Prema nalazima sistematskih pregleda više od jedne trećine učenika i studenata ima nepravilno držanje, a oko 40 % ima jače izraženu deformaciju stopala. Deformacije kičme su češće kod djevojčica. To je problem kojega već decenijama ne može rešiti ni Ministarstvo, ni roditelji, ni nastavnici. Iako se nastavnicima čini da su nemoćni, ipak su oni ti koji mogu olakšati školske torbe učenika, posebno onih u nižim razredima osnovne škole.
Ostavljena je sloboda svim nastavnicima da sami odabiru udžbenike, sveske i vežbanke. Ponuda je dosta velika i pri odabiru treba voditi računa o kvaliteti udžbenika i boljem pristupu prema uzrastu učenika. Pri odabiru svesaka treba svakako preporučiti one manjeg formata tj. A5 a ne A4. Većina profesora čak zahteva velike sveske, ali ilustracije radi 6 velikih svesaka dvostruko je teže od 6 malih (1,5 kg: 0.70 kg!). Preglednost je možda bolja u sveskama većeg formata, ali generacije su se jednako uspešno školovale pišuću u male sveske.
Težini đačke torbe pridonosi njena sama težina i veličina, a napadno reklamirane velike pernice (koje su pune suvišnog pribora, olovaka i flomastera) teže nekada i čitav kilogram! Roditelji i učenici često nasedaju zgodnom dizajnu ovakvih torba i pernica, pa je u razredima pitanje prestiža imati pernicu na tri a ne samo dva sprata! Ima školskih torba koje bez knjiga teže i do dva kilograma. O tome verovatno roditelji kupci ne razmišljaju, već se povode željama svoje dece i modnim stilom.
Preporuka je ortopeda da dete ne nosi težinu veću od 15 % telesne težine što znači da dete teško 20 kg (a prvačići često imaju i 2-3 kg manje) može nositi 3 kg bez opasnosti po zdravlje.
Pri kupovini vodite brigu da torba bude lagana, anatomski oblikovana i napravljena od materijala koji ne propušta kišu koja bi mogla uništiti knjige u torbi. Dno torbe treba da bude od tvrđeg materijala kako ne bi od težine knjiga brzo puklo. U našoj državi već tri godine bolje opremljene knjižare prodaju školske torbe sa točkićima nalik onima koje nosimo na pijacu. Sistem je vrlo jednostavan, jer se težina ne nosi na leđima već se gura jednom rukom. Ima ih i nešto opremljenijih koje osim guranja na točkićima imaju i pojaseve za nošenje na leđima kada se dete penje školskim stepenicama u razred. Pri tome opet treba paziti da ručka takve torbe nije preniska detetu, jer se u protivnom opet dete drži nepravilno.
Šta još mogu učiniti nastavnici? Mogu da u školskom ormaru ostave nekoliko polica praznih za knjige njihovih učenika, oni mogu da nose kući samo knjige koje su im potrebne za sledeći dan.
