Kada opasan zimski virus obori u krevet, pokaže koliko je moćniji od čoveka
Virus gripa prvi su izolovali Smit, Endrijus i Laidlov još 1933. godine, a izradu prve vakcina 1941. godine je naložila Armija SAD zbog poznate dimenzije ovog problema, naročito za oružane snage. Tako je 1943. godine napravljena prva vakcina čija je zaštitna vrednost iznosila 75 odsto.
U ovom času nimalo prijateljski vrebaju nas grip, ali i svi ostali virusi.
Grip se od drugih viroza razlikuje iznenadnim početkom. Samo grip počinje tako iznenada, drhtavicom, jezom, glavoboljom, bolovima u svim kostima i, čini se, čak bolovima i u najmanjim koščicama, uz temperaturu. Ponekad ljudi znaju čak da kažu tačan sat kada su osetili prve tegobe.
Ozbiljna bolest je svaka ona koja može da ugrozi život ili trajno naruši zdravlje organizma. Manje ozbiljne bolesti su sve druge. Neozbiljnih bolesti – nema. Influenca ili grip je najmasovnija zarazna bolest koja zahvata respiratorne organe i ostavlja tešku prolaznu alergiju koja otvara vrata bakterijskim uzročnicima za patogeno dejstvo.
Kako teško (ili lako) ćemo biti pogođeni gripom zavisi od:
• uzrasta,
• prethodnog stanja disajnih piteva,
• potencijala samog virusa…
Kod osoba sa oslabljenim imunitetom grip je uvek ozbiljna stvar. Faktori koji doprinose povećanju osetljivosti a smanjenju otpornosti organizma su:
• virusne infekcije pluća,
• prethodna oštećenja donjeg disajnog trakta,
• edem pluća,
• bronhitisi,
• astma,
• izlaganja iritantnim materijama u vazduhu, kao što su prašina, čađ, duvanski dim…
Za samo nekoliko sati virus gripa je sposoban da okupira grlo i ždrelo, a raspršivanjem sluzi iz grla kašljanjem i kijanjem, takozvanim Flugeovim kapljicama, brzo obara žrtve.
Kijanjem ove kapljice izleću kao iz katapulta, brzinom od 300 metara u sekundi, a u količini od milion čestica.
Kašljanjem brzina je upola manja, a čestica ima do 5000, dok kod govora 250 čestica u brzini od 16 do 48 metara u sekundi mogu da budu sasvim dovoljno da dobijemo jedan solidan grip i da narednih pet do sedam dana provedemo u krevetu.
Prva linija odbrane organizma su:
• koža i mukozni sistem,
• odnosno sluzokoža respiratornog trakta.
Transmisija odnosno put infekcije je Flugeovim kapima punim uzročnika, otrgnutih sa sluzokože inficiranih, na nove neimune osobe. Kapljice, ređe njihova osušena jezgra, u zatvorenom prostoru formiraju primarni ili sekundarni aerosol.
Disanjem (12-16 puta u minuti) filtrujemo oko jedan kubni metar vazduha na sat, pri mirovanju, na primer, sedenju. Pri određenom radu količina vazduha je proporcionalno veća.
Virus gripa kao vrata kroz koja kreće u pohod na naš organizam koristi:
sluzokožu nosa i usta, faringsa, laringsa, traheje i bronha, što je zajedničko za sve respiratorne infekcije.
Inkubacija karakteristična za grip je vrlo, vrlo kratka, ponekad i samo jedan dan ili eventualno od tri do četiri dana. Inkubacija je vreme koje prođe od trenutka zaražavanja do pojave prvih simptoma.
Kvalitetni i zreli imuni sistem ne dozvoljava ni infekciju, a još manje obolevanje i komplikacije, poput upale pluća, meningitisa, upale uva i sličnih stvari. Da li je moguće pobeći virusu kakav je grip, koji je naziv dobio od francuskog glagola zgrabiti – agripper.
Izbegavanja susreta sa ovim uzročnicima i sprečavanje ulaska u organizam delimično je moguće u određenim situacijama. Preporučuje se:
• ne boraviti u prostorijama s velikim brojem ljudi,
• nositi maske u kontaktu sa moguće inficiranim osobama,
• kao i jačati opštu otpornost ishranom bogatom vitaminima,
• ali i ostavljanjem loših navika: pušenja, alkohola, droge …
Od gripa svake godine u svetu oboleva 5 do 15% stanovništva. To je visoki stepen obolevanja, ali postoji ipak relativna niska opšta smrtnost.
Smrtnost od gripa je niska kod zdravih odraslih osoba, ali je zato visoka kod male dece do 23 meseca života, bolesne dece sa astmom, dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, kod starijih od 65 godina, i sve veći kod još starijih osoba.
Grip je opasan za sve hronične bolesnike svih uzrasta, koji boluju od:
• srca,
• pluća,
• bubrega,
• jetre itd.
Mnogi se, međutim, ne obraćaju lekaru, jer misle da grip nije ozbiljna bolest i da, lečili ga ili ne, prolazi za sedam dana, pitajući se čemu tolika priča o napretku medicine kada za jedan običan virus gripa nema konkretnog leka.
Kako se leče simptomi?
Kijavica
Bakin recept: ispiranje nosnih kanala. Prokuvati kašiku soli u deci vode. Ostaviti da se ohladi i pipetom ukapati u nozdrve.
Alternativna medicina: inhalacija, sipati pet kapi ulja eukaliptusa u 2 l kipuće vode, peškirom pokriti glavu i 15 minuta udisati paru na usta i nos.
Savet lekara: sprej za nos, kupuju se u apoteci, ne treba ih koristiti duže od dan-dva, jer isušuju sluzokožu.
Kašalj
Bakin recept: više puta dnevno istrljati i istapkati leđa rakijom, to smanjuje nadražaj i olakšava iskašljavanje. Ako noću kašljete, kratko prokuvajte pola litra tamnog piva i ostavite da se ohladi, dodajte četiri kašike meda i uzimajte povremeno male gutljaje.
Alternativna medicina: ispiranje grla, u čašu mlake vode sipati kašičicu ulja od kima i više puta dnevno ispirati grlo, ova mešavina dezinfikuje i smanjuje nadražaj koji nagoni na kašalj.
Savet lekara: rastvaranje šlajma, u apoteci mogu da se nabave razni sirupi za izbacivanje šlajma, ako dođete do parakodeinskih kapi, uzimajte ih samo nekoliko dana, jer stvaraju zavisnost.
Promuklost
Bakin recept: obloge od komovice, umotati grlo i preko toga staviti vuneni šal, pa ostaviti da deluje nekoliko sati, pomaže i kod upale grla.
Alternativna medicina: pastile od soli, više puta dnevno rastvoriti u ustima pastile od soli koje se nabavljaju u apoteci. Prirodne soli sprečavaju množenje virusa i istovremeno vlaže sluzokožu.
Savet lekara: mirovanje, treba uzimati puno tečnosti, što manje govoriti i piti aspirine, ako je povišena temperatura, a limfne žlezde su natekle, treba uzimati antibiotike.
Temperatura
Bakin recept: sirće, istrljati telo mešavinom vode i sirćeta ili potopiti vunene čarape u rastvor, iscediti i navući, pa umotati i utopliti noge ćebetom.
Alternativna medicina: ehinacea, biljka koja jača imunološki sistem kada su u pitanju infekcije koje prati temperatura.
Savet lekara: paracetamol, acetilsalicilna kiselina.
Upala uva
Bakin recept: obloge od luka, iseckati glavicu-dve, umotati u maramicu i prisloniti na uho, pa navući kapu.
Alternativna medicina: ispiranje kamilicom.
Savet lekara: kapi za nos i toplota, kod upale Eus tahijeve trube ova sredstva ublažavaju bol, a takođe pomaže inhaliranje, antibiotike treba uzimati samo ako je u pitanju upala srednjeg uha.
Upala sinusa
Bakin recept: žvakanje pčelinjeg voska, šest puta dnevno po 20 minuta žvakati 2 cm dugo parče voska, isključivo pčelinjeg.
Alternativna medicina: cinabarit, živin sulfid smanjuje upalu sinusa, a takođe pomaže kod jake glavobolje, homeopatske tablete ili kapi uzimati 3-4 puta dnevno.
Savet lekara: sistematsko lečenje kod ORL specijaliste.
