Vizitkarta – od istorije do zloupotreba

Vizitkarta – od istorije do zloupotreba 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Vizitkarta nije pronalazak Evrope, a još manje nov. Ona je izmišljena i prvi put načinjena u postojbini etikecije – Kini, i to vrlo davno.

Pre hiljadu i više godina vizitkartama su se služili Kinezi, i ona je tamo bila prava potreba, pisale su „Narodne novine“ 8. januara pre 120 godina.

„Da u Kini nema vizitkarata, bilo bi nemogućno znati rang ličnosti, koja dolazi u posetu, a to je vrlo važna stvar“, navode „Narodne novine“.

I dok se, kako dodaju, kod nas u Evropi i u drugom delu sveta na vizitkarti štampa pored imena i zanimanje, u Kini toga nema.

„Tamo se rang poznaje po veličini karte. Što je karta veća, u toliko je dotični više zverka, ili obratno. Priča se da je engleskom izvanrednom poslaniku lordu Makertiju vice -kralj pečilski poslao tako ogromnu svoju vizitkartu, da su je nosili šest ljudi. Od nje se mogao napraviti vrlo veliki šator“, navodi se u tekstu.

Vizitkarta – od istorije do zloupotreba 2
Foto: Screenshot/digitalna.nb.rs

Prema pisanju ovog lista, u Evropi se zna za vizitkartu od pre 150 godina od prilike. U prvi mah vizitkarte su imali samo vladaoci i kneževi. Oko imena bio je obično zlatan okvir. Docnije se to malo promenilo i na vizitkartu stavljani su razni ukrasi i slike.

Menjala se, kako dodaju i veličina vizitkarte, istina više prema modi, ali to ipak nije ni izbliza dostizalo veličinu kineskih, ocenjuju u tekstu.

Kao ilustraciju „Narodne novine“ navode primer Kazanovine vizitkarte, za koju se znalo da je na njoj bio naslikan nekakav vitez na magarcu sa zastavom u ruci a na zastavi bilo je ispisano njegovo ime.

Posle je vizitkarta upotrebljavana vrlo različito, kao što ih je bilo i različitih vrsta… za čestitanje Nove godine, Božića, rođendana, svadbe, a među ljubavnicima izmenjivane su vrlo dugo „parfiminisane karte“.

Danas se, kako naglašavaju, karte upotrebljavaju za sve moguće stvari, da bi se već moglo govoriti o zloupotrebi vizitkarata. List dodaje da se time koristila industrija i da se milioni dinara troše svake godine na razne vizitkarte, koje se nose u „naročitoj napravi od kože“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Narodne novine – slobodoumni list za politiku, narodne interese i zabavu. Vlasnik Blagoje Nedić, gl. urednik Sava M. Šibalić. Izlazio je dnevno, od avgusta 1900. godine do januara 1901. godine. List je imao rubrike o spoljnoj politici, finansijama i drugim problemima. Bio je zabranjivan. U unutrašnjoj politici diskretno je podržavao vladu Vladana Đorđevića.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Još vesti iz ovog gradaOriginal Article

(Visited 1 times, 1 visits today)