Foto: Iz lične arhive
U Pasargadu su grobnica persijskog kralja Kira (576. ili 590. p. n. e.- jul 529. p. n. e), ruševine tvrđave Tal-e Takt i palata, te tzv. zatvor Solomona, prema Bibliji trećeg i poslednjeg kralja ujedinjenog kraljevstva Izraela, ostaci građevine čije značenje nije tačno utvrđeno.
Pasargad je osnovao kralj Kir Veliki (576. ili 590. p. n. e. – jul 529. p. n. e). Grad je uvršten na listu svetske kulturne baštine Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO) 2004.
Ahemenidsko carstvo je bilo prva multikulturna imperija koja je i poštovala kulturne raznolikosti. Ruševine palate i citadele opstajavaju, no najviše pažnje privlači mauzolej Kirov. Smatra se da ga je posetio Aleksandar Veliki pošto je u januaru 330. godine uništio Persepolis.
Monumentalni Persepolis, još jedan glavni grad Ahemenidskog carstva je oko 70 kilometara severoistočno od Širaza. Posle prolaska kroz veličanstvenu Kapiju svih nacija, mašta može prebaciti u vreme, kada su pre 2.500 godina delegacije iz stranih zemalja donosile poklone kralju. Veličanstveni reljefi na kamenim stepeništima i u palatama prikazuju figure, od polu-čoveka/polu-bika i grifina do persijskih vojnika i lotosovih cvetova.
Nastavak putovanje u prošlost vodi u Nakše Rostam, nekropolu od četiri masivne grobnice za ahemenidske kraljeve, uključujući Darija Velikog (522-486 p.n.e), urezanu u litici. Kula Zoroastrova, verovatno hram vatre, se uzdiže ispred grobnice. Drugi reljefi, kao i u obližnjem Nakš-e Radžabu, prikazuju trijumf monarha iz Sasanidovog doba.
Tako je Širaz i jedno od ključnih turističkih odredišta u Iranu. Inače je grad trgovačko i saobraćajno središte za region centralnog dela masiva Zagros, povezan je sa Buširom, svojom lukom na 200 km udaljenom Zalivu.
U regionu je tradicionalna ekonomija zasnovana na stočarstvu, proizvodnji visokokvalitetnih tkanica i tepiha dugo bila glavna tema. Velike rezerve nafte leže u, ili blizu jugozapadnog podnožja, pa je u Širazu velika rafinerija nafte.
Postoje fabrike cementa, šećera, veštačkog đubriva i tekstilnih roba, proizvoda od drveta, metala i ćilima. Širaz je veliki centar domaće elektronske industrije, tamo je usredsređeno 53 odsto investicija u taj sektor u Iranu.
Grad je i dom prve solarne elektrane u Iranu, iznad obližnje planine Babakuhi postavljene su turbine na vetar.
Strancima koji dolaze iz večno užurbanog megapolisa Teherana, Širaz deluje spokojno opušteno. Sa tradicijom grada koji je bio magnet za pesnike, umetnike, pisce i danas gaji kulturu boemskih kafea. U jednom smo uživali čekajući papirologiju za odlazak u Persepolis.
Kafe Ferdosi je udobno mesto nazvani po persijskom pesniku Hakimu Abu l-Kasimu Ferdosiju (približno 935. ili 940, do između 1019. i 1026), u istoimenoj dugoj ulici u srcu centra Širaza.
U privlačnom enterijeru, kombinaciji savremenog dizajana sa izrazitim persijskim uticajima poput ornatnih zidnih pločice, uživali smo u šolji persijskog čaja slatkišima. Preporuka ide ab-dug-hijaru, osvežavajućoj supi od jogurta i krastavaca, koja hladi od vrelog sunca.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
