Pismo naše čitateljke: Ne znam šta da radim, psihoterapeut mi govori kako nisam dužna da IZDRŽAVAM i POMAŽEM roditeljima

Po preporuci drugarice sam krenula na psihoterapiju zbog određenih problema u porodici

Ana (30) iz okoline Beograda nam se požalila. Nije sigurna šta da radi ni koga da sluša, pa nam je napisala mejl i moli za savet.

– Ja sam Ana B. (30) i iz Surčina sam. Imam jedan problemćić koji bih volela da podelim sa ljudima u nadi da će mi neko možda pomoći tj dati mi dobar i kvalitetan savet.

Nikada pre nisam išla na psihoterapije, a sada zbog problema u porodici prijateljica mi je preporučila njenog terapeuta. U početku je sve bilo super, pričali smo o raznim temama, takoreći upoznavali smo se. Na red je došla i tabu tema: PORODICA.

U početku sam samo plakala i nisam znala odakle da počnem. Ubrzo smo našli srž svakog mog problema na svakom polju, a to je detinjstvo. E sada, da vas ne zamaram sa tim, stigli smo do sadašnjice. Ja sam sa 23. godina počela da bukvalno izdržavam svoje roditelje. Otac radi kao privatno, kada hoće radi, kada neće, neće. Majka ne radi jer je bolesna. U početku nisam razumela i bila sam besna zašto su oni dozvolili da ja tako brzo odrastem, da samo sa 23. godine ja njima postanem roditelj i da tako rano zamenimo uloge. Tokom terapije sam razumela neke malo dublje stvari. 

Ali u jednom trenutku sam ustuknula kada mi je terapeut rekao da ja nisam dužna njima da pomažem, da nisam dužna da roditelje svoje izdržavam. Kada sam čula tu rečenicu, sa jedne strane mi je pao kamen sa srca, ali sa druge sam bila zbunjena i ljuta kako on meni može tako nešto da kaže. Vaspitanje i razum su se sukobili. U jednom trenu sam bila u fazonu: Ma da, ja nisam dužna njima da pomažem i nisam ja njima roditelj, da sam htela decu rodila bih. A sa druge strane u meni je kljucalo ono: Pa oni su tvoji roditelji, ko će ako nećeš ti i kome ćeš pomoći ako ne njima. I tu sam počela da sagorevam polako.

Ja sada ne znam šta je ispravno, a šta ne. U sebi osećam i kako trebam da budem uz njih i da rešavam njihove probleme, a onda i da ja to ne želim i da im nisam dužna ništa. Nisam im dužna što su me rodili i odgajali, nisam im dužna što su me školovali i hranili, samo želim svoj život i za sebe nešto da uradim. Nekada kao da me vuku na dno.

Volela bih da mi neko pomogne, neko ko je možda prošao kroz isto ili slično. Šta mi je činiti, da li da i dalje budem roditelj svojim roditeljima ili da se okrenem i započnem život i posvetim se samo sebi.

Vaša iskustva možete podeliti sa nama na e-mail adresi: [email protected]

Read More