Šta su adenovirusi?

3

Foto: Pixabay/Stevepb

Kod dece najčešće izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva, ali neretko zahvataju i donje disajne puteve, digestivni trakt, limfne čvorove, mokraćne organe i oči. Infekcije disajnih puteva najčešće su tokom jeseni i zime.

Do sada je otriveno najmanje 47 serotipova virusa, a najčešći su virusi tipa 4 i 7, koji uzrokuju akutne infekcije gornjih disajnih puteva, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Virus tipa 3 uzrokuje folikularni konjunktivitis i faringokonjunktivalnu groznicu koji se manifestuju upalom i otokom sluznice oka, upalom ždrela, povišenom telesnom temperaturom, sekrecijom iz nosa i otokom limfnih čvorova na vratu, a najčešće se javlja kod dece, nakon kupanja u bazenima. Serotipovi 11 i 21 mogu da izazovu akutni hemoragijski cistitis (češće kod dečaka sa pojavom krvi u urinu, uz povišenu telesnu temperaturu i tegobe prilikom mokrenja). Gastroenteritisi sa pojavom dijareje mogu da budu izazvani tipovima 40 i 41.

Adenovirusi se šire kapljičnim putem, prljavim rukama, zaraženim predmetima.

Ovim virusima pogoduju zatvoreni prostori i visoka temperatura. Zbog toga su posebno podložne infekciji osobe koje borave u zatvorenim prostorijama, koje se greju i neredovno provetravaju.

Osobe koje imaju jak imunitet prolaze bez simptoma, ali su zarazne i pomažu širenju infekcije. Period inkubacije iznosi oko sedam dana. Bolest se najčešće manifestuje povišenom telesnom temperaturom, curenjem iz nosa, grebanjem u grlu, suzenjem i pečenjem očiju, kašljem, kijanjem i malaksalošću. Temperatura može trajati do pet dana, a kašalj koji je u početku suv i nadražajan, postaje vlažan i može potrajati i desetak dana. Curenje bistrog sekreta iz nosa može se pretvoriti u gustu, žutu sluz. Simptomi traju najviše do desetak dana, iako se izlučivanje virusa može nastaviti i dalje.

Dijagnoza se najčešće postavlja samo na osnovu kliničkog nalaza, a definitivna etiološka potvrda moguća je izolacijom virusa iz farinksa (ždrelo), sputuma (ispljuvak), konjunktive, stolice i urina. Moguće je i dokazivanje prisustva antitela imunofluorescentnim i drugim metodama (ELISA) serološke dijagnostike.

Lečenje se zasniva na mirovanju i primeni lekova i sredstava za ublažavanje opštih simptoma (snižavanje povišene temperature, ublažavanje bolova, uzimanje tečnosti, vitamina C) i sredstava za smirivanje kataralnih simptoma (kapi za nos, sredstva za olakšavanje iskašljavanja). Upotreba antibiotika indikovana je u slučajevima kada je dokazana bakterijska superinfekcija (upala uha, upala sinusa ili upala pluća). U većini slučajeva oporavak je brz i bez trajnih posledica. Da bi se sprečilo širenje bolesti važno je odmah izolovati obolele od zdravih osoba.

Original Article