Foto: Dragoljub Petrović
Pastrmka iz ribnjaka, riblja čorba i rakija od divlje kruške, a onda blagi uspon do vrela reke Mljacke, naš su predlog za izlet ako vas put navede u Sarajevo ili okolinu.
Vrelo Miljacke udaljeno je oko 20 kilometara od centra Sarajeva, i malo ga je teže naći, a putevi do tamo su veoma uski, skoro da ne mogu da se momiđu dva automobila.
Paljanska Miljacka izvire jugoistočno od centra Pala na severnom obronku Ravne Planine i na nadmorskoj visini od oko 1010 m i to u vidu jačih kraških izvora gravitacionog tipa. Planinski potočići žubore svojim kaskadama i u čarobnom šumskom ambijentu spuštaju se koritom i jarugama dok se ne udruže u jedan rečni tok koji se probija u paljansku ravnicu.
Vodopadi na vrelu Paljanske Miljacke su čaroban prizor i senzacija za čula. Кvalitet ove planinske vode je veoma pogodan za pastrmke, te se nedaleko ispod vrela nalaze ribnjaci i restorani, navode u Turističkoj organizaciji Pala.
Restoran i ribnjak “Vrelo Miljacke ima svoju dugogodišnju tradiciju”. Osnivač restorana Milorad Vujičić, započeo je svoj radni vek kao građevinski šegrt već u 16. godini. S vremenom je postao građevinski poslovođa, a posle i diplomirani inženjer građevine.
Radio je u poznatim sarajevskim firmama GP Bosna i Vranica na raznim rukovodećim mestima i učestvovao u izgradnji većeg dela Sarajeva.
A onda, kako pričaju u restoranu, 1974. godine Milorad i njegova supruga Radenka kupili su plac za izgradnju vikendice na kome se danas nalazi restoran. Ideja o izgradnji ribnjaka se polako i spontano rađala, da bi se već 80-ih godina započelo sa izgradnjom prvog bazena za uzgoj pastrmke.
Кako se tlo oko potoka uređivalo tako se iz jedne zarasle vododerine ukazivala lepota prirode i otvarali se izuzeteno povoljni uslovi za stvaranje ribnjaka. Ribnjak je ubrzo postao popularno mesto i sticao je posetioce iz celog regiona. Svi gosti su uvek bili ponuđeni domaćom rakijom, a bilo je i onih koji su zamolili da im se riba ispeče na licu mjesta. Tako je spontano i rođena ideja o izgradnji restorana. Građevinski materijal se pribavio i radovi su počeli 1991. Onda je došao rat.
Za vreme rata Milorad je gradio restoran skoro ni od čega. Sam je svojim rukama napravio bazene, mostove, kamene zidove i restoransku zgradu. Sa završetkom rata restoran je počeo sa radom spreman da primi svoje prve goste. Stoga se 1995. godina obeležava kao prva godina restorana sa kompletnom ponudom i svim uslovima za rad.
Milorad i Radenka su 19. godina zajedno vodili restoran sve do 2014. kada je Radenka preminula Nakon toga je Milorad nastavio sam da vodi restoran sve do svoje smrti 2018. Umro je u 88-oj godini života. Danas se restoran nalazi u vlasništvu sina Gorana i njegove porodice.
