Kuva i piše:
Jelena Cocco
Na početku odmah da naglasim da konotacija ovog jela kao crnogorske pice nije utemeljena na naucnim činjenicama, niti narodnim predanjem. Posledica je stalne, duge i iscrpljujuce borbe između mene i teta Ljube….
Teta Ljubica, ili kako smo je kraće zvali teta Ljube, je bila stara Crnogorka koja je u našu porodicu došla da bi čuvala mog vec ostarelog dedu. Nije da je bio nesposoban fizički, daleko od toga, no taj se nije nikada u životu bilo čega u kuci prihvatio. Tada je bio udovac već nekoliko godina, a kako je baba postvila visoke standarde u njegovom održavanju, trebalo je to i održavati. Dakle teta Ljube je bila tu da skuva kafu, spremi obroke, opere i opegla veš i, povrh svega, nama unucima da kvari odnose sa dedom.
Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse
Ne znam odakle je došla teta Ljube, znam da je bila iz Podgorice, da je radila u Ozni a tada kad je došla kod nas, već je bila uveliko u penziji. Imala je dugu, sedu kosu, uvek vezanu u punđu, i nikad nije bila loše obučena iako je radila po kući – uvek košulja od nekog finog materijala i suknja. Al sve ova mila sećanja padaju u vodu kad se setim kako je znala mrko da pogleda i da ti time presedne čitav dan pa i nedelja.
Mi smo dedu viđali leti, kad odemo kod njega u Herceg Novi na raspust, tako da je bio popustljiv, što teta Ljube naravno nije smatrala dovoljno dobrim razlogom da deca budu raspuštena.
Na mene je čini mi se, imala poseban pik. Dal’ sto sam bila zvrk i vazda negde landrala, da li zbog mojih gastronomskih zahteva, kojima je deda uvek udovoljavao obzirom da smo se malo viđali, ili je možda zbog toga sto sam je provalila da nas špijunira i prisluškuje i sve posle ofira dedi. Jednom Ozna, uvek Ozna. Kad sam se požalila mami na situaciju rekla mi je da dokle god je dobro dedi, biće dobro i nama. I da nađem način da rešim situaciju. Probala sam lepo da popricam sa njom, nije islo. Rekla mi je da ona smatra da devojcica mojih godina ne moze tako da se ponasa. Onda sam prešla na subverzivnu metodu. Kad god bih znala da je u prilici da me čuje, a naročito je volela da ima prilike kad mi je dolazilo društvo, pričala bih glasnije (bilo mi je žao, bila je u godinama i sluh je počeo da je izdaje) ali strogo kontrolisan tekst i uvek suprotan od onoga sto smo nameravali da radimo. Kad je konačno shvatila da sam je nasamarila, ponudila je primirje. I poštovala je. Nikad me vise nije ofirala. Ali osveta se dugo kuva i servira hladna. Jednog dana, baš kad mi se jela pica, a deda je bio rešio da nam teta Ljube usliši gastronomski zahtev, servirala mi je projaru sa koprivom. I rekla, dok joj se brk smešio: “Izvoli picu, crnogorsku!”.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Ni dede a ni teta Ljube odavno nisu sa nama. Ali sa ove distance mogu samo da budem zahvalna sto sam imala priliku, a i čast, da bude deo naše porodice neko vreme. Jer, ponekad su nam potrebni protivnici, ako je to prava reč za nju, da nam postave izazove. A nekad i da nam sire gastronomske vidike.
Dakle… za jedno poveće plehče crnogorske hrono pice potrebno je:
- 4 jaja
- šolja kisele vode (za vanrestrikciju pola solje kisele vode i pola solje kiselog mleka)
- Pola solje ulja
- Kašičica soli
- 2 kasicice praska za pecivo
- 10 kašika integralnog heljdinog brašna
- 5 kašika integralne spelte
- 5 kašika integralnog prosenog brašna
- 300 gr sira (za restrikciju rikota ili mladi sir, za ostale kako vam volja – sto stariji i masniji, to bolje)
- 3 šake mlade koprive (ocistiti i popariti kipućom vodom)
Sve lepo izmešati da se dobije gusta a zitka masa i preliti u pleh sa pek papirom. Ja je pravim u najvecem plehu, tanku. Gde ste videli debelu picu? 180 stepeni, 30 minuta.
Kod mene uz to je isla prsuta i humus. A moze i bilo sta drugo.
Prijatno! Uz obavezno śeđenje dok se jede!!!
