UnsplashKako starimo, dajemo sve od sebe da ostanemo u najboljoj mogućoj formi, fizičkoj pa i psihičkoj, kako bismo živeli zdravije i duže. Iako ne možemo kontrolisati sve što nam život nudi, itekako možemo kontrolisati šta jedemo, što je bitan faktor za dugovečnost.
Istraživanja sprovedena ove godine utvrdila su kako bi tzv. dijeta za dugovečnost bila izvrsna preventivna mera za održavanje zdravlja u poodmakloj dobi, prenosi Eat This Not That.
Ona podrazumeva pet navika u ishrani koje pomažu u dugovečnosti, a u nastavku saznajte i o kojim o njima je reč.
Konzumirajte velike količine nerafiniranih ugljenohidrata
U meta-analizi višestrukih grupa od ukupno 432.179 učesnika, niska potrošnja ugljenohidrata sa manje od 40 posto energije i visoka potrošnja ugljenohidrata sa više od 70 posto energije povećali su rizik smrtnosti u poređenju sa umerenim unosom ugljenohidrata.
Međutim, normokalorična dijeta za dugovečnost, koja energijom unesenom u vaše telo održava i vašu telesnu težinu, povezana je sa srednjim do visokim unosom ugljenohidrata.
Nerafinirani izvori su namirnice koje su minimalno prerađene u odnosu na svoje prirodno stanje. Ove namirnice možete dobiti iz celovitih žitarica kao što su pšenični hleb, smeđi pirinač i kinoa.
Jedite proteine iz biljnih izvora
Istraživanje navodi da je rizik od smrtnosti bio za 18 posto veći kada su proteini ili masti životinjskog porekla zamenili ugljenohidrate. Međutim, rizik je bio oko 18 posto manji kada su ugljenohidrate zamenili biljni proteini ili masti.
Dijeta dugovečnosti takođe podrazumeva unos “dovoljne količine proteina” koji su uglavnom biljnog porekla. Međutim, redovna konzumacija proteina iz hrane koja uključuje plodove mora, takođe radi na produžavanju vašeg životnog veka i poboljšanju zdravlja.
Ovakva vrsta ljudi pokazuje manji rizik za ukupnu smrtnost u usporedbi s onima koji jedu meso. Takođe, i veganska ishrana je povezana sa smanjenim rizikom od raka, hipertenzije i dijabetesa u usporedbi s ishranom mesojeda.
Masti biljnog porekla za povećanje energije
Prema Klinici Cleveland, referentni unos masti (DRI) za odrasle je 20 do 35 posto ukupnih kalorija iz masti. Sugeriše se kako dijeta za dugovečnost uključuje potrošnju masti koja čini oko 30 posto energije uglavnom iz biljnih izvora. Sjajni izvori biljne energije uključuju pasulj, orašaste plodove, čia semenke i semenke lana kao izvrsne izvore biljne potrošnje energije.
Studija je dokazala kako je menjanje modernog stila ishrane koji uglavnom sadrži velike količine prerađene hrane, crvenog mesa, mlečnih proizvoda s visokim udelom masti i hrane s visokim udelom šećera – ishranom bogatom mahunarkama, celovitim žitaricama i orašastim plodovima s smanjenim unosom crvenog i prerađenog mesa, povezano sa dužim životnim vekom.
Jedite u roku od 11 do 12 sati
Prema recenziji, studije koje su uključivale osobe sa pretilošću, metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2 obično bi imale koristi od 8-10 sati ishrane dnevno. To bi pomoglo u mršavljenju ili ispravilo postojeće metaboličko oštećenje.
Međutim, duža dnevna razdoblja gladovanja koja uključuju preskakanje doručka usko su povezana s povećanom smrtnošću, koja je karakteristično visoka za kardiovaskularne bolesti. Zbog toga se preporučuje razdoblje ishrane s idealnim rasponom od 11 do 12 sati kako bi se to izbeglo.
Post
Kod osoba starijih od 65 godina, stručnjaci tvrde kako bi se dijeta za dugovečnost trebala biti osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, kako bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu biti posledica smanjene koštane ili mišićne mase ili niskog broja krvnih zrnaca.
Postoji više dokaza kako post utiče na dugovečnost, a u idealnom slučaju, dijeta za dugovečnost uključivala bi 12 do 13-satno dnevno razdoblje posta, što se u mnogim studijama pokazalo sigurnim, izvodljivim i učinkovitim.
