Razvoj veštačke inteligencije u Srbiji kroz 12 istraživačkih projekata

2

Razvoj veštačke inteligencije u Srbiji kroz 12 istraživačkih projekata 1Foto: Pixabay/Geralt

AI omogućava mašinama da uče iz iskustva, da se prilagođavaju okolnostima, obavljaju zadatke i donose odluke. Automatizuje ponavljajuće učenje i otkriva nove korelacije uz pomoć podataka, poboljšava rad postojećih tehnologija, prilagođava se algoritmima progresivnog učenja, pronalazi strukturu i regularnosti u velikim količinama podataka, analizira ih koristeći neuronske mreže, postiže neverovatnu tačnost procene, izvlači najviše tačnih podataka…

Iako zvuči utopijski, veštačka inteligencija je već sada u svakodnevnoj upotrebi. Netfliks primenjuje preciznu prediktivnu tehnologiju zasnovanu na reakcijama korisnika analizirajući milijarde zapisa.

Digitalni asistent na Apple uređajima Siri koristi tehnologiju mašinskog učenja kako bi postala pametnija i mogla bolje da predvidi i razume naša pitanja i zahteve na prirodnom jeziku.

Amazon svake godine usavršava algoritme koji predviđaju preferencije kupaca. Svaki dan, korisnici interneta dolaze u dodir sa nekim oblikom veštačke inteligencije.

AI se danas najviše upotrebljava kao pomoćni instrument. Primera radi, u biznisu, njeni algoritmi se koristi za odlučivanje o najpodobnijim kandidatima za posao, u umetnosti, računari mogu da „ožive“ neke od najpoznatijih portreta čuvenih slika, na polju medicine, veštačka inteligencija pomaže u dijagnostikovanju bolesti pacijenata. Mnoge države prepoznale su njen značaj i stoga povećavaju ulaganja u razvoj AI.

U izveštaju Evropske komisije, navodi se da AI u kombinaciji sa ključnim tehnologijama ima potencijal da stvori osnovu za ekonomski rast i bude glavni pokretač konkurentnog poslovanja i otvaranja novih radnih mesta.

Upravo iz tih razloga, Evropska unija je u protekle tri godine povećala ulaganja u istraživanje i inovacije AI za 70 odsto, na 1,5 milijardi evra.

Kako se navodi, u planu su i veća izdvajanja za AI u narednim godinama kako bi Evropa mogla da parira drugim delovima sveta – Severna Amerika je za isti period uložila 12,1 milijardu evra u razvoj AI, a Azija 6,5 milijardi evra.

Kada je reč o Srbiji, oblast veštačke inteligencije će se u naredne dve godine razvijati kroz 12 istraživačkih projekata koje sa 2,4 miliona evra finansira Fond za nauku Republike Srbije.

Tako će u okviru ovog Programa, istraživački tim CERES sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu razviti softverski sistem koji će na osnovu brojnih dostupnih podataka i satelitskih snimaka predlagati korisne i pravovremene odluke u poljoprivredi, bazirane na algoritmima mašinskog učenja.

Drugi projektni tim, ARTEMIS sa Instituta Mihajlo Pupin, će takođe primeniti mašinsko učenje pri kreiranju analitičkih alata za smanjenje i uštede ukupne potrošnje energije i troškova snabdevanja, kao i veće iskorišćenje obnovljivih izvora energije.

Projektni tim Clean CADET sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu će razviti digitalnog asistenta koji će koristiti veštačku inteliogenciju za detekciju nekvalitetnog koda prilikom programiranja.

Istraživački tim AI4TrustBC istraživača sa Matematičkog instituta SANU i Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu će primeniti metode veštačke inteligencije za razvoj pouzdanijih blokčejn tehnologija, pomoću kojih će se formirarati novi, potpuniji i pouzdaniji modeli za zaštitu privatnosti.

Rezultat rada na AVANTES projektu istraživača sa Elektrotehničkog i Filološkog fakulteta u Beogradu biće novi sistem koji će uz pomoć inteligentne obrade tekstova na srpskom i engleskom jeziku olakšati rad softverskim inženjerima, ali i lingvistima koji proučavaju srpski jezik

Prema rečima dr Milice Đurić Jovičić, v. d. direktorke Fonda za nauku, AI će doneti krupne promene u svakodnevnom životu.

– Realizacija sistema koji poseduje opštu inteligenciju sličnu ljudskoj je krajni cilj upotrebe veštaške inteligencije i predstavlja jedan od najambicioznijih ciljeva u nauci ikada. Istraživači su još uvek daleko od takvog sistema, ali se svakodnevno prave koraci u tom pravcu u skoro svim naučnim oblastima. Zato je Fond za nauku raspisao Program za razvoj veštačke inteligencije da bi još više podstakao naučna istraživanja i primenu rezultata u Srbiji u ovoj oblasti. Od 70 projektnih timova koji su konkurisali na Program, izabrano je 12 projekata sa maksimalnim budžetom po projektu do 200.000 evra. Projekte su ocenjivali međunarodno priznati stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije. Izabrani su projekti iz sledećih oblasti – opšta veštačka inteligencija, mašinsko učenje, obrada prirodnog jezika, planiranje, razumevanje znanja, računarski vid i govorna komunikacija, i inteligentni sistemi – navodi Đurićeva pozivajući istraživače da konkurišu sa projektima iz oblasti veštačke inteligencije i u okviru Programa Ideje koji je trenutno otvoren.

Ona napominje da veštačka inteligencija otvara mnoga važna pitanja, uključujući i etička, zbog čega je od neprocenjivog značaja i zakonski regulisati ovu oblast.

– Ne postoji saglasnost kako će izgledati naš život sa veštačkom inteligencijom za 10, 100 ili 200 godina. U kojoj meri ćemo mi vladati ovom tehnologijom, a u kojoj meri će ona vladati nama. Zato je potrebno da svaka država napravi prve korake za usmeravanje primene veštačke inteligencije, pa je Srbija, nakon šire društvene rasprave, usvojila dva važna dokumenta Strategiju i Akcioni plan za razvoj veštačke inteligencije u našem društvu – zaključuje Đurićeva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article