Zagonetne rupe na lobanji tiranosaurusa

1

Zagonetne rupe na lobanji tiranosaurusa 1Ilustracija: Wikimedia

Pažljivim anatomskim proučavanjem velikih rupa na lobanji tiranonosaurusa dorsotemporal fenestrae, naučnici su ustanovili da se u ovim udubljenjima nekad nalazilo tkivo premreženo krvnim sudovima i obloženo mašću.

Međutim, duže od jednog veka paleontolozi su mislili da je funkcija ovih rupa kod tiranosaurusa da drže mišiće vilice, budući da kod dinosaurusa i njihovih živih srodnika, ptica, udubljenja leže baš iznad otvora gde su se nalazili vilični mišići. Sve dok pomenuti naučni tim nije ustanovio da ovo objašnjenje ne funkcioniše kod aligatora, a ni kod drugih životinja čije su lobanje proučavali.

Ako su na ovim mestima lobanje tiranosaurusa bili pričvršćeni vilični mišići, onda je mišić morao da kreće od vilice, pa da pravi skretanje pod gotovo pravim uglom i da onda vijuga duž gornjeg dela lobanje, što je malo verovatno. Jednostavno, rupe u lobanji tiranosaurusa isuviše su udaljene od vilice. Pored toga, glatkoća površine ove kosti ukazuje da to nije mesto uz koje su mogla da prijanjaju mišićna vlakna i tetive.

Proučavanjem anatomije današnjih aligatora i ptica, Holidej i njegove kolege utvrdili su da je pomenuto mesto kod ovih životinja imalo drugačiju funkciju i da je bilo ispunjeno mašću i krvnim sudovima. Zahvaljujući ovim „izolacionim materijalima“, ova struktura imala je sposobnost termoregulacije, odnosno omogućavala je da se po potrebi oslobađa (kada bi, recimo, dinosaurusi trčali) ili apsorbuje (kada bi im bilo hladno) toplota iz spoljašnje sredine, što je princip po kojem funkcioniše i klima-uređaj.

Zagonetne rupe na lobanji tiranosaurusa 2

„Otkrili smo da su veliki teropodi – a možda čak i neki od manjih, poput velociraptora – imali ove vrste udubljenja koja su verovatno sadržala krvne sudove i bila su od pomoći pri regulaciji toplote“, ističe Holidej. On dodaje da su za ogromne životinje poput tiranosaurusa ovakvi sistemi za hlađenje bili neophodni da bi se temperatura mozga održala konstantnom, naročito onda kad im je bilo vruće.

Da bi svoju teoriju potkrepio dodatnim dokazima, Holidej je sa kolegama termičkim kamerama snimao glave aligatora u jednom zoološkom parku na Floridi.

Ispostavilo se da fotografije potvrđuju pretpostavke ovih istraživača, jer se na njima vidi da je u različitim delovima dana, područje na lobanji aligatora oko pomenutih udubljenja bilo toplije ili hladnije od ostatka glave ove životinje, u zavisnosti od toga da li je aligatoru bilo neophodno da se oslobodi toplote ili da je apsorbuje. Po analogiji su zaključili da je to bio slučaj i sa aligatorovim davno izumrlim srodnikom – tiranosaurusom.
Ovo istraživanje objavljeno je nedavno u naučnom časopisu The Anatomical Record.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Original Article