Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Kao klinci svi smo izbegavali đakonije koje su voleli naši roditelji. U glavi nam je bila uglavnom samo pica ili topli sendviči. S godinama, gotovo kod svih ljudi, apetit i ljubav prema hrani se menjaju. Svi se polako vraćamo pikanterijama od kojih smo nekad bežali. I danas postoji nekoliko srpskih specijaliteta koja ne bih pojela ni iz opklade. A to su pihtije i kavurma. I sad vi možete da me ubeđujete kako je to super i da bih ja, kao veliki gurman, morala tako nešto da probam, ali odgovor je – ne. Prosto mi se ne dopada izgled i tačka.
Ali se zato rado vraćam slanini, čvarcima i ljutoj papričici. Pa je tako bilo i jutros.
Napravila sam male lepinje.
Potrebno vam je:
- 200 grama speltinog brašna + za radnu ploču
- 1, 5 dcl mlake vode
- 2 kašike maslinovog ulja
- ravna kašičica soli
- 2 kašičice praška za pecivo
U činiju sipate brašno, pomešate ga sa solju i praškom za pecivo. Zatim dodate ulje i mlaku vodu. kapikom zamesite testo. Pospite još malo brašna po ploči pa zamesite testo tako da bude što mekše ali da se ne lepi baš za ruke. Nemojte preterano da ga mesite jer će postati tvrđe nego što treba. Više ga prebacujte po ploči rukama.
Ostavite ga da malo odstoji i podelite na manje jufke. Formirajte lepinje i stavite ih u pleh na pek papir. Pecite dvadesetak minuta na 210 stepeni.
Uz lepinje i čvarke jela sam kozji sir. Ali baš stari. Ko je u restrikciji može da uzme mladi kotji sir. Ja poslednjih meseci jedem mlečne proizvode sa više masnoće a manje laktoze. A kozje mleko inače ima manje laktoze nego kravlje. A kako sir stoji tako ima sve manje ovog mlečnoš šećera u sebi. Ovaj sir je konkretno stajao šest meseci što bi trebalo da bude dovoljno dug period.
Sir sam prelila sa malo maslinovog ulja koje sam pomešala sa sušenom mirođijom. Svi koji imaju problem sa probavom trebalo bi da razmisle o uzimanju kašike maslinovog ulja ujutru. Ne mora na prazank stomak, dovoljno je i ovako kroz jelo.
