Sta je srcani udar?
Infarkt je odumiranje manjeg ili veceg delica srcanog mišica nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju.
Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Zacepljenost koronarne arterije, uskracuje snabdevanje srca kiseonikom sto izaziva ostecenje srcanog misica. Ostecenje srcanog misica izaziva bol u grudima i pritisak. Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 min. pocinje izumiranje srcanog misica. Srcani misic umire narednih 6 do 8 sati, i biva zamenjen oziljacnim tkivom. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srcanog zastoja. Najveci rizik je u prvim satima od nastanka infarkta
Sta prouzrokuje srcani udar?
Arterioskleroza je postepen proces tokom koga se stvaraju naslage holesterola na zidovima arterija. Naslage holesterola prouzrokuju zadebljanje zidova arterija i smanjenje njihovog obima. Takve arterije ne mogu da dopreme dovoljno krvi za normalno funkcionisanje delova tela koje snabdevaju.
Kod mnogih ljudi arterioskleroza moze godinama ili decenijama biti prikrivena (ne prouzrokuje nikakve simptome ili probleme sa zdravljem). Arterioskleroza se moze pojaviti jos u tinejdzerskom uzrastu ali se simptomi najcesce pojavljuju tek u zrelom periodu.
Arterioskleroza prethodi srcanom infarktu u 90 – 95% slucajeva.
Sekundarni faktori koji uticu na pojavu infarkta su:
Starost – najcesce pogadja ljude srednje i starije dobi, ispod 40god. od infarkta oboli 11%, izmedju 50-60god. 32,5%, izmedju 60-70 god. 38%.
Pol – muskarci mnogo cesce oboljevaju od infarkta od zena. Zene donekle cuva od razvoja arterioskleroze polni hormon estrogen.
Nasledni faktor – izrazit je kod srcanog infarkta.
Profesija – Ne postoji posebna profesionalna dispozicija za srcani infarkt. Ipak su ljudi na odgovornim pozicijama, skopcanim s uzrujavanjem vise skloni ovom oboljenju.
Povecana telesna tezina – cesto je povezana sa razvojem arterioskleroze.
Nikotin – deluje vazokonstriktorno, sadrzi hemikalije koje ostecuju zidove krvnih sudova.
Srcani udar se moze pojaviti u bilo koje doba dana, ali se najcesce pojavljuje izmedju 4 i 10 sati prepodne, zbog malo viseg nivoa adrenalina u krvi koji se oslobadja u jutarnjim casovima.
Simptomi srcanog udara:
Kod srcane kapi ili infarkta u predelu srca oseti se snažna, iznenadna i dugotrajna bol. Ona traje najmanje pola sata a kadšto i po nekoliko sati, za razliku od bola kod angine pektoris, koja traje do 5 minuta.
Bol u grudima bolesnici cesto opisuju kao pritisak ili stezanje. Može se širiti u levo (redje desno) rame i ruku, vrat, vilicu. Neki bolesnici osete bol u gornjem delu trbuha.
Bleda i znojem orošena koža.
Mucnina i povracanje.
Kratak dah
Važno je znati da ne moraju svi ovi simptomi biti prisutni. Tako je moguc i infarkt bez bolova. Takode, sve navedene tegobe mogu se javiti i kod drugih, cesto bezazlenih bolesti i stanja.
Sta treba uraditi?
Bolesnik mora mirovati, najbolje u polusedecem položaju. Ne dozvolite mu hodanje niti ikakvo naprezanje.
Tabletu Aspirina ili Andola od 300 mg usitnite i dajte bolesniku. Osobe koje boluju od angine pektoris treba da uzmu i svoju uobicajenu terapiju – Nitroglicerin (Angised) ili Tinidil pod jezik.
Pozovite hitnu medicinsku pomoc ili prevezite bolesnika što pre u bolnicu.
Ako bolesnik izgubi svest, proverite disanje i krvotok i po potrebi zapocnite mere ozivljavanja.
Za bolesnika su najopasnija prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv, propada i umire. Na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak što sledi otprilike 6 nedelja nakon udara. Tek tada bolesnik sme ustati.
