Bolesti se ispoljavaju kod različitih ljudi različito.
Medicina nije matematika i često se ljudi iznenade kada razgovaraju o svom iskustvu sa nekom bolešću i kažu “…i meni su rekli lekari da imam tu bolest, ali meni nije bilo tako, ja nisam imala te simptome kao ti”.
Primer kako jedna bolest može imati više lica u ginekologiji su policistični jajnici ili tačnije sindrom policističnih jajnika.
Kod nekih žena se to ispolji kao pojačana dlakavost, kod drugih kao izostanak menstruacije ponekad i po 2-3 meseca, kod velikog broja žena je to osnovni uzrok bračne neplodnosti itd.
Priča o policističnim jajnicima…
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu.
Ime tog stanja potiče od izgleda jajnika. Naime, kod većine žena oboljelih od tog poremećaja jajnici su povećani i puni malih cista koje se nalaze ispod samog omotača jajnika (policistični izgled).
Kod žena obolelih od sindroma policističnih jajnika menstruacije su retke ili dugo traju, javlja se pojačana dlakavost, akne i gojaznost.
Menstrualni poremećaji upućuju na to stanje već u adolescentnom periodu , ali se sindrom policističnih jajnika može otkriti i kasnije.
Tačan uzrok sindroma policističnih jajnika nije poznat. Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne zbog neredovnih ovulacije ili zbog izostanka ovulacije. Rano otkrivanje i lečenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, srčana bolest i moždani udar.
Znaci i simptomi sindroma policističnih jajnika pojavljuju se ubrzo nakon prve menstruacije (menarhe). No u nekim slučajevima sindrom policističnih jajnika razvija se kasnije, tokom reproduktivnih godina, na primjer zbog značajnog povećanja tjelesne težine.
Znaci i simptomi, s obzirom na vrstu i težinu bolesti, variraju od osobe do osobe.
Najčešće su to:
Menstrualni poremećaj
– To je najčešći znak ove bolesti. Primjeri menstrualnog poremećaja uključuju menstrualne intervale duže od 35 dana, manje od osam menstrualnih ciklusa godišnje, izostanak menstruacije četiri mjeseca i duže, produženo krvarenje koje može biti slabo ili obilno.
– Povišen nivo muških polnih hormona-androgena – Povišen nivo muških hormona ispoljava se znacima kao što su pojačana dlakavost lica i tijela (hirzutizam), akne u odraslih ili teški oblik akni u adolescenata, muški oblik ćelavosti (androgena alopecija). Ovi znaci zavise i od etničke pripadnosti. Na primjer, žene iz severne Evrope ili žene azijskog porekla ne moraju imati te znakove i simptome.
– Policistični jajnici – Povećane jajnike koji imaju mnogo malih cisti otkrivamo ultrazvukom. Ultrazvukom otkriveni takvi policistični jajnici sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.
Da bi se dijagnostifikovao ovaj sindrom policističnih jajnika, mora žena imati neredovne menstrualne cikluse ili znakove povišenog nivoa muških polnih hormona – androgena. Postoje i žene s policističnim jajnicima koje ne moraju imati sindrom policističnih jajnika, a neke žene koje imaju tu bolest imaju jajnike koji izgledaju normalno.
Stanja povezana sa sindromom policističnih jajnika
– Neplodnost – Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne jer imaju rijetke ovulacije ili ih uopšte nemaju. Sindrom policističnih jajnika je najčešći uzrok neplodnosti kod žena.
– Gojaznost-Pretilost – Skoro polovina žena sa sindromom policističnih jajnika je gojazna . Žene koje boluju od ovog sindroma su sklonije prekomernoj težini.
– Šećerna bolest – Predijabetes ili dijabetes tipa 2 – Mnoge žene sa sindromom policističnih jajnika neosetljive su na insulin što smanjuje sposobnost tela da efikasno iskoristi insulin za regulaciju nivoa šećera u krvi. To može dovesti do visokog nivoa šećera u krvi ili šećerne bolesti tipa 2. Predijabetes se takođe naziva slaba tolerancija glukoze.
– Acanthosis nigricans – To je medicinski naziv za potamnelu, baršunastu kožu na vratu , pazušnim jamama, unutrašnjoj strani bedara, vulvi i ispod dojki. To stanje kože znak je neosetljivosti na insulin.
Rano otkrivanje i liječenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, povišeni krvni pritisak, srčana bolest i moždani udar.
Zato pođite kod izabranog lekara ili ginekologa ako imate menstrualne probleme – na primer neredovna menstruacije, dugotrajno krvarenje ili izostanak menstruacije , ako imate pojačanu dlakavost na licu i tijelu ili imate izražene akne i masnu kožu.
Ne zna se uzrok sindroma policističnih jajnika, ali važnu ulogu imaju sledeći faktori:
– Previsok nivo insulina – Insulin je hormon kojeg proizvodi gušterača, a omogućava stanicama da koriste šećer (glukozu), najvažniji izvor energije za vaše telo. Smatra se da višak insulina podstiče jajnike da proizvode više androgena.
– Nasleđe – Ako vaša majka ili sestra imaju sindrom policističnih jajnika, veća je mogućnost da ga imate i Vi.
Dijagnoza ovog sindoma se postavlja na osnovu:
– Medicinska istorije bolesti – Lekar -ginekolog će postavljati pitanja o vašim menstrualnim ciklusima, promenama telesne težine i drugim simptomima.
– Fizikalni pregled – lekar će ovim pregledom doći do i nekoliko ključnih podataka kao što su visina, telesna masa i visina krvnog pritiska.
– Ginekološki pregled – ovi pregledom se često otkrivaju uvećani jajnici, ciste na jajnicima.
– Laboratorijske analize – Pregledom krvi određuje se nivo nekoliko polnih hormona (FSH, LH, E2, testosteron, SHBG) . Dodatne analize mogu uključiti utvrđivanje nivoa holesterola,triglicerida i test tolerancije na glukozu.
– Ultrazvuk male karlice – gleda se izgled i veličina jajnika, oblik i građa materice. Može se raditi folikulometrija (praćenje rasta folikula i utvrđivanje da li postoji ovulacija).
Lečenje sindroma policističnih jajnika uglavnom je usmereno na rešavanje problema kao što su neplodnost, maljavost-hirzutizam, akne ili gojaznost-pretilost.
Redovne kontrole – Vrlo je važno rešavati faktore rizika za kardiovaskularnu bolest kao što su gojaznost-pretilost, povišen nivo holesterola u krvi, dijabetes tipa 2 i povišeni krvni pritisak. Redovnim kontrolama krvnog pritiska, šećera u masnoće u krvi smanjiće se ispoljavanje ovog sindroma.
Menjanje životnih navika – Zdrava ishrana i fizička aktivnost, naročito ako imate prekomernu težinu. Prestanak pušenja. Gubitkom suvišnih kilograma snižavaju se nivo inzulina i androgena, a može se vratiti i ovulacija. Posavetujte se i sa nutrcionistom.
Regulisanje menstrualnog ciklusa – često ginekolozi propisuju kontraceptivne pilule koje regulišu menstruacije, a i smanjuju nivo testosterona. Druga mogućnost je da svaki mesec, 10 do 14 dana, uzimate progesteron. To će regulisati menstruaciju, ali neće poboljšati nivo testosterona- androgena. Endokrinolozi često propisuju oralni antidijabetik koji snižava inzulin. Ovaj lijek poboljšava ovulaciju i dovodi do redovnih menstrualnih ciklusa.
Smanjenje pojačane dlakavosti – obično se daju kontraceptivne tablete kako bi se smanjila proizvodnja androgena ili drugi lijek koji blokira uticaj androgena na kožu. Kozmetička rješenja za uklanjanje dlaka su brijanje, skidanje dlaka voskom i kreme za depilaciju. Rezultati traju nekoliko tjedana, a zatim postupak treba ponoviti. Trajnije rešenje za uklanjanje dlaka pomoću električne struje (elektroliza) ili lasera. Tim postupcima se uništavaju folikuli dlaka i kontroliše neželjeni rast novih dlaka.
Lekovi za stimulaciju ovulacije – Ako se planira trudnoća onda se daju lijekovi za stimulaciju ovulacije . Primer je Klomifen citrat oralni anti-estrogen koji se uzima u prvom delu menstrualnog ciklusa.
Hiruško lečenje – Ako vam lekovi ne pomažu da zatrudnite, kod nekih se žena sa sindromom policističnih jajnika može izvršiti laparoskopski zahvat. Tokom te operacije se pomoću električne struje ili lasera buše rupice u folikulima na površini jajnika. Cilj je da se podstakne ovulacija.
