Večita rasprava o jednakosti između muškaraca i žena može biti proširena zahvaljujući aspirinu, naime nova studija nad studijama je otkrila da aspirin kao zaštitnik kardiovaskularnog sistema različito deluje kod muškaraca a različito kod žena.
Na osnovu dokaza šest studija koja je obuhvatila više od 95,000 ljudi se pokazalo da terapija aspirinom smanjuje broj obolelih od moždanog udara kod žena ali ne i kod muškaraca.
Kada se radi o infarktu miokarda tačno je da jedan aspirin dnevno smanjuje verovatnoću da muškaraci dožive srčani udar ali nema takvo dejstvo kod žena.
Dr. David L. Brown, sa Državnog Univerziteta iz Njujorka kaže da niko nema ideju kako nastaju ove razlike, što bi trebalo da bude prioritet u nekim daljim istraživanjima. Sledeća istraživanja bi trebala da se baziraju na tome kako se u procesu metabolizma aspirin razlaže kod muškaraca a kako kod žena i kako onda deluje na krvne sudova.
Tri istraživanja su rađena samo nad muškarcima, jedno samo nad ženama a dva su obuhvatila oba pola. Globalno je 12% bilo smanjeno oboljevanje od kardiovaskularnih oboljenja kod žena a 14% kod muškaraca kod onih koji su uzimali aspirin u odnosu na one koji nisu.
Ali ova smanjenja su se pojavila na striktno drugačiji način. Tretman aspirinom je smanjio oboljevanja od srčanog udara za 32% kod muškaraca ali nije imao efekta na smanjenje oboljevanja od moždanog udara. Kod žena je smanjio incidenciju moždanog uara za 17% ali bez značajnog uticaja na smanjenje rizika od infarkta.
Iskrsava potreba za proširenim ispitivanjem koliko se muškarci i žene razlikuju. Aspirin ima korisno dejstvo i kod muškaraca i kod žena, pogotovo ako se koriste preventivno. Ipak kod ljudi sa izraženim faktorima rizika kao što je povišen krvni pritisak treba a svaki slučaj pojedinačno razmotriti preporuku da svakodnevno uzimaju aspirin.
Kada se prepisuje terapija aspirinom treba razmotriti koliko aspirin korisno deluje a koliko štetni mogu da budu nepoželjni efekti. Korisno dejstvo aspirina se bazira na smanjenju verovatnoće oboljevanja od kardiovaskularnih oboljenja, ali postoji mogućnost da osoba dobije čir na želutcu a može se pojaati sklonost krvarenju. Niko ne bi trebalo da počne da koristi aspirin dok prethodno ne konsultuje lekara, jer može da prouzrokuje krvarenje, prema studijama terapija je u 70% slučajeva povećala rizik od većih epizoda krvarenja.
Takođe sve ove studije ne pružaju čvrsto upustvo o dozama aspirina koje se prepisuja, doze se mogu kretati od 100 miligrama svakog srugog dana do 500 miligrama dnevno. Većina lekara preporučuje 81mg dnevno.
