Topli Do (1): Spasavanje divne lepote

4

Topli Do (1): Spasavanje divne lepote 1Foto: Iz lične arhive

Jer, u dva dana, tada, obišli smo Dojkince, Arbinje, Kanjon Rosomačke reke, tri velika i prelepa vodopada, kupali se u predivnoj, kristalno čistoj Dojkinačkoj reci, sunčali na crvenim kamenim stenama kroz koje protiče i… poneli nezaboravne utiske.

I mada smo se tada dogovorili da već naredne godine „ponovimo doživljaj“ i obiđemo i neke druge krajeve Stare planine, sticajem raznih okolnosti, to se (barem što se mene tiče) nije desilo, iako sam u međuvremenu sve živo „davio“ sa lepotama Stare planine, kao da sam sto puta tamo bio.

Zato ni poziv mojih prijatelja planinara iz pančevačkog „Jelenka“, da vikend polovinom maja, uprkos koroni, provedemo u Toplom Dolu, nikako nisam mogao da odbijem.

U prvom trenutku čak to nisam ni povezao sa letošnjim protestima zbog nameravane izgradnje mini-hidroelektrana u ovom selu, koji su se pretvorili u pravi mali rat između investitora Dragana Josića i njegovog „obezbeđenja“, protiv meštana ovog kao i drugih staroplaninskih sela, podržanih od članova raznih ekoloških i planinarskih društava koji su u jednom trenutku čak okupili „vojsku“ od oko trista duša spremnih i „da ginu“ ne bi li spasili ovu lepotu.

Na tu oktobarsku „bitku“, posle koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao „šta je već rekao“, a investitor (navodno) odustao od gradnje u ovom selu (ali ne i od zahteva za odštetu za uložena sredstva i izgubljenu dobit) podsetili su nas brojni transparenti i table na kućama već na samom ulazu u Topli Do.

A kako mi u ovom trenutku, dok još uvek prebiram utiske sa ovog divnog izleta, ne pada na pamet da raspredam temu o višestruko štetnoj gradnji mini-hidroelektrana, od kojih korist imaju samo njihovi investitori, a svi mi višestruke štete, počev naravno od meštana kojima nešto takvo naprosto uništava život i sve njegove perspektive.

Umesto toga, reći ću nešto o prirodi Toplog Dola i njegove okoline.

Ovo selo od pedesetak kuća trenutno broji tridesetak stanovnika, dok su čak četiri petine stotinak i više godina starih kuća prazne, oronule i u pravom smislu predstavljaju svojevrsni etno-muzej na otvorenom, mikro celinu koju bi, kao i neke druge slične na Staroj planini, trebalo zakonom zaštititi. Svakako pre nego što stihija uzme „maha“.

Jer, kroz sve ove priče o borbi za spasavanje Toplog Dola i njegovih reka, sa lepotama ovog sela upoznalo se dosta ljudi sa strane koji upravo tu vide neku svoju budućnost, pa i privredni (ugostiteljsko-turistički) potencijal.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article