Iako se za njih kaže da su bezopasni, treba biti posebno oprezan kod uzimanja vitamina rastvorljivih u mastima. – Najcešce u kasno prolece i leto nije potrebno uzimati vitaminske preparate
Vitamini su danas sastavni deo života. Oni nas štite od prehlade, usporavaju starenje, smanjuju rizik od oboljevanja, navodno cak i od malignih bolesti. Neke vitamine uistinu treba stalno unositi u organizam kako ne bi došlo do manjka i ozbiljnih posledica po zdravlje. Drugi vitamini, koji se nakupe u organizmu, mogu tako nakupljeni preci dozvoljenu granicu i uzrokovati razlicite zdravstvene probleme.
– Vitamini koji se tope u vodi, na primer vitamin C, B6 ili PP, ne nakupljaju se u organizmu vec se izlucuju mokracom i znojem pa teško mogu preci dozvoljenu kolicnu u organizmu – kaže nutricionistkinja dr Sofija Jovicic. – Cak i kad se to dogodi, oni se brzo odstranjuju iz tela. Hipervitaminoza, odnosno prevelika kolicina vitamina, najcešce se odnosi na one vitamine koji su netopljivi u vodi, poput vitamina A, D i E, koji se tope u masti, ali i nakupljaju u masnom tkivu. To su vrlo važni vitamini: nakupljeni u skladištima, poput jetre i masnog tkiva, spremni su da deluju u trenutku kada se pojavi potreba.
Uzimanje potrebnih kolicina vitamina u obliku razlicitih proizvoda po pravilu se prepourucuju samo osobama koje imaju specificne zdravstvene probleme. U normalnim okolnostima dovoljno je pridržavati se pravila raznovrsne ishrane.
Razlika izmedu sintetskih i prirodnih vitamina
Njihova struktura je identicna, no razlike u njihovom ucinku na ljude su velike. U hrani, narocito u povrcu i vocu, osim vitamina, ima i mnogih drugih sastojaka cija je uloga cesto odlucujuca. Interakcijom tih razlicitih materija postižu se rezultati koje sami sintetski vitamini ne mogu postici.
Koji lekovi smanjuju delovanje vitamina u organizmu?
Oralna kontracepcija (pilula) smanjuje kolicine vitamina B6 i folne kiseline, no najgore neželjene ucinke imaju laksativi jer sprecavaju apsorpciju vitamina A, D i E u crevima.
Ko treba da uzima više vitamina od normalnih kolicina?
Žene tokom trudnoce bi trebalo da koriste dvostruku kolicinu folne kiseline (400 mikrograma dnevno), vitamina D (10 mikrograma) i da povecaju kolicinu vitamina B6 (2,2 mg). Starije osobe, vegetarijanci, strastveni pušaci i alkoholicari mogu takode imati manjak nekih vitamina, kao što je vitamin C, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Sva hrana, pocev od ulja do povrca, od voca do mesa, od ribe do testenine, sadrži odredene kolicine vitamina koje mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Uz to, prirodni vitamini koje dobijamo iz hrane deluju bolje i uz manje nuspojava od onih iz pilule ili kapsula. Dokazano je, na primer, da beta-karoten koji uzimamo jeduci voce i povrce ima antikancerogeno delovanje, no nema takav ucinak kada ga uzimamo u tabletama, a usled još nedovoljno istraženih uzroka može cak biti i opasan.
Kontraverze o vitaminima
Iako oko 40 odsto odraslih Amerikanaca redovno uzima multivitaminske preparate, strucnjaci tvrde da oni nemaju nikakvu ulogu u prevenciji bolesti, osim ako nisu u pitanju oboleli od šecerne bolesti. U istraživanju je ucestvovalo 130 ispitanika koji su dobijali bilo multivitaminski preparat s 23 vitamina i minerala, bilo placebo. Praceni su u periodu od godinu dana i utvrdeno je da kod zdravih osoba ne postoji razlika u ucestalosti obolevanja od respiratornih i gastrointestinalnih infekcija bez obzira na to da li uzimaju vitamine ili ne.
