Oprezno sa antibioticima

8

Foto: Jovana Tintor

U naredne tri decenije, svake godine bi moglo umirati čak 10 miliona ljudi od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. To je više od broja pacijenata koji godišnje umru od bolesti raka i 10 puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.

-Nisu to, kako se često čuje, nove “superbakterije”. Reč je o starim, poznatim bakterijama, koje su počele da razvijaju otpornost na postojeće antibiotike. Danas imamo zabrinjavajuću situaciju, da su određene bakterije evoluirale u takozvane multi rezistentne forme i poseduju visok stepen rezistencije na antibiotike preporučene za lečenje infekcija izazvanih njima. Rezistenciji je u velikoj meri doprinela neracionalna upotreba antibiotika. Zato postojeće resurse ovih lekova moramo koristiti veoma racionalno –upozorava dr Danijela Stanišić-Srdić iz Hemofarma, Menadžer strateško poslovne jedinice za jugoistočnu Evropu

Srbija usportavlja kontrolu

Srbija je punu deceniju, sve do 2015. godine bila neslavni rekorder po preteranoj upotrebi antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontrolama kod izdavanja lekova, edukacijom lekara, edukacijom građana kroz kampanju Ministarstvazdravlja, nepravilna potrošnja antibiotika je umanjena za trećinu, a Srbija je dobila i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika u kome je precizno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije sa ciljem racionalne upotrebe antibiotika.

-Racionalna upotreba podrazumeva primenu odgovarajućeg antibiotika u odgovarajućoj dozi, na odgovarajući način, u adekvatnom vremenskom periodu. U protivnom, rizikujemo da nemamo očekivani ishod terapije, i da neodgovarajućim lečenjem direktno doprinosemo i bakterijskoj rezistenciji. Neki od važnijih faktora koji doprinose pojavi bakterijske rezistencije su propisivanje antibiotika za nebakterijske infekcije, primena u profilaktičke svrhe duže nego što je potrebno i nepridržavanje preporuka relevantnih vodiča za racionalnu primenu antibiotika.U vodiču su date jasne preporuke kada problem može da se reši nekim od antibiotika starije generacije, a kada je potrebno uključiti noviji lek, tzv. “rezervni antibiotik” – objašnjava naša sagovornica.

Preporuka je da se “rezervni antibiotici” primenjuju kao poslednja opcija jer se tako noviji medikamenti čuvaju za ozbiljnije infekcije.

-Vodič je podsetio na značaj i snagu antibiotika starije generacije, koji duže nisu bili u širokoj primeni, pa je rezistencija bakterija na njih niska a efikasnost im je visoka.–kaže doktorka Stanišić-Srdić.

Nikada na “svoju ruku”

Veliki problem u Srbiji je sklonost građana da sami sebe leče i uzimaju antibiotike “na svoju ruku”

-Uzimanje antibiotika “na svoju ruku” je ozbiljan rizik.Prilikom propisivanja antibiotika lekar uzima u obzir i uzrast pacijenta, stanje bubrežne i jetrine funkcije, da li je pacijent koristio antibiotike u poslednje vreme, da li i koje lekove trenutno uzima, jer određeni lekovi mogu uticati na efikasnost antibiotika I svakako podatak o eventualnom postojanju alergije na antibiotike.. Zbog svega navedenog, jasno je da su antibiotici lekovi koji se nikako ne uzimaju “na svoju ruku”. Neodgovarajući antibiotik, ili nepravilno doziranje mogu izazvati brojna neželjena dejstva kao što su:proliv, osip,povraćanje,alergijske reakcije, vaginalnu kandidijazu, poremećaj funkcije bubrega, oštećenja jetre, kostne srži, nerava, slabljenje vida, srčane aritmije i dr. – opominje naša sagovornica.

Kad god je to moguće, antibiotik bi trebalo primenjivati ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji.

-Često međutim, zbog hitnosti stanja,,antibiotik mora da se primeni odmah. Reč je o tzv. empirijskoj terapiji. U toj situaciji, veoma je važno znanje i iskustvo lekara. Primena antibiotika u profilaktičke svrhe se najčešće sprovodi kod imunokompromitovanih pacijenata,i kod pacijenata koji će biti podvrgnuti određenim hirurškim intervencijama. Napominjem da profilaktička primena antibiotika mora biti kratkotrajna, i usmerena protiv poznatog ili očekivanog uzročnika. Svaka neodgovarajuća ili preterana upotreba antibiotika nosi višestruke opasnosti, kako po samog pacijenta, tako i po javno zdravlje. Zato se strogo treba pridržavati indikacija za njihovu primenu. .- upozorava dr Danijela Stanišić-Srdić iz Hemofarma.

Uz antibiotik obavezno Probiotik Forte

Antibiotici narušavaju prirodnu ravnotežu u crevima jer neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije. To dovodi do slabljenja opšte otpornosti organizma tako da svaki treći pacijent dobije dijareju uzrokovanu antibiotskom terapijom.

Rizik od dijareje je veći kod terapija antibioticima širokog spektra dejstava, često ponavljanih i kombinovanih antibiotskih terapija. Najosetljivije grupe pacijenata su deca mlađa od 7 godina i stariji od 65 godina.

Jedini način da se spreči disbalans crevne flore usled uzimanja antibiotika jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Zato uz antibiotik obavezno uzmite i Probiotik Forte.

PROMO TEKSTOriginal Article