Papua Nova Gvineja: Neobične rajske ptice

2

Papua Nova Gvineja: Neobične rajske ptice 1Foto: Pixabay/ Adith01

U praskozorje, jer tada su najaktivnije, pošli smo raspadajućim kombijem u potragu za pticama raskošnog perja. Samo zbog vodiča se vredelo probuditi ovako rano. Bio je omalen, u crvenoj košulji, zelenoj jakni i jarko plavim bermudama, sa nekom vrstom safari šešira na glavi, nasmejan i bos.

Potpuno aboridžinskih crta lica, kezio je usta zarasla u kovrdžavu bradicu u zarazan osmeh, pokazujući nam vilice prepune crvenkastih zuba. Bilo je očigledno da je jedan od mnogih žitelja ostrva koji aktivno žvaću blagi opijat, kola nat (kola nut), jer je prateća pojava žvakanja obilna crvena pljuvačka koja boji zube konzumenta.

To je koštunjavi plod jedne vrste tropskih palmi, koje su na ove prostore donete iz Afrike. Žvaće se kao stimulans i opijat, zbog velike količine kofeina koju sadrži (oko 4%). Plod pomalo podseća na badem, slične je veličine i vekovima je popularan i prisutan u tropskim oblastima, a ima ga i u koka-koli.

Razdragani vodič crvenkastog osmeha vodio nas je sve dublje u planinu, razlokanim putem koji je stalno nazivao highway. Ispostavilo se malo kasnije da to jeste državni autoput, najbolji koji postoji na ostrvu, koji povezuje Hajlend sa prestonicom Port Morezbijem.

Postalo nam je sasvim jasno zašto je vazdušni saobraćaj malim avionima toliko popularan. Nakon više od pola sata truckanja, napustili smo naše umiruće vozilo i polako peške pošli u šikaru da bismo možda uz puno sreće videli nekog od vraninih rođaka raskošnog perja.

Pošto nismo Britanci ili Japanci, posle sat vremena šetnje, zastajanja i osluškivanja, bilo nam je dosta posmatranja ptica.

Skor je bio sledeći: videli smo mali primerak mužjaka vrste Princ od Velsa sa interesantnom ćubom na glavi, ali u kontra svetlu, dakle samo njegovu siluetu i čuli, ali samo čuli poj još jedne ptice, za koju nam je veseli vodič bez dokumentovanih dokaza tvrdio da je jedna od najlepših. Tešila me je pomisao da smo nekoliko sati proveli na čistom vazduhu, što je zdravo pre doručka.

Po povratku u hotel čekao nas je doručak. Navalili smo na kajganu, vruća peciva, džem i puter i dok smo na terasi posle obeda pili čaj, na bukvalno metar od nas, na ogradu terase, sleteo je mužjak velike rajske ptice.

Perje mu je bilo tamno, duboke mastilo plave boje i presijavalo se na suncu u bojama duge.

Veličine pozamašne svrake, isto je tako mrdao dugim repom šepureći se oko nas. Ponadao sam se da niko neće biti toliko glup da posegne za kamerom i tako pokvari trenutak i uplaši pticu.

Naravno, bio sam u krivu, čak nekoliko pametnjakovića se uhvatilo svojih aparata i ptica je prhnula i nestala u šumi. Da li bi nas priroda nagradila ovim prizorom i da se nismo lomatali nekoliko sati po šumama i gorama?

Da li je daj da bi dobio prirodna logika Papue? Mislim da to nije važno, imali smo zadovoljstvo da izbliza vidimo jedno od tih čuvenih bića o kojima su se u prethodnim vekovima ispredale legende…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article