Melanija Lafors, kolumnistkinja časopisa “The Cut” pre nekoliko godina je opisala venčanje kojem je prisustvovala.
– Jedan od najprestižnijih događaja na kojem sam imala priliku da prisustvujem bio je venčanje više klase koje se održalo na obodima grada Charleston, u Južnoj Karolini. Čitava ceremonija je izgledala kao luksuzni kamp za imućne odrasle, venčanje za višu klasu.
Sve je bilo organizovano oko jezera, a celokupna šuma oko jezera bila je uređena i opremljena kabinama, dekoracijama i svim ostalim detaljima po želji mladenaca. Kada sam stigla u kamp u petak uveče, roditelji mladenaca su za sve nas koji smo doputovali organizovali roštilj. Sve je bilo ispunjeno aristokratama, onim pravim, a ne novopečenim bogatašima, svi su bili izuzetno uglađeni i puni samopouzdanja. Nervozno sam tražila priliku da se priključim nekoj grupi.
Džen je bila prijateljica s posla, mlada i kul, a nedavno sam postala njena nadređena, što je stvorilo određenu napetost u našem odnosu. Iako sam osećala da je u redu da budem mentorka Džen, budući da sam sedam godina starija od nje, naša dinamika bila je poput matora tetka i urbane nećakinje. Kada me je Džen pozvala na svoje venčanje, osetila sam se jako počašćenom.
Bilo mi je drago što me je pozvala, ali sam se ipak osećala kao stranac koji tu ne pripada. Nisam imala aristokratsko poreklo niti sam bila obdarena bogatstvom kao ostali gosti. Bila sam samo obična osoba u gomili. Kružila sam tako okolo kada sam ga ugledala. Taj muškarac je bio jedan od retkih ljudi na tom venčanju koji je uspeo da mi privuče pažnju i pobedi moj osećaj isključenosti.
Kunem se, čim sam ga videla, u glavi je počela da mi svira pesma “Angel” grupe “Aerosmith”. Bio je baš onaj tip muškarca u koga gledate razjapljenih usta. Ispod košulje sam uočila formirane trbušnjake. Naravno, delovalo mi je da je bolje da i ne pokušavam da mu se približim, bio je previše van moje lige. Raspitala sam se o njemu i rečeno mi je da je to Maks, Dženin mlađi brat kog nipošto ne smem da diram. Sledeće večeri je pala kišica, pa je ceremonija umesto kraj jezera održana u velikoj kabini. Tiskali smo se pokušavajući da uhvatimo najbolje mesto da vidimo mladu. Već sam bila pripita i pila sam viski direktno iz flaše dok sam se muvala među Dženinim prijateljima.
Zahvaljujući viskiju, dobila sam dodatno samopouzdanje i zapodenula razgovor sa Maksom.
Moj pijani pokušaj razgovora i muvanja urodio je plodom. Oko 4 ujutro je Maks bio u mom krevetu, u mojoj kabini. Imali smo seks dva puta. Tek ujutro došlo mi je do mozga da sam upravo imala seks sa mlađim bratom svoje zaposlene.
Na svu muku, kondom nam je pukao i morala sam da uzmem pilulu za dan posle. Molila sam se da ništa od ovog ne dođe do Džen. Kako da je ikad više pogledam u oči i zadržim autoritet i dostojanstvo. A i da sam htela, ne bih mogla da joj priznam da ne uvalim Maksa u nevolju.
Izbegavala sam je u narednim danima, dok na kraju nisam videla da ću morati da reagujem, pošto me je i na poslu ignorisala.
Pitala sam je da li je sve u redu. Pozvala me je u šetnju i ispostavilo se da joj je Maks sve priznao dan nakon venčanja.
Pustila sam je da urla na mene. Bila je potpuno u pravu. Usledili su meseci mog ponižavanja na poslu. Moja zaposlena me je ignorisala, a ja nisam smela da joj prigovorim.
Na kraju, nekako smo izgladile odnos – profesionalno. A onda smo se mic po mic vratile na prijateljske odnose, ali nikad više nije dozvolila sebi da kaže jednu reč o Maksu, što je bio prećutni znak da on treba da je mrtav za mene. I tako sam to i prihvatila, zahvalna što i dalje imam svoju “kul nećaku”.
