Sprečite sunčanicu i toplotni udar: Saveti za bezbedan boravak na suncu

61

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Zato se u danima s ekstremno visokim temperaturama treba pridržavati osnovnih pravila – na jakom suncu boravite što kraće, oblačite se i hranite lagano i uzimajte što više tečnosti. Ne preporučuje se da dugo boravite u sparnim i zagušljivim prostorijama, ali je zato često tuširanje mlakom vodom poželjno.
U najtoplijem delu dana na ulicu ne treba da izlazite bez šešira ili marame na glavi, a preporučuje se da nosite laganu odeću svetlih boja. Da biste sprečili dehidrataciju, treba da uzimate dva do tri litra tečnosti dnevno, najbolje obične vode ili mineralne negazirane vode s malo limuna.

POSLEDICE JAKOG SUNCA
Ukoliko zanemarite zaštitu, usled dugog boravka na jakom suncu i pregrejavanja tela možete da doživite sunčanicu i toplotni udar. Do tegoba uzrokovanih vrućinom dolazi kada telo više nije u mogućnosti da održava normalnu telesnu temperaturu. Kod ljudi se temperatura tela reguliše znojenjem, ali u slučaju produženog i intenzivnog izlaganja vrućini, to ponekad nije dovoljno.
Osnovni simptomi sunčanice pokazuju se postepeno, a na nju ukazuju suva koža i crvenilo lica, povišena temperatura, zujanje u ušima, jaka glavobolja. Može da dođe i do kratkotrajnog gubitka svesti zbog pada krvnog pritiska.

ORGANIZAM TRAŽI VODU
Slični simptomi prate i toplotni udar. Međutim, u ovom slučaju tegobe nisu posledica delovanja sunčevih zraka na glavu, već nagle promene telesne temperature. Do toplotnog udara može da dođe, recimo, kada uđemo u pregrejani automobil koji je dugo stajao na suncu ili kada sa velike spoljne temperature uđemo u previše rashlađen stan. Zbog poremećaja termoregulacije dolazi do malaksalosti, vrtoglavice, ubrzanog lupanja srca i tegoba koje prate sunčanicu.
Osobu koja je doživela toplotni udar ili sunčanicu treba skloniti u hladovinu, osloboditi suvišne odeće i stavljati joj hladne obloge. S obzirom na to da je organizam izgubio dosta tečnosti, osobi koja je kolabirala treba dati vodu, ali u malim gutljajima.

OBAVEZNA TERAPIJA ZA HRONIčNE BOLESNIKE
Žegu i sparinu posebno teško podnose hronični bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša bolest. Naravno, najvažnije je da redovno uzimaju prepisane terapije.

SKLONITE DETE SA JAKOG SUNCA
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem. Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima. Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama. Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.