pixabay.com
Sredovečna populacija koja se preterano brine ima povećan rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2, pokazalo je istraživanje.
Studija objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce pokazala je da je povećan nivo anksioznosti i zabrinutosti kod muškaraca povezana sa biološkim procesima koji loše utiču na srce i zdravlje uopšteno.
Stručnjaci su analizirali podatke o 1.561 muškom ispitaniku. Oni su učestvovali u istraživanju o normativnom starenju kojim se od 1961. godine prati starenje muškaraca u SAD. Uzorak je većinski uključivao belce koji su 1975. u proseku bili stari 53 godine.
Muškarci su na početku istraživanja prošli procenu neurotičnosti i zabrinutosti pa je utvrđeno da nisu imali srčane bolesti niti karcinom. Njihovo zdravstveno stanje se kontrolisalo fizičkim pregledima i analizama krvi svakih tri do pet godina pa do smrti, ili dok nisu odustali od istraživanja.
U istraživanju je mereno sedam rizičnih faktora za razvoj kardiometaboličkih bolesti: sistolički (gornji) pritisak, dijastolički (donji) pritisak, ukupni holesterol, trigliceridi (masti u krvi), gojaznost (određena indeksom telesne mase), nivo šećera u krvi (na prazan stomak) i brzina sedimentacije eritrocita (SE) koja ukazuje na upalu.
Svaki ispitanik je dobio procenu rizičnosti od oboljenja zavisno od toga koliko je kardiometaboličkih rizičnih faktora imao kao i koliko su bili ozbiljni.
– Iako je istraživanje sprovedeno većinom samo na belim muškarcima, otkrili smo da je povećan nivo anksioznosti i brige kod muškaraca povezana s biološkim procesima koji mogu povećati mogućnost oboljevanja od srčanih bolesti i drugih metaboličkih stanja kao i da je ta povezanost prisutna i puno ranije u životu nego što se pretpostavljalo, tokom detinjstva i adolescencije – rekla je dr Levina Li, vodeća autorka istraživanja i profesorka psihijatrije na bostonskom Medicinskom Univerzitetu.
Dodala je da prisutnost šest ili više visokorizičnih kardiometaboličkih markera ukazuje na veliku verovatnoću da će pojedinac razviti, ili je već razvio, kardiometaboličku bolest.
Istraživanje je pokazalo da su od 33. do 65. godine života, ispitanici u proseku dobijali po jedan novi visokorizični faktor svakih deset godina.
Osobe s visokim nivoom neurotičnosti (emocionalne nestabilnosti) imale su veći broj visokorizičnih faktora, dok su oni koji se previše brinu imali 10 odsto veću šansu za šest ili više rizičnih faktora koji su uticali na oboljenja od kardiometaboličkih bolesti.
– Otkrili smo da su muškarci s visokim nivoom anksioznosti i brige dosledno imali veću verovatnoću od razvoja bolesti nego oni s niskim nivoom – rekla je Li.
Stručnjaci su istakli da se iz podataka ne može iščitati da li su ispitanici imali dijagnostifikovanu anksioznost, niti mogu li lekovi da smanje rizik.
Ali prema mišljenju doktorke Li, muškarci mogu da smanje rizik ako se redovno pregledaju, uzimaju lekove za visok pritisak i održavaju zdravu telesnu težinu. Dodala je i da bi buduća istraživanja trebalo da ispitaju uticaj brige i anksioznosti na zdravlje žena.
