Upala sinusa

29

Upala sinusa je bolest koja zahvata sve uzraste a posebno su osetljiva deca. U rizičnu grupu spadaju i pušači, osobe izložene smogu, prašini ili dimu kao i one koje borave u prostorijama gde je vazduh suv. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kao pratilac virusnih infekcija ali se može javiti i nezavisno od doba godine, najčešće kod osoba sa predispozicijom. Simptomi su zapušenost i curenje nosa, povišena temperatura i glavobolja.

autor: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković

Upala sinusaParanazalni sinusi su šupljine koje se nalaze unutar kosti lica i čela, koje okružuju nos. Ove šupljine su ispunjene vazduhom i prekrivene su respiratornom sluzokožom. Funkcija sinusa nije potpuno razjašnjena. Pretpostavlja se da im je uloga vlaženje izagrevanje udahnutog vazduha.

U fiziološkim okolnostima sinusi su sterilni, bez bakterija ali u slučaju upale u njima se nakuplja sekret što pogoduje razvoju infekcija. Upale sinusa mogu biti akutne i hronične. Akutne upale traju do 4 nedelje dok hroničnemogu trajati i duže od 12 nedelja. Pored razlike u dužini trajanja, akutne i hronične upale sinusa razlikuju se i po uzroku nastanka, simptomima i terapiji.

Simptomi akutne i hronične upale su relativno slični ali su različitog intenziteta.

Akutna upala sinusa

Upala sinusa nastaje najpe kao posledica virusne infekcije gornjih respiratornih puteva pa je zato upala sinusa logičan pratilac prehlade i gripa. Usled virusnih infekcija dolazi do zapaljenja sinusne sluzokože, ona postaje otečena pa se ušća sinusa u nazofarings zatvaraju, u sinusima se nakuplja sekret, što stvara uslove za razvoj bakterijske infekcije.

Bakterije koje su najčešći uzročnici ove sekundarne infekcije su Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae. Ove bakterije su kod mnogih ljudi normalno prisutne u nosu i ždrelu i ne uzrokuju nikakve probleme. One postaju opasne kada usled izduvavanja nosa ili kijanja dospeju u sinusne šupljine čija je sluznica upaljena pa samim tim i dreniranje šupljina otežano.

Akutna upala sinusa može nastati i kao posledica alergija kao i usled deformiteta nosne pregrade. Na razvoj upale može da utiče i gastroezofagealni refluks (vraćanje hrane iz želuca u jednjak) a kod dece uvećani treći krajnik. Vrlo retko akutnu upalu sinusa mogu izazvati gljivične infekcije. Obično se ove vrste upala sinusa sreću kod osoba sa poremećenim imunim sistemom.

Simptomi poput curenja i zapušenosti nosa kao i povišena temperatura ne ukazuju na akutnu upalu sinusa već na postojanje virusne infekcije. Ove infekcije pa samim tim i simptomi u 80% slučajeva spontano prolaze posle nekoliko dana. Ukoliko su simptomi prisutni i posle nedelju dana i prate ih glavobolja u predelu čela, korena nosa i jagodica, gnojna sekrecija iz nosa i slivanje sekreta iz nosa u ždrelo, reč je o akutnoj bakterijskoj upali sinusa. U tom slučaju neophodna je terapija antibioticima koja najčešće traje 10 dana.

U cilju uklanjanja bola i sniženja temperature ordiniraju se analgoantipiretici a za povećanje prohodnosti nosa, odgovarajuće dekongestivne kapi. Usled dugotrajne i prekomerne upotrebe kapi/spejeva za otpušavanje nos može doći do oštećenja sluznice pa se ove kapi ne smeju upotrebljavati duže od nedelju dana.

Za olakšavanje tegoba preporučuje se inhalacija eteričnim uljima. Vrlo je korisno i ispiranje nosa slanim rastvorima, pri čemu se tegobe olakšavaju, sekret uklanja i podstiče vlaženje sluznice nosa.

Ukoliko se adekvatno ne leči akutna upala sinusa može da se iskomplikuje i preraste u hroničnu upalu kao i da dovede do drugih vrlo ozbiljnih stanja. Zbog anatomske blizine paranazalnih sinusa i očne šupljine kao i moždanih ovojnica i mozga, upala iz sinusa se može proširiti i na te prostore.

The post Upala sinusa appeared first on PharmaMedica.

Original Article