Danas se u različitim medijima (novine, televizija, radio, Internet) ali i u svakodnevnom životu, vrlo često govori i piše o oksidativnom stresu, slobodnim radikalima i o lečenju tih stanja s antioksidantima. O antioksidantima se pritom uvek misli kao o dobrim, korisnim materijama koje mogu sprečiti nastanak i lečiti niz stanja i bolesti. često zbog nemogućnosti da klasična medicina pruži terapiju i izlečenje, bolesnici i lekari posežu za nedokazano delotvornim lekovima i preparatima, kako bi nadoknadili prazninu u terapiji. Kako su se mnogi antioksidativni spojevi vrlo jasno dokazali u laboratorijskim uslovima, i naučnici i kliničari su brzo prihvatili ideju kako bi mogli biti delotvorni i za ljude. Ima li antioksidativna terapija preparatima zaista korisno delovanje i da li je uzimanje (prepisivanje) vitamina uvek opravdano i poželjno?
Napominjemo kako u ljudskom organizmu, stalno tokom najrazličitijih reakcija, zaista nastaju slobodni radikali (gotovo najčešće se radi o vrlo reaktivnim kiseonikovim radikalima) koji svojim mehanizmom delovanja mogu da dovedu do oštećenja, ali i smrti ćelije. Delovanje slobodnih radikala je, takođe, vrlo jasno dokumentovano, pa se kao i oksidativni stres može čak i meriti. Ljudski organizam ima, međutim, mogućnost vrlo snažne prirodne odbrane od delovanja slobodnih radikala. Neki od prirodnih mehanizama nalaze se neposredno u ćelijama, a neke unosimo u organizam hranom ili, kako je u poslednje vreme vrlo popularno, putem različitih dodataka u obliku multivitaminskih preparata. Upravo se, naime, vitaminima najčešće pripisuju snažna (i bez izuzetka korisna) antioksidativna svojstva, i oni se i najčešće od strane lekara propisuju, a od strane bolesnika, ali i zdravih, traže ili kupuju.
U medicini postoji niz bolesti čiji se nastanak nastoji objasniti delovanjem slobodnih radikala. Najčešće su to ateroskleroza, šećerna bolest, upalne reumatske bolesti, neurološki poremećaji, plućne bolesti ali i proces starenja organizma. Sigurno je da su u nastanak i tih bolesti uključeni i mnogi drugi, možda još nepoznati i neobjašnjeni mehanizmi.
Podsetimo se najčešće prepisivanih i najpoznatijih vitamina, ali i drugih antioksidanata kojima se danas pripisuju korisna delovanja.
Vitamin E je, možda u posljednje vreme, najpropisivaniji i njemu se pripisuju delovanja u najrazličitijim stanjima i bolesti. Vitamin E se nalazi u ljudskom organizmu i sastavni je deo ćelijskih membrana, pa je njegova važnost izuzetna. Ipak kod čoveka, njegov nedostatak (osim u posebnim stanjima) kao ni višak nisu poznati. U poslednjih 20-ak godina ispitivao se njegov preventivni i terapijski efekat kod mnogih bolesti. Neke su kliničke studije sredinom 90-ih godina pokazale jasnu povezanost između povećanog unosa vitamina E (hranom ili dodacima!) i smanjene učestalosti od bolesti srca i krvnih žila. Ipak u studijama koje su bile sprovedene u kontrolisanim uslovima (i jedine koje mogu pružiti jasan odgovor o vrednostima i korisnosti primene nekog leka ili terapije!) nije se dokazao koristan efekat uzimanja vitamina E u sprečavanju ni lečenju bolesti srca i krvnih žila, kao ni malignih bolesti.
Vitamin C je sledeći vrlo popularan vitamin, naročito u hladnim zimskim mesecima, u razdoblju prehlada i gripa, kada se vrlo često preporučuje i od strane zdravstvenih radnika, kao sredstvo kojim se može sprečiti nastanak tih čestih bolesti. To svojstvo nigde nije dokazano. Uz sprečavanje gripa i prehlade, pripisuju mu se korisni efekti u lečenju upala zubnog mesa, povišenog krvnog pritiska, raznim malignim bolestima. Sve to jasno nije nikada dokazano. Iako postoje stanja u kojima je povećana potreba za vitaminom C (tokom dojenja, kod nekih bolesti štitne žlezde, posle teških operacijskih zahvata) još uvek je jedina dokazana indikacija za njegovu primenu bolest nedostaka vitamina C – skorbut. Vrlo je popularna i primena visokih doza C vitamina (preko 4g na dan!) koje bi trebalo jačati imunitet i organizam. Primena visokih doza dugo se smatrala neškodljivom, međutim, upravo tokom takvih primena dokazale su se nuspojave vitamina C – stvaranje bubrežnih kamenaca i pojava znakova skorbuta posle naglog prestanka uzimanja visokih doza. I povećana primena vitamina C je u već spomenutim studijama pokazala smanjenu smrtnost od bolesti srca, ali kliničke studije u kontrolisanim uslovima ponovo nisu dokazale efikasnost u sprečavanju bolesti ili, ukoliko bolest već postoji, u sprečavanju napredovanja.
Beta karotin daje boju voću i povrću, a zbog studija koje su pokazale kako njegov unos smanjuje učestalost karcinoma počeo se široko primenjivati. Međutim, upravo suprotno, kontrolisana ispitivanja pokazala su povećanu učestalost u grupi ispitanika koja je uzimala beta karotin.
Postoji još niz spojeva (melatonin, selen, serotonin, Q10) za koje se tvrdi kako deluju antioksidativno i zaštitno, ali nijedan od njih nije svoju efikasnost dokazao u kliničkim ispitivanjima.
Iz svega navedenog, jasno je kako konačno, tačna ocena koristi od antioksidanata i dalje nije moguća. Jasni dokazi o njihovom delovanju u laboratorijskim uslovima, za sada se nisu potvrdili u kliničkim ispitivanjima. Preporuke o zdravoj ishrani i promeni životnog stila i dalje su vrlo jasne, dok s druge strane, primena mega doza, naročito vitamina, sigurno ima i toksične efekte. Stoga, dodatnu primenu antioksidanata trebalo bi vrlo skeptično prihvatiti, a posebno kritičko prepisivanje kod različitih bolesti, gde nema nikakvih dokaza o njihovom efikasnom delovanju.
