Foto: Pixabay/Steinchen
Kada neko kaže „ledeno doba” verovatno vam prvo padne na pamet neka od scena iz istoimenog crtanog filma i slike mamuta i sabljozubih tigrova koji se kreću kroz široka prostranstva okovana snegom i ledom.
Većina ljudi ovaj pojam poistovećuje upravo sa tim poslednjim hladnim periodom koji se završio pre 11.700 godina što je u velikoj meri i omogućilo uslove da se ljudska civilizacija razvije do oblika u kome se danas nalazi.
Međutim, kao što ćete saznati u tekstu Jovane Nikolić i Vladimira Đurđević koji su napisali za Klima101.rs, priča o ledenim dobima je malo složenija, a možda će vas iznenaditi i informacija da mi zapravo trenutno živimo u jednom takvom periodu.
Kako se definiše ledeno doba?
Ako govorimo o ledenim dobima u širem smislu, takozvanim velikim ledenim dobima, njih je u istoriji naše planete bilo pet, a osnovni preduslov da se kaže da je Zemlja u velikom ledenom dobu jeste postojanje ledenih ploča u blizini polova i glečera na visokim nadmorskim visinama.
Jedno od velikih ledenih doba još uvek traje i naziva se Kvaternarna glacijacija. Počelo je pre 2,5 miliona godina, a najjasniji znak da je još uvek tu, jesu ledene ploče koje se nalaze na Zemlji.
Kada se planeta ne nalazi u velikom ledenom dobu, tada kažemo da je Zemlja u „staklenoj bašti” (eng. Greenhouse Earth), i na njoj tada nema ledenih ploča.
Međutim, ledeno doba najčešće ne zamišljamo ovako, već uglavnom imamo u vidu svet kakav je bio pre razvoja savremenog društva, kada su ledene ploče zadirale duboko u Evropu i Severnu Ameriku.
Razlog za to je što se u okviru velikog ledenog doba, javljaju toplije i hladnije epizode koje se nazivaju glacijalni i interglacijalni periodi i njihova smena je vođena Milankovićevim ciklusima.
Tako je naša najčešća predstava o ledenom dobu u stvari povezana sa poslednjim glacijalnim periodom iz koga su ostale ledene ploče na Antarktiku i Grenlandu.
Interglacijalni periodi, sa druge strane, su znatno topliji i tokom njih leda ima znatno manje, odnosno on se povlači sa mnogih delova planete. Mi danas živimo u jednom takvom interglacijalnom periodu koji se zove holocen i počeo je pre oko 11.700 godina.
Tako na pitanje u kakvom periodu mi trenutno živimo, najpravilnije bi bilo reći da smo mi danas u interglacijalnom periodu, unutar poslednjeg ledenog doba.
Zašto dolazi do smenjivanja toplijih i hladnijih perioda u okviru velikog ledenog doba?
Na nastanak ledenih doba svakako utiče veliki broj faktora, a veliki preokret u njihovom razumevanju napravio je četrdesetih godina prošlog veka Milutin Milanković kada je utvrdio da se određeni faktori kretanja Zemlje mogu povezati sa smenom glacijalnih i interglacijalnih perioda.
U smeni ovih perioda ključno je koliko Sunčevog zračenja, odnosno koliko toplote dopire do odgovarajućih geografskih širina na Zemlji, a tri glavna faktora koja na to utiču su: nagib ose rotacije, oblik orbite koji se menja, i kolebanje prilikom kretanja koje podseća na čigru.
Ovakav režim cikličnih smena, vođen Milankovićevim cikulusima, vladao je na planeti poslednjih otprilike 2,5 miliona godina. Tokom ovog perioda bilo je relatvno toplijih i hladnijih epizoda, ali je prosečna globalna temperatura uglavnom bila za pet do deset stepeni niža u odnosu na sadašnju.
Međutim, na ledena doba utiču i drugi faktori, među kojima je i nivo gasova sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi što dovodi i do zagrevanja površine planete.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
