Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Bosiljak je jedan od najlepših začina koji postoje na ovom svetu. I slično kao sa majčinom dušicom, ne može da se poredi kada je u svežem i sušenom stanju. Čak ni ne liče na sebe. Sve ostalo, kao što je peršun ili mirođija ili origano, može da prođe.
Ova biljka je na engleskom jeziku poznata i kao Saint Joseph’s Wort. Spada u porodicu mente iako ni listom, ni ukusom, a kamoli mirisom ne podseća na nju. Pored toga što svako jelo učini boljim, bosiljak ima zapravo i neka zdravstvena svojstva. Veruje se da daluje protiv upalno na naš organizam pa da samim tim uporava starenje (dame, obratite pažnju) i odličan je saborac protiv različitih bakterija.
Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse
Osim toga što ima fantastičan miris, cela terasa bude opijena kada ga zalijete, bosiljak nije samo mirišljav začin. Ima još nešto.Dobar je izvor vitamina A, B6, C i K, a sadrži i minerale kao što su gvožđe, mangan i magnezijum.
Po bosiljku je najviše poznata italijanska kuhinja, ali ne postoji deo sveta gde se on ne koristi. Pored ove klasične verzije koju svi koristimo, postoje i druge vrste, pa čak i citrusne.
I jako se lako gaji, ne morate da bacate novca na njega svaki put kada odete na pijacu. Izdanak bosiljka, i to ne mali, sada na pijaci košta 100 dinara. I za koju nedelju po sađenju će izgledati ovako:
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on May 25, 2015 at 9:17am PDT
Svake godine imam punu terasu bosiljka. Samo je bitno da ga redovno zalivate, da sečete od vrha i ne dozvolite da procveta.
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Jul 14, 2016 at 3:30am PDT
Možete da ga koristite za pesto, najpoznatije jelo od bosiljka, ali i uz bilo koju drugu namirnicu koje se setite: na sendvič, uz jaja, humus, meso, sir, ribu, bilo koje povrće.
Ili ovako:
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Jan 23, 2018 at 12:45am PST
Jutros sam iskoristila deo domaćeg bosiljka sa terase i napravila lepinje s njim.
Potrebno vam je:
- 200 grama ražanog brašna
- 200 ml tople kisele vode
Nakon fermentacije:
- 2 kašike kiselog mleka
- 2 kašike maslinovog ulja
- 2 šake iseckanog svežeg bosiljka
- Prstohvat ili dva morske soli
- 2 pune kašičice praška za pecivo
Oko podneva sam pomešala brašno i vodu, pokrila činiju i ortavila je da stoji, pokrivenu na pultu u kuhinji. Uveče sam, negde oko 22 sata, u smesu dodala ostale sastojke i sve dobro umešala mikserom, sa nastavcima za testo. Dobila sam jednu, recimo, blatnjavu smesu, koja se na kraju odlično ispekla.
Mokrim rukama sam vadila smesu, oblikovala i ređala u pleh u koji sam prethodno stavila pek papir. Ubacila sam ih zagrejanu rernu i pekla oko 20 minuta na 210 stepeni. Proverite čačkalicom da li su gotove. Ukoliko izvadite čačkalici iz lepinje i za nju se ništa ne lepi, ispečene su.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Uvila sam ih u suvu krpu i ostavila do jutra. Od ove količine je ispalo pet komada.
Uz ove lepinje se sve savršeno slaže, osim jaja za one koji su u strogoj restrikciji i ne mešaju ih sa mlečnim proizvodima (u lepinjama, setite se, ima i kiselog mleka). Ali možete uz neku pršutu i još kiselog mleka sa strane. Odlična kombinacija.
Prijatno!
