Polno prenosive bolesti (bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom) je novi naziv za grupu oboljenja koja se do skoro nazivala polne bolesti. Imajuci u vidu cinjenicu da postoje bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom, a ne napadaju polne organe, Svetska zdravstvena organizacija je preporucila da se stari naziv polne ili venericne bolesti zamene novim bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom (seksualno prenosive bolesti). Iako imaju veliki medicinski i socijalni znacaj, o ovim bolestima se nedovoljno govori i piše tako da mnogi ljudi, narocito mladi, o njima ili znaju malo, ili imaju pogrešne informacije. Ove bolesti su veoma rasprostranjene u svetu, a broj obolelih osoba stalno raste.
# Vecina najtežih i najcešcih seksualno prenosivih bolesti dobija se iskljucivo nesigurnim seksualnim odnosom. Pod nesigurnim seksualnim odnosom podrazumeva se svaki seksualni odnos sa nepoznatom ili nedovoljno poznatom osobom, a bez upotrebe kondoma (prezervativa).
# SIDA i hepatitis B mogu se preneti i prilikom intravenske upotrebe droga ili tetoviranja, ako se upotrebljavaju igle i špricevi zagadeni krvlju.
# Hepatitis B, SIDA, sifilis, gonoreja i hlamidija mogu se preneti i u trudnoci ili pri porodaju sa inficirane majke na plod.
# Neke seksualno prenosive bolesti izazivaju samo osecaj neprijatnosti, dok druge mogu dovesti do ozbiljnih posledica (sterilitet, rak), ukoliko se ne lece na vreme. Medutim, svako ko je zaražen, bez obzira na postojanje ili odsustvo tegoba, može prenositi infekciju na druge osobe.
# Vecina seksualno prenosivih bolesti se lako leci, ali nece same od sebe biti izlecene, cak i ako smetnje postanu blaže ili neprimetne. Uzrocnici (bakterije, virusi, gljivice i slicno) i dalje ostaju u organizmu coveka, ukoliko se nestrucno lece.
