Pritisak i bol u potiljku – simptomi, uzrok i lečenje

Mnogo je razloga i uzroka koji dovode do bolova i pritiska u zadnjem delu glave, odnosno u potiljku. Bolovi i jačina pritiska mogu se kretati od blagih, pa sve do dosadnih, uznemirujućih i neizdrživih. One glavobolje koje uključuju bol i pritisak u potiljku mogu biti identifikovane kao dodatni simptomi neke druge bolesti.

Razlozi za bol i pritisak u potiljku mogu biti: artritis, loše držanje, diskus hernija, okcipitalna neuralgija, tenzione glavobolje, razne vrste migrena, mišićna napetost, nizak krvni pritisak, stres, anksioznost, itd.

Krenućemo od jednog od najčešćih uzroka – niskog pritiska.

Nizak krvni pritisak (hipotenzija) kao uzrok bolova i pritiska u potiljku

Nizak krvni pritisak koji se zove i hipotenzija je krvni pritisak koji je toliko nizak da je protok krvi do organa u telu neadekvatan, pa simptomi i znaci mogu da dovedu do šoka. Ako se nizak pritisak javlja bez znakova i simptoma, onda on nije toliko strašan i opasan po zdravlje. Simptomi niskog krvnog pritiska mogu biti nesvestica i vrtoglavica. Ovi simptomi su najvidljiviji kada se osoba pridigne iz ležećeg ili sedećeg položaja (ortostatička hipotenzija).

Nizak krvni pritisak koji dovodi do neadekvatnog protoka krvi do organa u telu, mogu da dovedu do moždanog udara, srčanog napada ili insuficijencije bubrega. Najteži oblik je šok.

Najčešći uzroci niskog krvnog pritiska uključuju smanjen volumen krvi, srčana oboljenja i neke lekove i njihova neželjena dejstva.

Uzrok niskog krvnog pritiska može biti određen analizom krvi, radiološkim studijama i testiranjem srca kako bi se potražila srčana insuficijencija i aritmije.

Lečenje niskog krvnog pritiska je određeno uzrocima.

Simptomi niskog krvnog pritiska ili hipotenzije mogu uključivati:

  • nesvesticu (sinkope);
  • vrtoglavicu;
  • bol u grudima;
  • zamućen vid;
  • pojačanu žeđ;
  • mučninu;
  • bolove u potiljku.

Tenzione glavobolje kao uzrok pritiska i bola u potiljku

Tenziona glavobolja je najčešća vrsta glavobolje. Može uzrokovati blage, umerene ili intenzivne bolove u glavi, vratu, potiljku i iza očiju. Većina ljudi koji imaju tenzione glavobolje imaju epizodične glavobolje. One se dešavaju jednom ili dva puta mesečno u proseku.

Međutim, tenzione glavobolje mogu biti i hronične. Žene su u dvostruko većem riziku od razvijanja tenzionih glavobolja nego muškarci.

Uzroci tenzionih glavobolja mogu biti mišićne kontrakcije u glavi i vratu. Različita hrana, aktivnosti i stresori mogu uticati na tipove ovih kontrakcija. Neki ljudi razvijaju tenzionu glavobolju nakon dugotrajnog gledanja u ekran ili nakon duge vožnje i upravljanja vozilom. Hladne spoljašnje temperature mogu takođe biti okidač za tenzionu glavobolju.

Drugi okidači tenzione glavobolje uključuju:

  • alkohol;
  • naprezanje očiju;
  • suve oči;
  • umor;
  • pušenje;
  • prehladu ili grip;
  • infekciju sinusa;
  • kofein;
  • loše držanje;
  • emocionalni stres.

Simptomi tenzione glavobolje uključuju:

  • tup bol u glavi i potiljku;
  • pritisak u potiljku ili čelu;
  • osetljivost oko čela, skalpa, potiljka.

Bol je obično blag do umrenog, ali može biti i intenzivan. U ovom slučaju, možete pomešati tenzionu glavobolju sa migrenom. Ovo je tip glavobolje koji izaziva probadajući bol u glavi.

U retkim slučajevima, tenziona glavobolja može dovesti do osetljivosti na svetlost i buku, slično kao migrena.

Za lečenje tenzionih glavobolja koriste se lekovi protiv bolova koje možete dobiti i bez recepta u apoteci. To su aspirin ili ibuprofen. Naravno, ove lekove treba uzimati samo ponekad. Ako lekovi protiv bolova ne dovode do olakšanja, lekar vam može prepisati lekove za opuštanje mišića. Ovi lekovi pomažu da se zaustavi mišićna kontrakcija. Ponekad lekari prepisuju i antidepresive da bi se stabilizovali nivoi serotonina.

Okcipitalna neuralgija kao uzrok bola i pritiska u potiljku

Većina osećaja u leđima, vratu, potiljku i na vrhu glave se prenosi do mozga kroz dva velika okcipitalna nerva. Na svakoj strani glave postoji jedan nerv. Krećući se između kostiju kičme u gornjem delu vrata, dva okcipitalna nerva nalaze svoj put kroz mišiće na potiljku glave i u skalpu. Ponekad stižu skoro do regije čela, ali ne pokrivaju lice niti područje oko očiju.

Iritacija jednog od ovih nerava bilo gde na njihovom putu, može izazvati probadajući bol koji je vrlo sličan onom kod trigeminalne neuralgije, samo sa simptomima koji su locirani na jednoj strani skalpa, a ne na licu. Ponekad bol može da liči na širenje talasa unapred prema jednom oku. Kod nekih pacijenata skalp postaje izuzetno osetljiv na čak i najlakši dodir, tokom pranja kose ili ležanja na jastuku. Kod drugih pacijenata se može javiti utrnulost na pogođenoj regiji. Regije u kojoj nervi ulaze u skalp može biti ekstremno osetljiva.

Šta izaziva okcipitalnu neuralgiju?

Okcipitalna neuralgija se može dogoditi spontano, ili kao posledica uklještenog korena nerva u vratu (zbog artritisa, na primer).

Do okcipitalne neuralgije može doći i zahvaljujući prethodnoj povredi ili operaciji na skalpu ili lobanji. Ponekad zategnuti mišići u potiljku mogu uhvatiti živac.

Kako se dijagnostikuje okcipitalna neuralgija?

Okcipitalna neuralgija se može dijagnostikovati i privremeno tretirati blokadom okcipitalnog nerva. Za pacijente koji dobro podnose ovo privremeno umrtvljavanje živca, trajnija procedura može biti opcija.

Ovi tretmani uključuju hirurško sečenje nerva, spaljivanje nerva radio-talasima ili eliminisanje nerva malo dozom injekcije toksina.

Migrene kao uzrok bola i pritiska u potiljku

Migrene su teške, ponavljajuće i bolne glavobolje. Njima mogu prethoditi ili ih pratiti znaci upozorenja i drugi simptomi. Ekstremni bol koji migrene izazivaju može trajati od nekoliko sati, pa sve do nekoliko dana.

Migrene mogu pratiti i takozvane aure senzornih poremećaja, uz koje idu i snažne glavobolje koje se često pojavljuju na jednoj strani glave ili u potiljku. One imaju tendenciju da utiču na osobe starosne dobi od 15 do 55 godina.

Neki ljudi koji doživljavaju migrene mogu jasno identifikovati okidače ili faktore koji izazivaju glavobolju, kao što su alergije, svetlost i stres.

Neki ljudi dobijaju upozoravajuće simptome pre početka migrenozne glavobolje.

Mnogi ljudi sa migrenom uspevaju sprečiti jake i potpune napade prepoznajući upozorenja i delujući na njih.

Lekovi bez recepta mogu eliminisati ili smanjiti bol, a određeni lekovi na recept mogu pomoći i na duže staze.

Ljudi koji imaju teške napade mogu preduzeti preventivne mere i uzimati preventivne lekove.

Uzroci i okidači

Pravi uzrok migrena nije još uvek do kraja poznat. Sumnja se da migrene nastaju kao rezultat abnormalnih aktivnosti u mozgu.

Ovo može uticati na nerve, hemikalije i krvne sudove u mozgu. Genetika može nekoga učiniti podložnijim i osetljivijim na okidače koji izazivaju migrene.

Međutim, sledeći okidači su najčešći:

  • hormonalne promene: žene mogu iskusiti migrenozne simptome tokom menstruacije zbog promene u nivoima hormona;
  • emocionalni okidači: stres, depresija, anksioznost, uzbuđenje i šok mogu takođe izazvati migrenu;
  • fizički uzroci: umor i nedostatak sna, tenzija u ramenima i vratu, loše držanje i fizičko naprezanje se povezuju sa migrenom; nizak krvni pritisak i jet leg su takođe mogući okidači;
  • okidači u načinima ishrane: alkohol i kofein mogu doprineti u izazivanju migrene; određene namirnice takođe mogu imati sličan efekat, uključujući čokoladu, sir, citrusno voće i hranu koja sadrži aditiv tiramin; neredovni obroci i dehidracija se takođe imenuju kao potencijalni okidači;
  • lekovi: neke pilule za spavanje, hormonska terapija i kontraceptivne pilule mogu izazivati migrenu;
  • okidači iz životne okoline: treperenje ekrana, jaki mirisi, pasivno pušenje, jaka buka dovode do migrene; zagušljive prostorije, temperaturne promene i jaka svetlost takođe.

Lečenje

Ne postoji jedna određena kura za migrene. Lečenje je usmereno ka prevenciji jakih napada i ublažavanju simptoma.

Ono što možete sami za sebe da uradite kako biste smanjili učestalost migrena uključuje sledeće:

  • naspavajte se;
  • smanjite stres;
  • pijte dosta vode;
  • izbegavajte određenu hranu koja vam smeta;
  • redovno vežbajte.

Kod nekih ljudi pomaže i poseban način ishrane, na primer bezglutenska ishrana.

Možete uzimati i suplemente poput magnezijuma, vitamina B12, riboflavina, itd.

Stezanje mišića u vratu i ramenima, simptomi anksioznosti i povezanost sa bolom i pritiskom u potiljku

Boli vas koža na glavi, imate probadajuće bolove ili su vam ramena i vrat i glava pod tenzijom i jako ste napeti. Osećate peckanje u vratu i glavobolju u potiljku.

Možda osećate kao da vam neko pritiska potiljak ili da vam je neko povezao čvrstu vrpcu oko glave.

Svi ovi simptomi se mogu pojavljivati zajedno ili zasebno, mogu trajati kratko ili dugo. Sve varijacije i kombinacije su moguće.

Šta izaziva ovakve simptome?

Anksioznost izaziva da telo proizvodi odgovor na stres. Odgovor na stres stresira telo. Stres izaziva da telo počne da grči i steže mišiće. Kada je telo prekomerno pod stresom, što se zove hiperstimulacija odgovora na stres, onda telo počne da pokazuje širok spektar neobičnih i čudnih tenzionih simptoma. Glavobolja, zategnut vrat, bol u potiljku i osećaj pritiska u potiljku su jedni od primera.

Pošto je ovaj anksiozni simptom samo simptom povišenog stresa, znajte da će se on smanjiti i nestati kada reducirate stres i date svom telu vremena da se smiri i odmori.

Postoji mnogo simptoma anksioznosti koji su podnošljivi. Niko ne želi da pati od anksioznosti, ali većina ljudi može da se nosi sa malo znoja, ponekim trzajem mišića i malo nelagode u stomaku. Međutim, postoje neki simptomi uznemirenosti koji mogu drastično promeniti i ugroziti kvalitet vašeg života. Jedan od najjasnijih primera su glavobolje uzrokovane anksioznošću. Anksiozne glavobolje su izuzetno česte i mogu biti neverovatno bolne.

Samo lekar može istinski da dijagnostikuje uzrok glavobolje. Anksioznost može dovesti do glavobolje, ali neke glavobolje zapravo mogu dovesti do anksioznosti.

Anksioznost znatno stresira telo i može dovesti do nekoliko različitih tipova senzacija koje se mogu opisati kao glavobolja. Neki ljudi više osećaju pritisak nego bol. Drugi osećaju tup bol, a neki pak probadajući bol. Tenzione glavobolje se mogu javiti na različitim mestima, uključujući frontalnu stranu, levu i desnu, vrh i potiljak glave. Ponekad se bol proširi i na zadnji deo vrata. Mišići između lopatica su napeti.

Naučnici ne znaju tačno šta izaziva tenzione glavobolje, ali se smatra da je ključna reč upravo tenzija ili pritisak. Kada ste pod stresom, mišići oko vaše glave i očiju počinju da se stežu. Kombinacija nekih hormona, temperatura tela i mišićna tenzija doprinose glavoboljama.

Ostali čitaju i ovo: