Adekvatan miran san je isto toliko vazan kao pravilna ishrana i kretanje ili telesne vezbe. San omogucava telu da se odmori i obnovi energiju i u isto vreme ima fiziolosku i psiholosku funkciju koja omogucava da se covek dobro oseca i fizicki i mentalno.
Zdrav san je onaj posle koga se osecate odmorno i cilo bezobzira kakav mu je bio kvalitet i koliko je dugo trajao. Vecini odraslih je potrebno 8 sati spavanja svake noci, mada je to veoma individualno. Deci i tinejdzerima je potrebno vise od osam sati spavanja s tim sto posle 4 godine zivota nije neophodno spavanje tokom dana.
Vecina ljudi ne spava dovoljno i postaju hronicno neispavani ali za razliku od njih kod ljudi koje pate od poremecaja sna, san ih ne odmara.
Neispavanost vremenom dovodi do fizickih i mentalnih problema sa zdravljem, smanjenom energijom, zaboravnosti.
Tipicne navike spavanja mogu biti narusene spoljasnjim faktorima, kao sto je stres, preopterecenost poslom ili kucnim obavezama, zabrinutost, anksioznost ili depresija.
Pospanost ili umor
Kod mnogih ljudi osecaj umora nastaje zbog zahtevnog i napornog stila zivota, usled cega nemaju dovoljno vremena za odmor tokom noci.
Pospanost i zamor su dva odvojena, posebna problema koji signaliziraju razlicite vrste medicinskih stanja.
Pospanost tokom dana ili preterano dugo spavanje tokom dana se definise kao nemogucnost da se ostane budan, pogotovo u situacijama gde je vazno biti budan – na poslu, tokom cuvanja dece ili cak za volanom.
Umor je stanje postojane iscrpljenosti, koja smanjuje kapacitet za mentalni i fizicki rad, koji se ne smanjuje spavanjem.
Pospanost moze biti simptom nepravilnosti spavanja ili nedovoljnog spavanja, dok se umor moze javiti i posle normalnog spavanja i pre moze biti simptom neke bolesti.
Oba ova stanja pospanost i umor negativno uticu na kvalitet zivota u obliku nemogucnosti obavljanja dnevnih obaveza, poremecaja raspolozenja, povecava rizik od povreda uzrokovanih smanjenom koncentracijom.
Poznato je oko 70 vrsta raznih poremecaja spavanja od kojih su cesti:
Teskoce uspavljivanja – (nesanica na pocetku spavanja), teskoca da se osoba uspava svake ili skoro svake noci uprkos odgovarajucim uslovima za miran san. Drugi oblik je budjenje prerano i nemogucnost da se osoba ponovo uspava i osecaj nedovoljnog odmora tokom noci. Usled lose prospavane noci obicno se oseca umor i nervoza tokom dana i problem da se koncentrise na dnevne zadatke. Moze trajati samo par noci i onda nema nikakve stetne efekte na osobu a moze biti i dugotrajna.
U lecenju je obicno korisno vežbanje opuštanja kod osoba kod kojih je izražena jaka telesna napetost. U pocetku lecenja mogu se uzimati lekovi za potpomaganje uspavljivanja, ali samo kratkotrajno.
Narkolepsija – je iznenadno padanje u san tokom dana. Osoba koja pati od narkolepsije moze da zaspi u bilo koje doba dana u bilo kojoj situaciji cak i vise puta na dan.
Katalepsija – iznenadno gubljenje tonusa misica. Stepen moze da bude od vrlo blage slabosti kada se samo opuste misici lica, nemogucnost govora. Tipicno je da je povezan sa nekom prethodnom emotivnom reakcijom, kao sto je smeh, bes, strah i moze trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Paraliza sna- karakterise se trenutnom nemogucnoscu za govor ili pokrete tokom zapadanja u san ili nakon budjenja. Traje nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Visinska nesanica -boravak na velikim visinama uobicajeno je povezan sa poremecajima spavanja. Cest je poremecaj tzv. periodicno disanje za koje je odgovorna smanjena koncentracija kiseonika na velikim visinama. Cesta budjenja i loš kvalitet spavanja tipicni su za visinsku nesanicu koja je obicno najteža prvih nekoliko dana, ali takvo stanje može i potrajati. Odredenim vrstama lekova moguce je sprijeciti pojavu visinske nesanice.
