Zašto jedna od najdužih reka na svetu nema ni jedan MOST?

Reka Amazon je druga najduža reka na svetu i predstavlja jedan od najznačajnih plovnih puteva na planeti. Ova reka sadrži najveću zapreminu slatke vode na svetu koja predstavlja dom stotinama različitih vrsta riba. Ipak, uprkos ovim i mnogim drugim činjenicama, postoji jedna bitna stvar koju na Amazonu nećete naći – mostovi.

Ako uzmemo u obzir da Amazon protiče kroz tri zemlje (Peru, Kolumbiju i Brazil) i da više od 30 miliona ljudi živi u slivu reke, čini se pomalo neverovatnim da preko ove reke ne prelazi ni jedan jedini most. Poređenja radi, samo u Kairu postoji 9 mostova koji prelaze preko reke Nil, dok je u poslednjih 30 godina preko reke Jangce izgrađeno preko 100 mostova. Dunav, čija dužina ne predstavlja ni polovinu dužine Amazona, ima 133 prelaza.

Pa zašto je to slučaj? Postoje li fundamentalne poteškoće sa izgradnjom takvih objektara u prašumi? Postoje li finansijske barijere? Ili, jednostavno nije vredno truda?

Reka Amazon

Duga oko 6.500 kilometara (od nje je duža samo reka Nil), ova južnoamerička reka ima veličanstven sliv, koji uključuje područje od preko 7 miliona kvadratnih metara. Reka Amazon je toliko bogata, da sadrži vode koliko zajedno sadrže tri velike svetske reke: Misisipi, Jangce i Nil. Amazon ima čak 3.200 plovnih kilometara, što ovu reku čini najdužom plovnom rekom na svetu.

 Zašto nema mostova?

Duž 6.500 hiljada kilometara ne postoji ni jedan jedini most, pa se na drugu strane obale reke stiže brodićima. Stručnjak za mostove Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju Valter Kaufman tvrdi da ne postoji potreba za mostom. On ovo objašnjava činjenicom da reka preko svog većeg dela vijuga kroz oblasti koje su slabo naseljene. Drugim rečima, postoji malo glavnih puteva na koji se mogu nadovezati mostovi. Takođe, u gradovima i mestima koji se graniče sa rekom čamci i trajekti predstavljaju ustaljeno prevozno sredstvo. 

Naravno, postoje i tehničke i logističke poteškoće. Prema mišljenju Kaufmana, Amazon je daleko od idealne lokacije za izgradnju mosta zbog prirodnih karakteristika same reke i tla. Prostrana močvarna i meka tla zahtevala bi duge, prostrane vijadukte, sa veoma dubokim temeljima, što svakako ne bi bila isplativa investicija, kada se uzme u obzir koliki broj ljudi živi u okruženju. Takođe, moraju se uzeti u obzir i promenljivi nivoi reke. 

Vredi pomenuti da, iako nema mostova koji prelaze Amazon, postoji jedan koji prelazi reku Rio Negro, njegove glavne pritoke. Nazvan Ponte Rio Negro, most je završen 2011. godine i povezuje Manaus i Irandubu, i do danas je jedini veći most koji prelazi bilo koju pritoku Amazona.

Godine 2019. Žair Bolsonaro, tadašnji brazilski predsednik, izjavio je da želi da se izgradi most preko Amazona kao deo njegovog projekta “Rio Branco”, ali još uvek nema napretka po tom pitanju.

Naučnici takođe smatraju da bi izgradnja mostova i propratne infrastrukture uništila životnu sredinu reke Amazon. Širina ove reke varira između 4 i 5 kilometara, dok je na najužem mestu reka široka svega 1,8 kilometara. U januaru kada počinje kišni period, reka nabuja za nekoliko sedmica i dostiže širinu od 10 do 20 km. Čak i da izdvoje ogromne svote novca, priroda onemogućava sprovođenje takvog plana.

Nivo vode u reci Amazon je između 5 i 10 metara, i varira između kišnog i sušnog perioda, a površina obale koja u vreme plime bude poplavljena je ogromna. Takvo stanje može da traje mesecima, tako da bi most morao da pokriva ogromnu razdaljinu.

Read More