Rak je grupa različitih oboljenja, sa zajedničkim osobinama među kojima su najvažnije nedostatak kontrole deljenja ćelija i sposobnost da deo ćelija bude raznesen putem limfne tečnosti i krvlju u razne delove organizma, gde se stvaraju nove kolonije, koje nazivamo metastazama.
Maligni tumori mogu se proširiti i oštetiti okolna tkiva i organe. Prodorom u limfne i krvne sudove zloćudne ćelije mogu biti rasute po celom organizmu ali su metastaze najčešče na kostima, mozgu i jetri.
Danas se konstatuje stalna tendencija povećanja broja obolelih od raka pluće kako među muškarcima tako i među ženama. Ova stalna tendencija porasta je u vezi sa aerozagađenjem organskim i neorganskim elementima u atmosveri i sa navikom inhaliranja duvanskog dima.
Duvanski dim sadrži kancerogene supstance koje oštećuju ćelije i dovode do pojave raka. Rizik se povećava sa većim brojem cigareta popušenih tokom dana kao i sa dužinom pušačkog staža.
Tipovi raka na plućima – dele se na dve glavne grupe raka: sitnih ćelija (sitnoćelijski) i velikih ćelija (krupnoćelijski). Ove dve grupe se posebno ponašaju u razvoju i širenju i zahtevaju posebne načine lečenja.
Simptomi oboljenja – kao i drugi zloćudni tumori, ne daje simptome u početku razvoja. Kašalj je najčešći simptom, kod osoba koje puše pušački kašalj se pogoršava. Na drugom mestu po učestalosti je bol u grudnom košu, otežano disanje, kratak dah, česta pojava zapaljenja pluća i dušnica, iskašljavanje krvavog ispljuvka i promuklost.
Kao i svi zloćudni tumori, imaju i opšte simptome kao što su umor, gubitak apetita i gubitak telesne težine.
Nijedan od ovih simptoma nije siguran znak raka na plućima, ali upozorava da zatražite lekarske preglede sa kojima se jedino može postaviti dijagnoza.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, rendgenskog snimka i ostalih labaratorijskih nalaza, kompjuterizovana tomografija. Ukoliko se posle ovih pregleda otkrije sumljiva senka neophodni su nalazi lekara patologa. Postojanje zloćudnih ćelija može se dokazati na osnovu mikroskopskog pregleda ispljuvka ili pregleda uzorka tkiva koji se dobijaju specijalnim tehnikama:
– pregled optičkim instrumentom disajnih puteva (bronhoskopija), tokom koje se uzima i uzorak tkiva (biopsija)
– punkcija, uzimanje materjala usisavanjem kroz posebno konstruisanu iglu uz rendgensku kontrolu. Ova metoda se vrši onda kada se bronhoskopijom ne može prodreti do sumljive regije.
– torakocenteza metoda koja se koristi kada postoji tečan izliv između listova plućne maramice, oboljenje se dokazuje nalazom malignih ćelija u toj tečnosti, koja se usisava brizgalicom.
– u nekim slučajevima neophpdno je hirurško uzimanje uzorka u opštoj anesteziji – torakotomija.
Kada je rak pluća dijagnostikovan utvrđuje se rasprostranjenost bolesti pre donošenja odluke o načinu lečenja. Stanje limfnih čvorova se utvrđuje putem kompjuterizovane tomografije. Obavezni su pregledi i drugih organa na koje se može proširiti bolest a to su jetra, koštani sistem, mozak i kičmena moždina.
U lečenju raka na plućima zastupljeni su hirurgija,zračenje i hemioterapija. Operacija se primenjuje uvek kada postoje izgledi da tumor može da se u potpunosti odstrani. Zračenje visokim energijama ima za cilj da uništi zloćudne ćelije ili da im onemogući dalji rast i deobu. Hemioterapija ima isti cilj.
