Kuva i piše:
Ana Ćubela
Unapred se izvinjavam što je ovaj tekst duži nego tekstovi koje obično pišem. Ali ga vredi pročitati do kraja. Pišem zbog svih nas koji smo na hrono i verujemo u nju. Ali najviše zbog onih koji ovaj način karakterišu kao glupost. Neki zato što nisu informisani, a većina zato što se nije na vreme setila da je istraže i iskoriste. Za sve neverne Tome, kvazi nutricioniste i fitnes gurue koji rado hejtuju ali još nisu smisliili ništa pametnije. Da, jako je bitno kad se jede, a ne samo šta se jede i koliko.
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za dostignuće u psihologiji i medicini su Džefri S. Hol, Majkl Rosbaš i Majk V. Jang. Ova tri naučnika istražuju cirkadijalni ritam još od 70-ih godina, a sada su konačno utvrdili na koji način funkcioniše naš biloški sat, koji je apsolutno isti kod svih ljudi. I ne samo ljudi već i svih živih bića.
Cirkadijalni ritam je zapravo naš biološki sat utiče na spavanje, NAČIN ISHRANE, hormone i krvni pritisak. Poremećaj prirodnog cirkadijalnog ciklusa ne samo da dovodi do poremećaja spavanja već i svih ostalih funkcija što može da dovede ne samo do loše koncentracije, mentalnih poteškoća već i ozbiljnijeg narušavanja zdravlja.
Our biological clock helps to regulate sleep patterns, feeding behavior, hormone release and blood pressure #NobelPrize pic.twitter.com/NgL7761AFE
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 2, 2017
Švedska Kraljevska akademija nauka se oglasila povodom nagrade i obrazložila o kakvom se otkriću tačno radi:
Život na Zemlji se adaptira rotaciji naše planete. Mnogo godina znamo da živi organizmi, uključujući ljude, imaju biološki sat koji im pomaže da se adaptiraju dnevnom ritmu. Kako ovaj sat zapravo radi? Džefri S. Hol, Majkl Rosbaš i Majkl V. Jang su bili u mogućnosti da zavire u biološki sat i objasne njegov mehanizam. Njihova istraživanja objasnila su kako se biljke, životinje i ljudi adaptiraju biološkom ritmu tako da je on sinhronizovan sa rotacijom Zemlje.
Koristeći vodene mušice kao model organizma, ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade izolovali su gene koji kontrolišu normalan biološki ritam. Oni su pokazali da ovi geni sadrže protein koji se akumulira u ćeliji preko noći, a razgrađuje preko dana. Identifikovali su i dodatne komponente proteina ove mašinerije, izlažući mehanizam koji upravlja samoodrživim satom unutar ćelije. Sada prepoznajemo da biološki sat funkcioniše po istim principima svim živim organizmima na zemlji, uključujući i ljude.
Preciznije, naš unutrašnji sat prilagođava našu fiziologiju dramatično različitim fazama dana. Sat reguliše krucijalne funkcije kao što su ponašanje, nivo hormona, san, temperaturu tela i metabolizam.
Naše dobro funkcionisanje je ugroženo kada dođe do nesklada između spoljnog okruženja i unutrašnjeg biološkog sata – na primer, kada putujemo kroz vremenske zone i iskusimo ’džet leg’. Takođe, nesklad između hroničnog neusklađenja biološkog sata i načina života povećava rizik od mnogih oboljenja.
Cirkadijalni ritam se već dugo istražuje a ova trojica naučnika su tek sad dobila Nobela jer će njihivo istraživanje pomoći, između ostalog, da se odredi ne samo KOJE lekove treba oboleli da uzimaju, već i KADA.
“Na efikasnost, toksičnost i na to kako se lek metaboliše može da utiče naš unutrašnji sat pa tako možemo da optimizujemo i odredimo učestalost davanja lekova”, izjavio je Timoti Wilson, istraživač sa Eshelman School of Pharmacy (University of North Carolina).
Prvi dokaz o postojanju unutrašnjeg i nepromenljivog biološkog ritma dao je francuski astronom, i očigledno hronobiolog, još 1729. godine kada je izveo eksperiment sa biljkama. One su ujutru otvarala latice, a uveče ih zatvarale iako su bile smeštene u potpunom mraku!
Hrono ishrana i cirkadijalni ritam
A kakve to veze ima sa hrono ishranom? Ako je bitno kada se određeni lek uzima, bitno je i kada se hrana uzima. Mada i istraživanje ovih nobelovaca kaže da je sistem ishrane takođe vezan za naš biloški sat.
A hrono ishrana je upravo osmišljena na osnovu našeg cirkadijalnog ritma, kao i ciklusa različitih hormona. Može skoro sve da se jede ali i ne bilo kada. To je 70-ih godina tvdio dr Alan Delabo, a tvrdi i sada.
Nedavno sam našla istraživanje novijeg datuma koje se bavi baš cirkadijalnim ritmom i time koliko je važno KADA se unose kalorije, ali ne samo koliko kalorija se unosi, ali ću o tome u sledećem tekstu.
Osnovna ideja u hrono ishrani je da se hrana iskorišćava u telu u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od doba dana i da se hrana može preobratiti u energiju, ili pak sačuvati za kasnije, što dovodi do nagomilavanja masnog tkiva kada se gleda na duži vremenski period.
I zato se ugljeni hidrati i životinjske masti jedu ujutru, najbolje sat vremena po ustajanju, a najbolje vreme za doručak je između 7 i 9 ujutru baš zbog kortizola, hormona stresa i budnosti (pogledajte grafiku gore). A kortizol uvek prati insulin. Pa je cela ishrana podređena lučenju ova dva hormona, ali i biološkom satu. Pa se tako “teška kategorija” hrane jede do ručka, a posle njega sve laganija da bi se organizam uveo u normalne tokove spavanja. I zato se šećeri (bez obzira da li dolaze iz testa ili voća) nikad ne jedu uveče jer neće moći pravilno da se iskoriste i većim delom će se uskladištiti u našem organizmu.
Uveče se jedu namirnice koje se izuzetno lako i brzo vare i mogu da učestvuju u izgradnji mišića tokom noći. Ukoliko pojedete nešto bogato šećerom, kao što je voće, vi ćete svom organizmu “ubrizgati injekciju” energije umesto da pripremite telo za spavanje. A to kad i koliko spavamo je izuzetno bitno ne samo za mršavljenje već i za zdravlje.
Šećer treba da bude rezervisan za popodnevne časove kada god većine ljudi dolazi određene hipoglikemije (pada šećera),a to je opet izazvano prirodnim tokovima kortizola, insulina i vremena obedovanja.
Hronobiologija se temelji na enzimskim i hormonskim sekrecijama ljudskog organizma, čije varijacije ili pojavljivanja neizbežno regulišu stimulusi povezani sa vremenom aktivnosti, svetlošću, noću ili snom, hladnoćom ili toplotom, glađu ili sitošću. Naučnici su tako precizno odredili izvesne osnovne stimuluse kod ljudskog bića: izlazak sunca, zalazak sunca, umor, žeđ, glad i, naravno, stimuluse povezane sa početkom ili krajem rada različitih organa za varenje, već godinama piše dr Delabo.
Svakom stimulusu odgovara pokretanje enzimskih sekrecija, koje su u savršenoj harmoniji sa energetskim i kalorijskim potrebama ljudskog bića, koje pak odgovaraju potrebama funkcionisanja njegovog organizma, po sledećem obrascu:
Jutro:
Jaka sekrecija lipaza kako bi se metabolisale masti, koje će biti korišćene tokon naredne noći za izgranju ćelijskih zidova. Sekrecija proteaza da bi se matebolisali proteini, koji su, takođe, omogućili tokom sna (prethodne noći) proces izgradnje ćelijskih sadržaja. Ovim dvema sekrecijama će prethoditi sekrecija kortizola, a zatim insulina, koji, pred kraj sna, omogućava početak korišćenja sporih šećera kako bi se obezbedili postepni transferi i naročito, već od trenutka buđenja, omogućio priliv nergije potrebne za funkcionisanje svih organa koji rade, i to za ceo dan.
Podne:
Sekrecija proteaza i amilaza da bi se obezbedila asimilacija namirnica. Početak procesa raspoređivanja ćelijskih proteina postepenim transferom prema ćelijama metabolisanih elemenata. Skladištenje proteinskih rezervi i zaštitnih globulina u krvi, međućelijskom prostoru i jetri.
Popodne:
Pojava višeg kortizola, nekih pet sati od prethodnog obroka, izaziva sekreciju insulina, koji pak zahteva korišćenje brzih i polubrzih šećera kako bi se izbeglo oslobađanje uskladištenih proteina i konpenzovao zamor povezan sa funkcionisanjem organa.
Veče:
Praktično više nema digestivne sekrecije, što znatno usporava asimilaciju namirnica. I pošto organizam započinje svoj period reorganizacije ćelija, on više neće moći da metaboliše prevelike unose hrane, kako kvalitativno tako i kvantitativno. A ono što se ne metaboliše biće uskladišteno.
I zato je hrono ishrana, da bi se organizmu obezbedila dobra otpornost, bazirana na sledećem:
Ujutru se jede masno (životinjske masnoće, proteini, sporogoreći ugljeni hidrati)
U podne se jede kompaktno (kvalitetni proteini sa povrćem, nesrobnim ili skrobnim)
Popodne se jede slatko (voće pre svega)
Uveče se jede lagano (lagani proteini poput ribe i isključivo neskrobno povrće)
Sve informacije koje se nalaze u tesktu su sa sledećih izvora:
https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2017/press.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Jean-Jacques_d%27Ortous_de_Mairan
Knjiga “Hrono ishrana na francuski način”, dr Alan Delabo
Save
Save
