U susret praznicima

U susret praznicima 1Foto: Vesna Laćarak

Šta je zajedničko za kuvano vino, grog, punč, glog, kuvanu rakiju? To su po nekim karakteristikama vrlo slična pića, slatka, topla, mirisna, čine nas veselim i ono što je najbitnije greju tokom hladnih, prazničnih zimskih dana.

Mada nas podaci o okrepljujućem slatkom vinu eliksiru vode do antičkog doba, koji je bio veoma cenjen i korišćen kao lek u to vreme, podrazumevao je vino u osnovi, sa dodatkom meda i određenih lekovitih i aromatičnih trava.

Kažu da je tradicija uživanja u kuvanom vinu stigla do nas iz Austrije, gde se kuvano vino zove glühwein, dok ga Englezi zovu mulled wine (zbrkano), jasno je iz kojih razloga.

Normalno je da Francuzi kuvano vino vole da pojačaju konjakom, dok u hladnim skandinavskim zemljama prave sličan napitak pod nazivom glog slatko vino sa začinima. Današnje varijacije samo potvrđuju zavodljivost i potrebu za ovim mirisnim napicima. Na popularnosti ovih napitaka je uticao Čarls Dikens, koji je u Božićnoj priči kuvano vino nazvao „Smoking Bishop“.

Bez obzira što je već bio poznat, ovaj mirisni napitak ulazi u modu i postaje neizostavni deo mnogih prazničnih trpeza širom Evrope, jednim delom podseća na kuvano vino koje mi pripremamo sa dodatkom karanfilića.

Podjednako se dobro pripremaju crvena kao i bela vina, možda nam boca smederevke ili kratošije može biti od pomoći. Pomenućemo i grog, to je napitak koji se poslužuje najčešće topao. Sama priprema je menjana tokom godina, podrazumeva mešavinu ruma, tople vode, sok od limuna.

Nastao je tako što je primećeno da su mornari britanske mornarice često bili pijani od čistog ruma, pa je naređeno da se rum razblažuje vodom, kako je ukus popravljan limunom, pokazalo se kao dobra odluka na dalekoj morskoj pučini usled nedostatka vitamina C. Ono šta je bitno da nam svi nabrojani topli napici mirišu na praznike, Božić, zimu, sneg.

GLOG

Glog (Glögg) je vino koje se kuva u skandinavskim zemljama, sa dodatkom začina, koje se služi sa bademima i suvim grožđem na dnu čaše.

Sastojci:

* flaša crvenog vina,

* 100 g šećera

* 2 štapića cimeta

* 1 vanila šećer

* 25 g karanfilića

* 2-3 komada kandiranog đumbira

* 4-5 komada semena kardamoma ili u prahu

* 1 kašika suvog grožđa

* pomorandžina kora

(Sve sastojke možete pronaći u zdravoj hrani, provereno)

Za serviranje:

* 50 g suvog grožđa belog

* 50 g blanširanih badema

Način pripreme:

Preko noći ostavite začine pomešane sa čašom vina da odstoje, potom ostatak vina zajedno sa začinima prokuvati u posudi, vino ne treba da ključa. Servirati toplo na sledeći način, u šolju staviti nekoliko grožđica i badema, potom preliti glogom, obavezno servirati kašičicu, kako bi pojeli sadržaj nakon ispijanja gloga.

Kardamom je začin koji ovoj vrsti kuvanog vina daje različitost i poseban šmek. Jačinu gloga možete pojačati votkom, konjakom ili brendijem, dodati u kuvano vino i na trenutak zapaliti tečnost.

Koliko varnica toliko parica

Vreme Božića je jedinstveno doba godine kada se cela porodica okuplja, slavi, raduje. Praznične dane provodimo uz tradicionalne vrednosti okupljanja cele porodice, veselja, darivanja.

Slanje i upućivanje prazničnih čestitki je divan način za širenje prazničnog duha, radosti, ali i sjajna prilika da članovima uže, šire porodice, prijateljima poručimo koliko ih volimo i da mislimo na njih. Zar nismo tekst počeli rečima koje položajnik (običaji u srpskom narodu o Božiću) govori kada prvi uđe u kuću: „Koliko varnica, toliko zdravlja, toliko sreće i veselja, toliko parica.“

Kad malo porazmislimo o ovim rečima, vidimo da su sve lepe želje stale u jednu usmenu rečenicu.

Nekada u 20. veku slale su se klasične čestitke pisane rukom i slane poštom sledeće sadržine: Želimo da predstojeći dani budu ispunjeni iskricama radosti i ljubavi. Sretan Božić vama i vašoj porodici.

Želimo da vam se ispuni svaka želja na koju pomislite. Neka vam predstojeći dani Božića budu čarobni i ispunjeni srećom. Sretan Božić želim ti od srca. Neka ljubav i sreća budu sa vama i ovog Božića. Poslednjih godina čestitanje i slanje lepih želja idu putem SMS poruka, putem mejla, kroz društvene mreže. Ali suština poruka sve vreme ostaje ista, da nam pokaže koliko smo jedni drugima potrebni i bitni.

Šta pripremiti od božićnih kolača?

Ukusan božićni kolač će zauzeti posebno mesto na prazničnoj trpezi. I on bi trebalo svojim zanosnim mirisom da nas podseti još jednom na vreme praznika, ali možda i na mirise detinjstva. Svakako su pravi izbor kolači sa suvim voćem, cimetom, vanilom, komisbrot, suva pita sa orasima, kuglof, čokoladna salama.

Staparska listara bi se svakako uklopila u priče o prazničnim kolačima, radi se o starinskom kolaču čija je tradicija održana do danas. Specifičnost ovog kolača je da se kore prave ručno i za to nam je potrebno devet kora.

Kada se kolač slaže, na svaku koru se nanese svinjska mast, suvo grožđe, šećer i naseckani orasi. Tako bogato složen kolač se peče u pećnici i kasnije se poslužuje isečen na kocke posute šećerom u prahu.

Takođe se nosi na specifičan način u tkanoj torbi sa motivima staparskih ruža koje opet nose svoju simboliku. Staparska listara je odličan desert, sigurno ga je teže napraviti, ali zato ako ste u Somboru, tačnije u selu Stapari, potrudite se da ga probate.

U susret praznicima 2
Foto: Vesna Laćarak

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)