Sigurni smo da ste već više puta vadili krv, a jeste li možda obratili pažnju kako zapravo izgleda krvna slika? Na osnovu nje mogu se proveriti i monociti u krvi. Saznaćete da li je njihov broj povećan ili snižen i kolika su odstupanja od normalnih vrednosti.
Verovatno ste već nebrojeno puta čuli kako je za dobro zdravlje glavni preduslov snažan i jak imunitet. Upravo se u tome ogleda važnost monocita, oni u velikoj meri doprinose našem imunom sistemu.
Saznajte šta znači ako su povišeni monociti u krvi kod dece i odraslih, te šta možemo učiniti povodom toga? Daćemo Vam nekoliko saveta kako pojačati svoj imunitet na potpuno prirodan način.
Šta su monociti i čemu služe?
Mnogi su čuli za njih, a zapravo ne znaju šta su monociti u krvi. U pitanju je vrsta belih krvnih zrnaca, koja pripada monocito-makrofagnoj grani leukocita. Po svojim dimenzijama, smatraju se za najveće ćelije među krvnim zrncima. U krvotoku se u proseku nalaze svega 10-12 sati, a po novijim istraživanjima do tri dana. Za njih je važno to što sadrže u sebi granule sa više vrsta enzima.
Oni kao i sva ostala krvna zrnca nastaju u koštanoj srži. Pored nje oni se u većem broju nalaze u limfnim čvorovima i slezini. Dok makrofaga u koje se oni pretvaraju kada uđu u tkiva ima u našem telu u nekoliko oblika.
Makrofagi u kičmenoj moždini i mozgu se nazivaju mikroglije, u jetri Kupferove ćeije, u koštanom tkivu osteoklasti, a u imunom sistemu histociti.
Nakon ulaska monocita u tkiva, oni dozrevaju u makrofage. U tom obliku imaju sposobnost da „pojedu“ štetne mikroorganizme kao i ostatke izumrlih ćelija u našim tkivima. Time vrše čišćenje tkiva od štetnih stranih tela i oštećenih i izumrlih ćeija.
Kako to oni „jedu“ patogene mikrobe?
Makrofagi pomoću svojih produžetaka uvlače bakterije u svoju unutrašnjost i razlažu ih enzimima. Taj proces se zove fagocitoza. Tako mogu „pojesti“ viruse, bakterije i gljivice. Na isti taj način uništavaju kancerogene ćelije i usmeravaju dejstvo imunog sistema protiv stranih agenasa.
Pored toga monociti u krvi igraju još važnu ulogu u prenosu informacija o stranim organizmima/ćelijama ka limfocitima. Oni dalje aktiviraju stvaranje potrebnih antitela. Na samoj površini imaju i receptore, odnosno mesta gde se prikačuju druge ćelije imunog sistema (antitela). Zatim oni zajedno vrše imuni odgovor na stane materije koje treba razgraditi.
Koje su normalne vrednosti monocita?
Monociti su zapravo nedozrele ćelije. A sposobnost za borbu protiv stranih supstanci ili mikroorganizama u našem telu stiču tek kada pređu u tkiva. Ali svako ekstremno odstupanje njihovog broja od normalnih vrednosti može ukazivati na neke zdravstvene tegobe ili stanja.
Kako se određuje broj monocita?
Kada radite pretrage krvi, pored krvne slike ponekad ima potrebe i za leukocitarnom formulom ili takozvanom diferencijalnom krvnom slikom. Pomoću ove analize se određuje broj pojedinačnih vrsta leukocita.
U normalnim okolnostima u ljudskoj krvi ima:
- 62 posto neutrofilnih granulocita,
- 30 odsto limfocita,
- 5,3 procenta monocita,
- 2,3 odsto eozinofilnih granulocita,
- 0,4 procenata bazofilnih granulocita.
To je procentualni udeo svake vrste leukocita u odnosu na ukupan broj belih krvnih zrnaca.
Kada su u pitanju monociti referentne vrednosti na nalazima su izražene u broju po litri krvi. One se kreću između 0,12 i 0,84 x10 na 9/L.
Kod odraslih je normalno kad oni čine između 1 i 12 posto leukocitarne formule. Dok kod beba koje su tek rođene, oni imaju prirodno nešto višu vrednost 0,5-1,8*10 na 9/L, zbog još nepotpuno oformljenog imuniteta.
U trudnoći je normalna pojava da se ukupan broj leukocita poveća. Vrednosti granulocita rastu, dok su monociti u krvi kod trudnica, kao i limfociti u blagom padu. Ali je to normalna pojava.
Povišeni monociti ukazuju na brojne bolesti
Zajedno sa neutrofilima, osnova su imunog odgovora, naročito u slučaju bakterijskih infekcija (sifilis, tuberkuloza). Važne su komponente našeg imunog sistema.
Takođe i virusne infekcije poput malih boginja i infektivne mononukleoze ukazuju na povećan broj monocita.
Zatim tu su i parazitske infekcije, poput tropske zarazne bolesti tifusa i malarije. U takvim situacijama su visoki monociti javljaju zbog povećane potrebe za njima, kako bi ubili uzročnike bolesti.
Nagomilavanje lipida/masti isto može biti uzrok povećanog broja ovih krvnih ćelija. Hronični upalni procesi, jače infekcije, stresne situacije. Usled smrti ćelija u tkivu ili nekroza, prirodno su ove vrednosti povećane.
- Drugi naziv za visok broj monocita u krvi je monocitoza.
Hronične granulomatozne bolesti koje uzrokuju poremećaj u samom procesu fagocitoze, takođe utiču na broj monocita. Kao i zbog nekih oboljenja koja su usko povezana sa funkcijom imunog sistema.
Povišeni monociti ukazuju i na autoimune bolesti i poremećaje, teška oboljenja krvi poput leukemije i limfoma.
Zatim, poremećaji i bolesti vezani za metabolizam i endokrine žlezde. Jedna takva je i Kušingov sindrom zbog kog vlada disbalans hormona nadbubrežne žlezde. Što takođe ima uticaj da budu povišeni monociti u krvnoj slici.
Dalje, sistemske bolesti vezivnog tkiva kao što su lupus, reumatoidni artritis, ili sarkoidoza prilikom koje u tkivima nastaju granularni čvorići.
Sistemski lupus uzrokuje zapaljenje svih vezivnih tkiva u telu, jer ih imuni sistem prepoznaje kao strana tela i napada ih.
Usled srčanih infekcija, kao i u situacijama posle srčanog udara, neko vreme znaju biti povišeni. Oni razlažu odnosno „jedu“ oštećene i odumrle ćelije iz srca. Pojednine bolesti creva poput krona i ulceroznog kolitisa, takođe mogu biti uzrok.
Koji su uzroci za snižene vrednosti?
Monocitopenija se javlja u slučaju kada su sniženi monociti u krvi. Ovo oboljenje je dosta reko, puno je češči scenario da je smanjen broj svih krvnih ćelija.
Zna se dogoditi kod beba i to u prvih nekoliko meseci života. Jer tada još nemaju razvijen svoj imuni sistem, već samo onaj koji je nasleđen i dobijen od majke preko krvi. Postoji tzv. izoimuna monocitopenija, to je stanje kada antitela majke počnu uništavati monocite fetusa.
Neke autoimune bolesti takođe znaju uništavati monocite pomoću antitela. Neke takve bolesti su sistemski eritemski lupus i reumatoidni artritis. Stanje uvećane slezine ili neka bolest ovog organa može uzrokovati pojačano uništavanje monocita, ali i ostalih belih krvnih zrnaca.
Aplastična anemija uzrokuje oštećenje koštane srži i smanjenu produkciju krvnih zrnaca. A ako su jako monociti sniženi, to može ukazivati i na limfocitnu leukemiju.
Do monocitopenije može doći i zbog virusnih ili bakterjskih infekcija, kao što su Epštajn-Bar viremija, HIV i tuberkuloza. Bakterije produkuju neke vrste otrova koji utiču na koštanu srž i samo stvaranje monocita. Dok virusi mogu direktno napasti koštanu srž i trajno narušiti njenu funkciju ili je oštetiti.
Kada se još javlja smanjen broj monocita?
Postoje bolesti koštane srži poput infekcija i tumorskih oboljenja, koji dovode do smanjenog broja ovih krvnih zrnaca. A pored toga i razne hemijske supstance koje narušavaju pravilan rad koštane srži pa ujedno i produkciju monocita.
Tako na primer etil-alkohol utiče na koštanu srž ili oštećuje monocite u krvotoku.
Kada su niski i sniženi monociti uzroci mogu biti i neki lekovi i oblici lečenja, kao što su radioterapija, hemoterapija i citostatici.
Preporuka: saznajte kako prilagoditi ishranu nakon hemoterapije i zračenja.
Zatim glukokortikoidi i kortikosteroidi iz kategorije antiinflamatornih lekova, imaju imunosupresivno delovanje, mogu smanjiti njihov broj. Interferoni koji se dobijaju prilikom lečenja virusnog hepatitisa, takođe narušavaju funkciju koštane srži. Pa ujedno na taj način smanjuju i stvaranje svih vrsta leukocita.
Uticaj lekova na monocite prestaje nakon završetka terapije i dosta brzo se vraća krvna slika u normalu. Potom uzroci mogu biti nedostatak dragocenog vitamina B12, koji je potreban za normalnu proizvodnju leukocita. Ili manjak folne kiseline u ljudskom telu.
Simptomi povišenih i sniženih monocita
Niski vrednosti monocita u krvi se znaju manifestovati neprestanim i neprirodnim osećajem umora tokom celog dana. Prisutna je malaksalost i imunitet oslabljen. Teža je odbrana tela od infekcija, kao i dug period za oporavak od istih, koje se lako vraćaju.
Simptom pada monocita može biti i otežano disanje. To uzrokuje i smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik po telu. A smanjenje eritrocita uzrokuje manju količinu kiseonika u krvotoku i može doći do smanjenog daha.
Česte infekcije su isto simptomi nekakvih problema sa imunitetom pa samim tim i belim krvnim zrncima uključujući monocite.
Sniženi monociti u krvi kod dece su u većini slučajeva uzrokovani mononukleozom. U takvim slučajevima se javljaju simptomi poput jake grlobolje, znaju biti uvećani limfni čvorovi, ali nema povećanja temperature. Uz viroze kojima su deca inače sklona, potrebno je mirovanje i lagana hrana, a uz to naravno i pojačati imunitet.
Sa druge strane, često su kod dece povišeni samo u diferencijalnoj krvnoj slici, a da to zapravo nije od nekog značaja. Tačnije, nije znak nikakve bolesti. A ukoliko su povećani i limfociti, to zajedno ukazuje na virusnu infekciju.
Kako dovesti broj monocita na normalu?
Ako su monociti povišeni kod odraslih ili pak izrazito sniženi, najbolje je najpre odraditi sve potrebne preglede. Važno je utvrditi uzrok takvim promenama u krvnoj slici, stoga obavezno uradite detaljnu laboratorijsku analizu krvi.
Ukoliko je razlog za promenu broja monocita neka ozbiljnija bolest, tada se ona mora lečiti medikamentima. U tom slučaju će Vas lekar dalje uputiti na pretrage i proceniti koji vid lečenja je nabolji za vas. Neka od privremenih rešenja znaju biti transfuzija krvi, a u najtežim slučajevima izvodi se transplantacija koštane srži.
Ako se radi o infekciji, lekar Vas šalje na dodatne analize kako bi se pouzdano utvrdilo šta je uzrok. Recimo povišeni monociti i crp ukazuju na infekciju uzrokovanu bakterijama. Ako je slučaj da crp ne prelazi referentnu vrednost onda je reč o virusnoj zarazi.
U zavisnosti od uzročnika problema, kod bakterijskih oboljenja se dobijaju odgovarajući antibiotici. Njih vam takođe može prepisati samo vaš lekar.
Za viruse ne postoji adekvatno lečenje, ali medikamenti predviđeni za poboljšavanje imuniteta i te kako znaju biti od koristi. Brže i lakše će Vam se organizam izboriti sa stranim mikroorganizmima. Takođe postoje i brojne prirodne metode za jačanje imunog sistema.
Kakva se ishrana za monocite preporučuje?
Ukoliko su povišeni monociti u krvi, a uzrok za to neko hronično zapaljenje u telu, vi možete olakšati sebi ozdravljenje. Glavni preduslov je dobro izbalansiran jelovnik.
- Uvrstite u njega više namirnica koje obiluju nezasićenim masnoćama, naročito omega-3 mastima.
- Konzumirajte što je moguće više svežeg povrća i voća, maslinovog ulja i to presnog recimo u salatama.
- Obavezno koristite više integralnih žitarica, kao i njihova brašna.
- Izbegavajte konzumiranje alkohola, kao i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom.
- Smanjite stres u svom životu, jer je on dokazano jedan od glavnih štetnih faktora koji slabe naš imunitet.
- Vodite brigu o telesnoj masi, kao i kondiciji. Jer zdrava ishrana i što više svakodnevnog kretanja su temelj zdravog života, pa tako i dobrog imuniteta. A dobar imuni odgovor je upravo odgovoran za zaštitu našeg organizma od svih štetnih uticaja na telo.
Dakle, bilo da su povećani ili smanjeni, to je svakako ozbiljan signal za vas. Svakako tada trebate ojačati svoj imuni sistem. A dobro poznate namirnice kao limun, beli luk i đumbir su i te kako efikasne za lečenje raznih problema i pojačavanje imuniteta.
Od antioksidanasa neizbežni vitamin C koga najviše ima u citrusnom voću, kupusu, paradajzu i paprici. Zatim vitamin E koga naročito mnogo ima u biljnim uljima, kao i hrani napravljenoj od celih zrna žitarica.
Potom karotenoidi isto imaju veliki značaj za imnunitet, njih u većim količinama ima u bundevi, šargarepi i paradajzu. Takođe su veoma važni i minerali, naročito cink koga ima u crvenom mesu, pšeničnim klicama, semenu bundeve. Zatim selen iz orasa, zrna žitarica i ribe.
Ako povišeni monociti ukazuju na smanjenu produkciju koštane srži, važno je potpomoći njenu pravilnu funkciju. U tu svrhu je dobro koristiti prečišćeni puter, ulje crnog kima, kao i glinu u prahu.
Iskustva i komentari čitalaca
Moj sinčić je prilikom prvih kontola nakon rođenja imao velika odstupanja u krvnoj slici. Svi smo se jako zabrinuli, naročito ja, tresla sam se od straha. Međutim, objašnjeno mi je da su monociti u krvi kod beba normalno povišeni dok su tako mali. Utešio me je pedijatar. Laknulo mi je što moj mali nema više nikakvih zdravstvenih problema. I zaista kako je porastao sve vrednosti su došle na normalu.
Radmila (29)
Kada mi je urađena krvna slika, zbog redovnog godišnjeg kontrolnog pregleda, imala sam povišen broj monocita. Drugi parametri su u granicama normale, samo blagi manjak gvožđa, što sam znala od pres. Tražeći informacije o ovim odstupanjima u krvnoj slici malo sam se isprepadala. Na kraju sam otišla kod doktora. On mi je objasnio kako te krvne čestice najpre reaguju kada smo u kontaktu sa bakterijama. I nije ništa strašno ako su oni blago povišeni, znači da mi imunitet reaguje na neke spoljašnje faktore.
Zorica (41)
Da rezimiramo…
Nekada nam se telo jednostavno bori sa nekim spoljašnjim štetnim faktorima a da mi nismo toga ni svesni. Pa tako nije ništa čudno ako primećujete blage oscilacije vrednosti svih krvnih ćelija pa i monocita u krvnoj slici. No svakako treba otići kod lekara ako primetite neko drastično odstupanje. Najbolje je s vremena na vreme proveriti svoje zdravstveno stanje.
A o značaju pravilnog funkcionisanja imunog sistema ne moramo ni govoriti. Trudite se da živite što zdravije i sa što manje stresa. Jer na kraju krajeva, zdravlje je naše najvažnije i najdragocenije blago.
Pročitajte kod nas šta znači ako su Vam povišeni leukociti u urinu i kako taj problem da rešite prirodnim putem.
