Foto: Iz privatne arhive
I očuvanu atmosferu nekadašnje kolonijalne raskrsnice, u kojoj su se ukrštali putevi prema različim destinacijama istoka, sa stanovnicima koji su išli na obavezne kurseve ljubaznosti.
Na ušću kratke Singapurske reke stajala je skulptura Merliona, simbola Singapura – mitske životinje s glavom lava i telom ribe.
Sumatranskom princu, koji se davno tu sklonio od oluje, pričinilo se da je video lava, možda baš ovakvg, i otuda Singapuru ime.
Na suprotnoj obali je spomenikom označeno mesto gde se 1819. godine iskrcao Stamford Rafles, činovnik engleske trgovačke kompanije, osnivač modernog Singapura.
Prvi oblakoderi finansijskog centra zauzeli su desnu stranu ušća iza Glavne pošte (sada hotel Fulerton), a na levoj strani bili su administrativni centar države-grada, smešten u kolonijalnim zgradama, anglikanska crkva i prostrani teren za kriket.
Već od te prve posete utvrdio sam pešački put kroz grad, kojim uvek idem.
Od hotela Šangri La, sa fasadom u cveću (ne odsedam u njemu!), niz Orčard Roud, pored šoping-molova i za mene uvek fascinantnog hotela Dinastija (sada Meriot) sa krovom u obliku pagode, sve do hotela Rafles u kolonijalnom delu grada.
Rafles je hotel iz devetnaestog veka, sagrađen 1887. godine.
Bio je oronuo, ali je davao osećaj prohujalih vremena i opuštenosti.
Do stolova na travnjaku moglo se doći i bosim nogama. Na stubovima verande bili su kavezi sa ptičicama, koje su cvrkutom nadjačavale tihi orkestar u paviljonu.
U prizemlju hotela bio je Ugao pesnika, nazvan u čast autora koji su boravili u hotelu – Kiplinga., Somerseta Moma, Hesea…
Pored njega, čuveni Dugi bar, u kome je kreiran jedan od najslavnijih svetskih koktela – singapore sling, a u baru je bio običaj da se na pod bacaju ljuske od kikirikija.
To je bilo jedino mesto u Singapuru u kome se moglo tako ponašati, jer se strogo kažnjavalo bacanje otpadaka na ulicama, posebno guma za žvakanje.
U svakoj narednoj poseti Singapur mi je bio drugačiji, a isto lep. Skoro da više nema granice u visini oblakodera, fantaziji hotela, veličini šoping molova.
Grad se pretvorio u veliku fabriku turizma, kreirajući veštačke parkove prirode, istorije i zabave.
Nekada puritansko mesto rada, reda i discipline popustilo je i pred naletom kocke, podužući fantastični rizort kompleks u Marina Beju sa tri nebodra, na vrhovima povezanih platformom, na kojoj se nalazi tropska bašta i bazen.
Bliže njemu je premešten Merlion, danak novom profilu grada.
Dušu Singapura čuvaju moji lokalni prijatelji i stari kvartovi – kineski, malajski, indijski i arapski.
Dodao bih tu i Botaničku baštu, sa najlepšom zbirkom orhideja na svetu.
Mogao bih da dodam i Rafles, koji je renoviran i vraćen mu je raskošni sjaj, ali mi više ne dozvoljavaju ulaz – u klub pesnika mogu samo gosti hotela.
Dovoljan mi je restoran u dvorištu sa palmama i koktel u Dugom baru, premeštenom na sprat okolnih arkada.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
