U potrazi za novim načinima lečenja srca naučnici su uspeli da u laboratoriji odgaje srce pacova koje je počelo da normalno funkcioniše.
Iako još uvek ova vest koja je došla iz Vašingtona zvuči kao naučna fantastika, naučnici smatraju da se daljim usavršavanjem ove metode može pružiti nova nada svim pacijentima koji se nalaze u najtežoj fazi srčanih obaljenja.
Naučnici već godinama rade na tome da kloniraju delove tela, veliki broj pokušaja je usmeren na razvoj srčanih zalistaka koji bi bili alternativa plastičnim ili zalistcima životinjskog porekla.
Prema statistikama u Americi živi preko 5 miliona ljudi sa teškim srčanim bolestima, svake godine se dijagnostikuje još 550 000 novih pacijenata a 50 000 pacijenata godišnje umre čekajući na transplaaciju srca.
Uzrok gotovo 60 odsto smrti kod stanovništva u Srbiji su kardivaskularne bolesti, a što je najgore sve veći broj pacijenata su ljudi mlađi od 30 – 40 godina. Mi se nalazimo na drugom mestu u svetu, odmah iza Rusa, kada je umiranje od kardiovaskularnih bolesti u pitanju.
Dr. Doris Taylor, direktor centra za kardiovaskularna oboljenja pri Univerzitetu u Minesoti je objasnila da je njen tim započeo ceo projekat pokušajem da utvrde da li je moguće izvršiti transplantaciju ćelija srca pacova. Uzeli su srca od 8 tek okoćenih pacova i otklonili sve ćelije. Ono što je posle toga ostalo je bilo matriks želatinoznog izgleda koji je imao oblik srca i imao i tačno određena mesta gde su trebali da budu krvni sudovi. Zatim su ubrizgali ćelije koje ulaze u građu mišića u matriks i endotelijalne ćelije koje oblažu krvne sudove.
Mišićne ćelije su pokrile zidove matriksa i međusobno se povezale dok su endotelijalne ćelije našle put da oblože krvne sudove. Zatim je srce stimulisano električnim impulsima.
Posle dva dana su primećene slabe kontrakcije srca a posle sedam dana one su postale vidne i za svega četvrtinu slabije od otkucaja tek okoćenih pacova.
Naravno ovo je tek početak, proćiće još dosta vremena dok nešto slično ne bude moglo da se primeni nad srcem leša, ili dok se npr. u srce praseta ne ubrizgaju ćelije čoveka kome je potrebna translantacija srca, čime bi se izbeglo odbacivanje srca što se često dešava kod transplantacije bilo kog organa.
Sledeći korak je da se ceo ovaj proces obavi sa srcem praseta kako bi se dokazalo da li je to moguće uraditi sa većim srcem.
Dr. John Mayer internista, naučnik iz dečije klinike u Bostonu tvrdi da je pred naučnicima dugačak put u utvrđivanju da li je to moguće ponoviti kod većeg srca kao i da treba utvrditi da li će krv nesmetano kružiti kroz rekonstruisane krvne sudove.
Dr. Taylor je takođe potvrdila da se eksperiment ponovne repopulacije zdravim ćelijama vrši i na drugim organima kao što su pluća, bubrezi i jetra.
