Kako tendencija konzumiranja hrane izmedu obroka raste, veoma je važno da ljudi nauce koje namirnice treba ukljuciti u meduobroke, a da ne naruše dobro izbalansiranu ishranu i svoj stil života. Konzumiranje medjuobroka se cesto oznacava kao negativno i ne smatra se delom pravilne ishrane. Brza hrana medutim igra veoma važnu ulogu u zdravoj i pravilno izbalansiranoj ishrani.
Šta je medjuobrok?
Ljudi imaju razlicite ideje o tome što se sve ubraja u medjuobroke i kolika kolicina hrane može biti sadržana u jednom medjuobroku. Najraširenija definicija medjuobroka je da je meduobrok svaki oblik obroka, bez obzira na kolicinu namirnica koju sadržava, koji se konzumira izvan dorucka, rucka ili vecere. Najcešce se kolicinski definise kao male porcije koje se konzumiraju u svrhu zamene tradicionalnih obroka.
Najcešci oblici meduobroka u Evropi su pica, razna peciva, jogurti, voce i vocni deserti, kolaci, sladoled…
Otkuda potreba za medjuobrocima
Hrana koju jedemo, broj obroka i vreme u kojem jedemo razlikuje se od regije do regije, a najcešce to nema veze s osecajem gladi, vec sa kulturnim i sociološkim faktorima pojedine regije. Tradicija, verski obicaji, radni obicaji, kolicina raspoložive hrane, sve to zajedno utice na oblik i dnevnu kolicinu naših obroka.Uprkos razlicitim navikama u ishrani u zemljama Evrope, jedan vid kulture ishrane je zajednicki, konzumiranje medjuobroka, koje je definitivno u porastu. Razlozi su slicni, sve vece udaljavanje od tradicionalnih porodicnih obroka, užurban ritam života, najcešce vezan uz posao i sve veca ponuda hrane koja se može konzumirati u hodu.
Medjuobroci i zdravlje
Uticu li meduobroci na porast tlesne mase?
Najcešca predstava o medjuobrocima je da su to namirnice bogate masnocama i rafiniranim šecerima pa su stoga loši i povecavaju rizik od gojenja. Medjutm, ne postoji niti jedan cist dokaz da su ovakva mišljenja ispravna. Preme dosadašnjim istraživanjima, konzumiranje meduobroka ne utice na gojaznost. Jedno od mogucih objašnjenja je da osobe koje dnevno unose veci broj meduobroka jedu manje za vreme glvnih obroka te je ukupan unos kilokalorija manji. Ukoliko ipak imaju veci unos kilokalorija, verovatno uspevaju održati telesnu masu jer aktivnijim stilom života troše više kilokalorija.
Meduobroci i karijes
Vreme koje hrana provede u ustima, vremenski razmak izmedju dva obroka, pravilno i redovno (posle svakoga jela) cišcenje zuba i izloženost zaštnom fluoru, cinioci su koji uticu na povecanje, odnosno smanjenje rizika od razvoja karijesa. Strucnjaci kao opste pravilo navode da osobe koje provode pravilnu higijenu usta i izlažu zube fluoru, mogu sebi dozvoliti ugljene hidrate (koji se smatraju krivcima za nastanak karijesa) u obrocima, plus dva do tri medjuobroka dnevno, bez straha od razvoja karijesa.Žvakanje žvakacih guma, bez šecera i po moogucnosti s ksilitolom, posle obroka takode samnjuje opasnost od razvoja karijesa.
Masnoce i šecer u krvi
Iako je potrebno sprovesti još dosta istraživanja u ovom podrucju, neke kratkotrajne studije ukazuju na to da cašce konzumiranje manjih obroka povoljno deluje na regulaciju masnoca i šecera u krvi. Rezultati jedne studije pokazuju da konzumiranje šest obroka dnevno u odnosu na dva, pod uslovom da je ukupan kalorijski unos isti, znacajno utice na smanjenje nivoa holesterola u krvi, jednako kao i smanjenje LDL holeseterola.
Pogodnosti konzumiranja medjuobroka
Obroci izmedu glavnih jela mogu biti važan deo decje ishrane. Rezultati studije sprovedene u Škotskoj pokazali su da su medjuobroci doprinose cetvrtini energetskog dnevnog unosa te cine važan doprinos unosu proteina, ugljenih hidrata, prehrambenih vlakana. Takoder, 15 % dnevnog unosa kalcijuma i 1/5 unosa vitamina C potice iz medjuobroka.
Neki medjuobroci idealan su izvor kalcijuma i gvozdja nutrijenata koji su veoma važni u razvoju tinejdzera, a što je posebno pogodno, medjuobroci su sastavni deo tinejdzerskog života i u odgovaraju njihovim zahtevima za ukusom. U medjuobroke bogate kalcijumom spadaju jogurt, sladoled, nemasno mlieko, energetske plocice obogacene kalcijumom, mlecne cokolade i sir i sirni namazi. Dobar izvor gvozdja su orašasti plodovi, semenke suncokreta i neko sušeno voce.
Medjuobroci koji imaju odredjenu nutritivnu vrednost mogu igrati veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja i reduciranju rizika od razvoja razlicitih bolesti kod starijih osoba. Studije su pokazale da osobe koje dnevno konzumiraju više obroka imaju bolji nutritivni profil.
Pica mogu osigurati znacajne kolicine nutrijenata kao tekuci medjuobroci. Mleko ce osigurati znacajan unos kalcijuma, vocni sokovi razlicite vitamine i minerale, sokovi od povrca beta – karoten i likopen, cajevi osiguravaju flavonoide, supstance antioksidativnog delovanja. Isto tako, velika važnost u konzumiranju pica je osiguravanje adekvatnog dnevnog unosa tecnosti, odnosno sprecavanje dehidracije.
Za mnoge ljude konzumiranje medjuobroka predstavlja praktican nacin zadovoljavanja dnevnih nutritivnih potreba. Konzumiranje medjuobroka i hranjenje u hodu uvelike su prisutni u svakodnevici i postoje sve predispozicije da ce se tu i zadržati, stoga je vrlo važno shvatiti da se u kontekstu zdravog i aktivnog životnog stila pravilne promene mogu i trebaju napraviti.
