Nikotin i toksične supstance koje se nalaze u cigaretama imaju veliki uticaj na proces detoksifikacije u organizmu pušača.
Pušenje prouzrokuje oštećenje ćelija koje mogu da prerastu u rak, visok nivo holesterola, koronarna oboljenja, probleme sa cirkulacijom, bolesti disajnog aparata, povećani rizik od osteoporoze.
Pušači pate od nedostatka mnogih esencijalnih vitamina i minerala jer pušenje negativno utiče na sposobnost njihove apsopcije iz namirnica.
Vitamin D – pušenje značajno utiče na metabolizam vitamina D, 50% pušača nema dovoljno ovog vitamina u organizmu u odnosu na nepušače.
Kalcijum – pušenje značajno utiče i na metabolizam kalcijuma kao i na njegovu nedovoljnu adsorpciju, pa pušači u većem procentu pate od osteoporoze.
Vitamin E – smatra se da sprečava stvaranje masnih naslaga na zidovima arerija. Pušači mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih oboljenja uzimanjem suplemenata vitamina E.
Antioksidansi – vitamin C i E, karotenoidi pomažu u odbrani organizma od bolesti i to u širokom opsegu od raka do kardiovaskularnih oboljenja, usporava degenerativne procese tokom starenja.
Pušenje najviše utiče na smanjenje količine vitamina C i to što je veći broj popušenih cigareta tokom dana njega ima manje u krvi i tkivima. Pored ovog pušačima je potrebno više vitamina C kako bi delovao protiv oštećenja ćelija prouzrokovanih pušenjem.
Tako je pušačima potrebno dnevno 2000mg vitamina C a ova se količina ne može uneti povrćem i voćem već je pored njih potrebno uzimati suplemente vitamina C.
Što se tiče vitamina E, kod pušača se nalazi veća količina vitamina E u formi gama-tokoferola dok se kod nepušača nalazi veća koncentracija vitamina E u formi alfa- tokoferola koji se mnogo lakše apsorbuje od gama-tokoferola. Naučnici smatraju da se ovo dešava možda kao odbranbena reakcija u kojoj se koncentracija jedne forme vitamina povećava a druga smanjuje.
Pravi savet za pušače je da prestanu da puše a u međuvremenu bi trebalo da se hrane zdravije od nepušača. U njihovoj ishrani treba da bude zastupljeno više voća i povrća koje ipak ne može da nadoknadi gubitak svih vitamina i minerala pa je potrebno da uzimaju suplemente vitamina E i C.
Likopen je glavni karotenoid koji se nalazi u paradajzu i proizvodima od paradajza, dok je izvor beta-karotena šargarepa, naranđzasto i crveno voće i povrće.
Namirnice bogate polifenolima ( ima ih u voću i povrću) mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Zeleni čaj štiti od oboljenja srca štiteći ćelije od oštećenja slobodnim radikalima pojačavajući antioksidativnu odbranu.
Namirnice i pića mogu da utiču na ukus cigareta, tako mleko, sirevi, jogurt, voda, voće i povrće pogoršavaju ukus cigareta dok alkohol, kafa, gazirana pića i meso utiču na poboljšanje ukusa cigareta.
Većina pušača takođe ima loše navike u ishrani kao što su preskakanje nekih obroka – najčešće doručka, prejedavanje tokom vikenda, u specijalnim prilikama ili tokom izlazaka, prejedavanje usled stresa ili kada im je dosadno, smanjen unos vode, manje odmora i trenutaka relaksacije i smanjena fizička aktivnost.
čak i pre početka odvikavanja od pušenja treba promeniti pogrešne navike u ishrani. Mnoge pušače brine da će dobiti na težini kada se odviknu od pušenja, većina dobije u proseku samo 3kg, što se delimično može sprečiti. 30min pre jela treba popiti čašu vode što smanjuje apetit. Treba naučiti da se razlikuje prava glad od potrebe da se jede samo da bi se izazvao osećaj zadovoljstva. Treba jesti taman toliko koliko je potrebno da se utoli glad što je otprilike osećaj da je stomak tek upola pun, posle 20min. signal da smo jeli dolazi do mozga i gubi se osećaj gladi.
Uobičajite svakodnevnu brzu šetnju, jedite uobičajenu hranu, ali u manjim količinama, pijte niskokalorična pića ili jedite slatkiše bez šećera (za dijabetičare) kada ste gladni ustanite od stola čim završite obrok, operite zube odmah posle obroka .
