Sindrom X nije novo otkrivena bolest, već pre novi termin za grupu stanja koja kada se pojave zajedno, mogu da ukažu na predispoziciju ka dijabetesu, povišenom krvnom pritisku i bolesti srca.
Prema grubim procenama 25 – 50% Amerikanaca pati od slabog metabolizma glukoze, zbog čega imaju simptome umora, tromosti i česte sitnije zdravstvene tegobe.
Lekari i naučnici se više nego ikada pre, slažu da je potencionalna opasnost za zdravlje upravo vezana za rezinstenciju na insulin. Ovo ozbiljno zdravstveno stanje je 1988 godine nazvano sindrom X.
L judi sa sindromom X imaju ove tipične simptome: prekomeran broj kilograma, usporen metabolizam glukoze, visok nivo triglicerida i visok krvni pritisak. Smatra se da svi ovi simptomi nastaju kao posledica insulinske rezistencije.
Insulin je prirodan hormon koga luči pankreas, a bitan je u metabolizmu gkukoze. Insulin je nosač do specijalnih insulinskih receptora na telesnim ćelijama, i pomaže transport glukoze u ćeliju, kako bi bila iskorišćena kao energetska materija. ćelijama mišića je uglavnom najviše potrebna glukoza, kao energetsko snabdevanje za pokrete izazvane bilo kojom fizičkom aktivnošću.
Skoro sve ćelije u organizmu sadrže specifične insulinske receptore na svojoj površini i kada se insulin veže za te receptore, molekuli glukoze ulaze u ćeliju i bivaju iskorišćeni za energetske potrebe. Na primer, u procesu metabolizma ugljeni hidrati se razlažu na proste šećere, i povećava se nivo glukoze u krvotoku. Kao odgovor na to pankreas oslobađa insulin koji transportuje glukozu iz krvotoka do ćelija, gde mu je uloga da ćelijama daje energiju koja im je potrebna a nivo glukoze u krvi se snižava na normalan nivo.
Ako ste insulin rezistentni, insulin nemože da se veže za insulinske receptore na ćelijama, pa se tako ćelije ne snabdevaju glukozom koja im daje potrebnu energiju. Reakcija organizma može da bude da ovaj nedostatak pokušava da kompenzuje oslobađanjem veće količine insulina. Višak insulina takođe nemože da doprinese vezivanju insulina za ćelijske receptore, što prouzrokuje da se u krvi nalazi visok nivo insulina koji kruži ne iskorišćen. Prevelika količina insulina u krvi donosi osećaj potpunog nedostatka energije, a ćelije organizma brzo nauče da ignorišu insulin, što izaziva stanje rezistencije na insulin.
Visok nivo insulina u krvi je veoma opasan jer vodi do ozbiljnih zdravstvenih problema a s obzirom da insulin povećava nivo hormona korsitola koji se luči pod stresom, to može da izazove ostale probleme sa zdravljem koji su inače povezani sa starenjem.
Ukoliko sumljate da patite od sidroma X, bitno je da napravite korake koji mogu da poboljšaju vaše zdravlje. Ljudi sa povećanom telesnom težinom su daleko skloniji ovom sindromu pa bi jedan od prvih koraka treblo da bude da smanjite ukupnu telesnu težinu za 10 do 15%, što će uticati na sniženje povišenog krvnog pritiska i povećati osetljivost ćelija na insulin. Takođe je važno uvesti svakodnevne fizičke vežbe ili makar polučasovne šetnje, u skladu sa vašim godinama, zdravstvenim stanjem i mogućnostima jer one same za seba povećavaju nivo HDL (dobrog) holesterola u krvi. Vežbanjem povećavaju se potreba organizma za kiseonikom, srce mora jače da kuca kako bi obezbedilo da do ćelija stigne potrebna količina kiseonika i metabolizam se ubrzava.
