I’ll sleep when i’m dead (Spavaću kad budem mrtav), pevao je Bon Džovi u slavu provoda, ali bez sna se ne može. Tokom sna, osećaji se isključuju na veći deo spoljašnjih nadražaja, moždane funkcije se umiruju, mišići se opuštaju, a probava radi pojačano da bi nas što manje zamarala tokom budnog stanja. Spavanje je ne samo korisno, nego i životno važno za organizam, ali nemaju svi normalan san.
Vrste nesanice
Može biti delimična ili ređe, potpuna. Može da se manifestuje u prekratkom spavanju ili sniženim kvalitetom sna, a u oba slučaja osoba se subjektivno ne oseća odmornom i svežom nakon buđenja. Kod jednog tipa nesanice ne uspevate da zaspite onda kada vi to želite, nego se vrtite po krevetu i sve ste nervozniji.
Pri drugoj vrsti nesanice, možete da zaspite relativno brzo, ali se budite više sati pre željenog buđenja i više ne možete da zaspite. Ređe se dešava da osoba više noći zaredom ne može da zaspi.
Otprilike, jedna trećina ljudi doživi nesanicu barem jednom u životu, a kod 5 odsto populacije ona je toliko teška da zahteva lekarski tretman.
Prolazna ili kratkotrajna nesanica obično je izazvana stresnim događajem, brigama zbog životnih problema, promenom okoline ili vremenske zone, bolešću ili lekovima. Kod većine pogođenih takvom nesanicom ritam i kvalitet spavanja vraćaju se ubrzo nakon što prođe situacija koja je izazvala poremećaj.
Blaža ili akutna nesanica može se ublažiti ili ukloniti promenom navika koje se tiču ishrane, vežbanjem, opuštanjem i drugih aktivnosti tokom dana, posebno uoči spavanja.
Ako problemi s nesanicom traju mesec ili duže, radi se o hroničnoj nesanici. Ona može biti posledica kliničke depresije ili teskobe, stanja koja nepovoljno utiču na biološki sat koji kontroliše spavanje. Takođe može nastati zbog dužeg uzimanja alkohola ili opijata, zatim zbog prejake funkcije štitne žlezde, a ponekad se javlja bez medicinski prepoznatljivog uzroka.
Ako imate hroničnu nesanicu, obratite se lekaru. Moguće je da je primarni problem depresija ili zabrinutost, uzrujanost, strah… pa će tretman nesanice uključivati i terapiju protiv depresije. Ako je problem samo u biološkom satu, to jest u hormonalnom ciklusu koji reguliše osećaj pospanosti i budnosti, mogla bi pomoći izlaganje jakom svetlu ili večernje uzimanje melatonina, hormona sna.
Prevelika pospanost
Javlja se zbog toga što osoba ne može da odspava svoju uobičajenu noćnu rundu, recimo zbog rada u smeni, noćnog učenja, burnog društvenog života ili porodičnih potreba. Ovakva pospanost obično jenjava brzo nakon što prođu okolnosti koje sprečavaju normalan noćni san.
Složenija pospanost manifestuje se obično povećanom potrebom za spavanjem, čak i ako osoba svakodnevno dugo spava. Obično se smatra da potreba za spavanjem dužim od 10 sati dnevno već vuče na hipersomniju.
Ali, nije samo dužina spavanja relevantna za dijagnozu prevelike pospanosti, već i dalji osećaj umora i pospanosti čak i nakon 10 do 12 sati spavanja.
Uprkos dugom noćnom spavanju, mnogi pospanci imaju potrebu da odremaju i tokom dana. Ovaj tip hipersomnije može biti rezultat nekih oblika depresije, drugih smetnji ili smanjene funkcije štitne žlezde. Takođe, uzrok mogu da budu neki lekovi, kao što su sredstva za smirenje, neki antidepresivi i alkohol.
Ako patite od dnevne pospanosti jer zbog ritma života ne uspevate da se naspavate noću, moglo bi biti dovoljno promeniti okolnosti koje vas sprečavaju da zaspite u razumno vreme. Ali, ako patite od opšte pospanosti, i ako ona traje mesec dana ili duže, verovatno će biti potrebna lekarska intervencija.
Primera radi, uvođenje režima redovnih telesnih vežbi, promene u pogledu ishrane, promene u dozama ili vrstama lekova ako su oni odgovorni za pospanost, davanje hormona štitne žlezde…
