Stručnjaci su izračunali da kod 5-10 odsto ljudske populacije postoji mogućnost da se u toku života stvori kamen u organizmu. Pritom je ta mogućnost tri puta veća kada su u pitanju muškarci. Važan podatak je i da se kamen najčešće javlja u četvrtoj ili petoj deceniji života, što uslovljava veliki socioepidemiološki značaj ove problematike.
Kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i bešici – često je oboljenje savremenog čoveka.
Kamen se na latinskom kaže «calculus», a na grčkom «lithos», pa su u upotrebi nazivi kalkuloza i litijaza – kada se radi o stvaranju kamena u organizmu. Pošto govorimo o urotraktu – koristi se naziv UROLITIJAZA.
Urolitijaza je poznata još od drevnih vremena, u Grčkoj i Rimu. Ali, tek se u moderno vreme, sa razvojem novih tehnologija, leči – što je moguće manje invazivno. I to sa velikim uspehom.
Kakav sve može da bude kamen?
Kamen predstavlja fizičko telo koje može da bude različitog oblika, veličine, boje, tvrdoće, hemijskog sastava… Najčešće postoji samo jedan kamen – u jednom bubregu ili mokraćnim putevima – sa iste strane, ali može da postoji i više kamenčića, na jednoj ili obe strane. Treba napomenuti da je veliki problem povratak bolesti, to jest, da se kod oko 50 odsto pacijenata za pet godina ponovo formira kamen u urotraktu.
Koji su uzroci nastanka kamena u organizmu?
Uzroci nastanka kamena su brojni, ali još uvek nedovoljno poznati. Može da nastane zbog zastoja mokraće, anatomskih abnormalnosti, metaboličkih poremećaja, infekcije, sistemskih bolesti, stanja posle hirurških operacija, prisustva stranog tela, ali i kao familijarna pojava, uslovljen klimatskim faktorima, zanimanjem, ishranom, polom…
Koji su simptomi?
Najčešći simptom, koji pacijenta i dovodi do lekara je bol u slabini, trbuhu ili bešici (u zavisnosti od lokalizacije), koji može da se širi u druge urogenitalne organe. Dešava se da je to praćeno poremećajem mokrenja, često sa pojavom krvi u mokraći, mučninom i povraćanjem, lako povišenom temperaturom i uznemirenošću. U slučaju postojanja jednog funkcionalnog bubrega, može da dođe i do prestanka mokrenja (anurija).
Da li je lako postaviti dijagnozu?
Postavljanje dijagnoze urolitijaze najčešće nije teško. U tome će pomoći klinički pregled, laboratorija krvi i mokraće, ultrazvuk, rendgen… što može da se dopuni još nekim kontrastnim metodama i skenerom (CT).
Međutim, treba uvek imati u vidu da i druga oboljenja mogu da imaju slične simptome: upala slepog creva, «vezana creva», divertikuloza, kamen u žučnoj kesi, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, bolesti kičmenog stuba i nerava, kile, vanmaterična trudnoća i razne bolesti urogenitalnih organa.
Kako se leči? Da li je neophodna operacija?
Lečenje može da bude konzervativno (uzimanje lekova, povećan unos tečnosti) ili interventno. Kada su pitanju manji kamenčići, promera 4-5 milimetara, spontana eliminacija je moguća u 80 odsto slučajeva. Sa porastom veličine, mogućnost spontane eliminacije opada, pa mora da se primeni neki drugi metod.
Postoji nekoliko načina lečenja urolitijaze, u zavisnosti od pozicije kamena (bubreg, mokraćni kanal, bešika).
• Razbijanje kamena u urinarnom sistemu spoljašnjim udarnim talasima – ESWL je metoda koja se primenjuje više od 20 godina. Pokazala je izvanredne rezultate u lečenju kamena u gornjim urinarnim putevima (bubreg i mokraćni kanali). Praktično je jedina neinvazivna metoda lečenja urinarne kalkuloze, sa najmanje komplikacija. Veoma je «komforna» za pacijenta, ne zahteva anesteziju, može bezbedno da se radi više puta, a pacijenti po završenom tretmanu odlaze kući.
• Ureterorenoskopska litotripsija – URS, odnosno razbijanje kamena u ureteru je jedna od endoskopskih metoda. Optičkim instrumentom se kroz mokraćni kanal i mokraćnu bešiku ulazi u ureter (mokraćni kanal) i pristupa kamenu. On se, zatim, u zavisnosti od izvora energije (elektrohidraulički, laser, ultrazvuk, balistički…) razbija u sitne kamenčiće – koji mogu spontano da se eliminišu, prirodnim putem. Izvodi se najčešće u «regionalnoj» anesteziji ili opštoj anesteziji, uz kratkotrajno postoperativno zadržavanje u bolnici.
• Litotripsija (razbijanje) kamena u mokraćnoj bešici je endoskopska metoda, aparaturom prilagođena za razbijanje kamenova u mokraćnoj bešici, koji su obično veći od kalkuloze uretera. Izvodi se pod istim uslovima i sa istim izvorom energije kao i litotripsija kamena u ureteru.
• U svetu se primenjuje i metod perkutana nefrolitotomija – PNL. U pitanju je direktan pristup kamenu u bubregu kroz kožu, posebnim optičkim instrumentom, a razbijanje kamena se vrši istim izvorima energije kao kod prethodne dve endoskopske metode.
Ipak, ne može svaki kamen da se razbije navedenim metodama, pa je nekad neophodna klasična hirurška operacija. Na svu sreću – u svega tri do pet odsto slučajeva.