Promo

Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda nije u mogućnosti da proizvodi dovoljnu količinu tiroidnih hormona.

Čuveni američki stručnjak Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi.

Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe i to mora biti osnovna aktivnost.

Dnevne potrebe odraslog čoveka iznose 150 mikrograma, dok se trudnicama preporučuje duplo više, 300 mikrograma. Najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so.

Nedostatak joda izaziva:

Umor

Osećate se iscrpljeno kada se probudite, 8 ili 10 sati spavanja noću vam nije dovoljno ili ne možete da funkcionišete ceo dan bez popodnevne dremke? Manjak energije i osećaj umora povezani su s brojnim zdravstvenim stanjima, ali najčešće, simptom su nedovoljnog lučenja tiroidnih hormona.

Depresiju

Hipotiroidizam (manjak lučenja hormona štitne žlezde) može uzrokovati osećaj depresije i bezvoljnosti, ali utiče i na slabije lučenje serotonina – hormona sreće.

Porast telesne težine

Iako je porast telesne težine najčešće posledica nezdravog načina života, ukoliko se javi u kombinaciji sa simptomima kao što su osećaj hladnoće i izražen umor, moguće je da je uzrokovan usporenim radom štitne žlezde.

Često ova osećanja pripisujemo stresu, problemima na poslu, finansijskim i ljubavnim problemima i drugim spoljnim uticajima. Ali šta ako je problem u nečem drugom? Problemi sa nesanicom, umorom, osećajem anksioznosti i depresije mogu ukazivati na probleme sa štitnom žlezdom.
Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda nije u mogućnosti da proizvodi dovoljnu količinu tiroidnih hormona. Jod je osnovni gradivni element hormona štitne žlezde i utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu.

Pixabay.com

Voda čini oko 80 odsto tela novorođenčeta. Kako starimo, sadržaj vode u telu se smanjuje na oko 60 odsto. Masne ćelije imaju manji sadržaj vode od drugih ćelija. Dakle, gojazni ljudi imaju manji procenat vode od mršavih, a žene manje od muškaraca.

Za sve je od suštinskog značaja za preživljavanje da svoje telo redovno snabdevamo tečnošću.

Pojedini organi sadrže veoma velike količine vode. Recimo oko. Njegovo staklasto telo se sastoji i do 99 odsto vode. Visok udeo tečnosti imaju i mišići, sa oko 80 procenata. Da bismo svoje telo dovoljno snabdeli, pre svega je važno da pijemo, pijemo i opet pijemo.

Naše telo dnevno gubi oko dva litra tečnosti: preko kože, koja reguliše telesnu temperaturu, posebno kada su velike vrućine. Ali uticaj ima i suv vazduh od grejanja.

Bubrezi koji naše telo oslobađaju od toksina, izlučuju tečnost u obliku urina. Ako nismo uzeli dovoljno tečnosti, urin je intenzivne žute boje. Ukoliko postane braonkast, to je ozbiljan znak upozorenja da nešto nije u redu.

Preko creva se tečnost izlučuje sa stolicom, a u obliku sitnih kapljica, vodu gubimo i kada dišemo.

Te gubitke moramo da nadoknadimo unoseći 1,5 do 2 litra tečnosti svaki dan. Potreba za tečnošću se povećava tokom fizičkog napora, sporta, visoke temperature, groznice, povraćanja i dijareje.

Međutim, to ne mora uvek biti voda. Supe, voće ili razne vrste povrća su takođe dobri za telo i pomažu u obnavljanju zaliha.

To je neophodno, jer naše telo već sa gubitkom tečnosti od jedan do dva odsto pokazuje prve simptome. Ukoliko izgubi više od sedam odsto, situacija postaje ozbiljna: ubrzan puls ili vrtoglavica ukazuju na to, jer sve hemijske reakcije i procesi u telu zahtevaju tečnost.

Gubitak tečnosti od dvanaest odsto može dovesti do stanja šoka ili čak kome.

Ni naš mozak, ni kičmena moždina, ne mogu da rade bez tečnosti. Imamo oko 140 mililitara vode za nerve ili mozak – takozvana cerebrospinalna tečnost ili likvor. To je providna tečnost u kojoj mozak takoreći pliva u lobanji i koja ga štiti od potresa. Svakog dana formiramo oko pola litra te tečnosti.

Prvi znaci da je našem organizmu voda hitno potrebna su glavobolja i vrtoglavica, suve sluzokuže u ustima i grlu i moguće otežano gutanje. Umorni smo, slabo se osećamo, ali to često ne dovodimo u vezu sa nedovoljnim unošenjem tečnosti.

Kada su vrućine i kada znojenjem dodatno gubimo tečnost, moguće je da zakaže cirkulacija i da jednostavno kolabiramo.

Telo nam nedvosmisleno govori da hitno treba nešto da popijemo, jer se povećava i krvni pritisak. Bez dovoljno tečnosti, krv se zgušnjava i remeti se cirkulaciju.

Što smo stariji, manje smo žedni. Nije neuobičajeno da stariji ljudi jednostavno zaborave da unesu dovoljno tečnosti.

To između ostalog može da dovede do vrtoglavice, konfuzije, poremećaja ili gubitka svesti. U slučaju velikog gubitka tečnosti, lekari moraju putem infuzije da nadoknade izgubljenu tečnost.

Neki stariji ljudi, međutim, svesno ne unose dovoljno tečnosti, jer u starosti mnogi više ne mogu da kontrolišu mokrenje. Zbog straha od nekontrolisanog mokrenja ili prečestog odlaska u toalet noću, mnogi ne uzimaju dovoljno tečnosti.

U slučaju dijareje ili povraćanja, našem telu je potrebno više od minimalne litre i po tečnosti dnevno. Ukoliko se količina vode ne obnovi brzo, telo se suši. Mnogo tečnosti je potrebno i prilikom uzimanja određenih lekova, kao što su diuretici.

I alkohol telu oduzima tečnost jer ima diuretkski efekat. Bubrezi pokušavaju da izbace toksične materije iz organizma, pa često moramo u toalet da bismo se oslobodili urina.

Alkohol ometa oslobađanje takozvanog vazopresina u hipotalamusu. Vazopresin je hormon koji reguliše ravnotežu vode u bubrezima. Ali ako telo nema na raspolaganju dovoljne količine tog važnog hormona, bubrezi izlučuju previše vode i ravnoteža vode se remeti.

Ukoliko u roku od nekoliko sati popijemo pet ili više litara tečnosti, to takođe može biti opasno po život i može da rezultira hiperhidratacijom, odnosno prekomernom količinom vode u organizmu.

Bubrezi tada više nisu u stanju da regulišu i izlučuju veliku količinu tečnosti. Jedna od najgorih posledica može biti cerebralni edem.

Ogromne količine tečnosti se unose tokom takmičenja u ispijanju vode. To je veliko opterećenje za organizam. Ne samo što bubrezi ne mogu da obavljaju svoj posao, već se i ravnoteža soli uništava. Kako i da li telo uopšte može da se nosi sa time, zavisi od starosti, težine i opšteg zdravstvenog stanja.

I tu važi pravilo: važna je mera.

Pexels

I voda i limunov sok sami po sebi su zdravi. Ali, da li postaju zdraviji ako ih kombinujemo. Stručnjaci kažu – ne! A da li može da nam našteti, ako duži vremenski period ispijamo ovaj kiseli napitak na prazan stomak – malo je verovatno.

Limunov sok bogat je vitaminom C, vitalnom hranljivom materijom. Poznato je da nedostatak vitamina C može dovesti do skorbuta – bolesti koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C u organizmu. Ovo stanje tokom istorije najčešće se dovodilo u vezu sa pomorcima, koji nisu imali pristup svežem voću i povrću na dugim putovanjima.

Ukoliko ishranom nedovoljno unosimo vitamina C, ispijanje tople vode sa limunom može da pomogne, jer vitamin C počinje da se razgrađuje na 30–40 ℃. Ako imamo dovoljno vitamina C u organizmu, svaki višak će se izlučiti u obliku vitamina C ili oksalata putem urina.

Za šta je još korisna topla voda sa limunom?

Limunov sok može da ima i druge prednosti, ali, rezultati dosadašnjih istraživanja bili su dosta pomešani. Jedna studija je otkrila da ljudi sa visokim nivoom lipida, odnosno sa povišenim holesterolom u krvi, koji su pili limunov sok 8 nedelja, nisu primetili nikakve promene u krvnom pritisku, težini ili nivou masnoća u krvi.

Međutim, u drugoj studiji, ispijanje 125 ml limunovog soka, a da se pri tome pojede i malo hleba, dovelo je do malog smanjenja nivoa glukoze u krvi, u poređenju sa ispijanjem čaja ili vode sa hlebom. Istraživači ukazuju da kiselost limunovog soka podstiče određeni enzim u pljuvački (amilaza pljuvačke), koji obično počinje da razgrađuje skrob u ustima. Dakle, potrebno je više vremena da se skrob razgradi do glukoze, niže u crevima, i prenese preko crevnog zida u krv. Za osobe sa dijabetesom, ovo može dovesti do smanjenja skoka nivoa šećera u krvi, ali su neophodna dodatna istraživanja. Druge studije pokazuju da u limunu postoje i drugi hranljivi sastojci, koji mogu da budu korisni za zaštitu od razvoja dijabetesa.

Da li topla voda sa sokom limuna zaista čisti organizam, daje energiju i umiruje?
Ljudsko telo već vrši detoksikaciju, bez dodatne „pomoći“ vode sa limunom. Razgrađuje toksine ili višak hranljivih materija u jetri i eliminiše te molekule preko bubrega i urina. Nema dokaza da vitamin C pomaže u tome. Dakle, sve tvrdnje o detoksikaciji organizma uz pomoć tople vode sa limunom nisu istinite, navode stručnjaci.

Da li sok od limuna daje energiju? Osim placebo efekta ispijanja nečega za šta mislimo da je dobro zanvas, kratak odgovor je – ne, ne obezbeđuje energiju. Međutim, kao i kod većine hranljivih materija, ako ih ne dobijamo dovoljno, mogli bismo da se osećamo iscrpljeno.

A što se tiče vode sa limunom kao umirujućeg napitka, neki ljudi smatraju da topla pića umiruju, iako drugi više vole hladna. Najbolja temperatura tečnosti koja se pije je ona temperatura na kojoj je veća verovatnoća da ćete popiti dovoljne količine kako bi ostanali hidrirani, znači ni previše hladno, ni vruće.

Može li topla voda sa limunom da bude štetna za organizam?

S obzirom na to da je voda sa limunom kisela, bilo je zabrinutosti oko njene sposobnosti da erodira, ošteti zubnu gleđ. Ali, ovo je problem koji može da se javi prilikom konzumacije svih kiselih pića, uključujući gazirana pića i sok od pomorandže. Kao bi se smanjio rizik od erozije kiseline, neki stomatolozi preporučuju:

ispranje usta vodom nakon ispijanja vode sa limunom
žvakanje žvakaće gume bez šećera kako bi se stimulisalo stvaranje pljuvačke
izbegavajte pranje zuba odmah nakon ispijanja vode sa limunom
ispijanje preko slamke kako bi se izbegao kontakt sa zubima.

Pojedini lekari kažu da voda sa limunom može da iritira bešiku i može da natera neke ljude da se osećaju kao da moraju češće da mokre, posebno noću. Ako je to slučaj, preporučuje se prelazak na običnu vodu.

Međutim, jedna studija, koja je proučavala niz pića, uključujući napitke od limuna, nije pronašla nikakve efekte na iritaciju bešike, kada su ljudi smanjili njihov unos. Među nekim lekarima vlada mišljenje da voda sa limunom pogoršava refluks kiseline (žgaravicu), ali te tvrdnje nisu dokazane istraživanjima.

pixabay.com

Ovaj je jednostavan test od svega pet minuta može bukvalno da vam spasi život. Britanska fondacija za srce, iznela je šokantne podatke, po kojima u bolnice širom države bude primljena po jedna osoba na svakih pet minuta, sa simptomima srčanog udaru, preneo je The Sun.

Prema procenama, u toj državi je srčani udar preživelo oko 1,4 miliona ljudi.

Istraživanja iz Nacionalnog instituta za srce i pluća “Imperial Koledž London”, merenje nivoa C- reaktivnog proteina (CRP), koji je jasni pokazatelj postojanja upalnog i problematičnog procesa u organizmu, problemi sa zdravljem mogu da se otkriju i u najranijoj fazi.

Kako kažu, ovaj protein je prisutan u krvi i nakon srčanog udara, a u dosadašnjoj praksi, lekari kada sumnjaju na srčani udar, testitaju uzorke krvi na troponin- protein koji se oslobađa u krvotoku kada je srce oštećeno.

Tvrde da sada istovremeno merenje nivoa CRP može da pruži detaljniju sliku koja će pokazati koji pacijenti se nalaze u najvećem riziku od poonavljanja tog srčanog problema sa kobnim ishodom.

Pogledali su podatke od više od 250.000 pacijenata koji su primljeni u bolnicu sa sumnjom na srčani udar. Normalan nivo CRP u krvi je do dva miligrama po litru krvi.

Kod osoba sa pozitivnim, prethodno odrađenim, testom na troponin, otkriveno je deset, pa čak i 15 mg/l, što čak za 35 odsto povećava šanse za ponavljanje udara, do tri godine kasnije!

Identifikiovanje pacijenata koji su u većem riziku od ponovnog srčanog udara je samo prvi korak, ali prema rečima stručnjaka, ona značajno pomaže u daljem tretiranju ovog zdravstvenog problema. Taj bolji tretman bi uključio davanje jačih lekova osobama sa povišenim CRP-om.

Pexels.com

Ako često patite od nesanice, to se i te kako može odraziti na vaše blagostanje. Ipak, i u takvoj situaciji postoje stvari koje možete da uradite kako biste sebi olakšali život i povratili energiju koja vam je preko potrebna. Mi vam savetujemo da probate sledeće četiri stvari.

Jedite proteine i zdrave masti

Ako vam nedostaje energije, veća je verovatnoća da ćete žudeti za nezdravom hranom. Ovo drugo će dodatno pogoršati vaše blagostanje i odjednom ćete se naći u začaranom krugu. Pokušajte da svom telu pružite zdravu i uravnoteženu ishranu, što znači da je neophodno da obezbedite adekvatan unos proteina i zdravih masti.

Izložite se suncu

Naš unutrašnji ritam je orijentisan prema svetlosti kojoj smo izloženi. Dok izlazite na sunce, dajte svom telu do znanja da je vreme da se probudite i započnete dan. Zbog toga vam savetujemo da provedete nekoliko trenutaka na suncu što ranije, a najbolje odmah nakon što ustanete.

Prošetajte se

Verujemo da posle neprespavane noći želite da se odmorite i da niste raspoloženi za izlazak napolje. Ipak je preporučljivo da odete u šetnju, jer ćete od ove aktivnosti imati velike koristi. Osim izlaganja suncu, nadisaćete se i svežeg vazduha, a kretanje će dodatno razbuditi vaše telo i ubrzati cirkulaciju.

Idite u krevet u isto vreme kao inače

Čak i ako ste neispavani i želite da odete ranije u krevet, vodite računa da svaki dan idete u krevet u isto vreme. Ovo je najlakši način da se vratite u svoj stari ritam i dugoročno imate kvalitetniji san, prenosi „Siti magazin“.

pixabay.com

Još u detinjstvu usvajamo određena negativna uverenja, od roditelja, vaspitača, učitelja, a kroz život raznim bolima i negativnostima doprinesu i lažni prijatelji i pogrešni partneri.

Bez obzira kako su nastale, negativne misli se talože u našoj glavi, a to nepovoljno utiče na naš uspeh, životni put, ostvarenje želja… Sprečavaju nas da budemo najbolja verzija sebe – onaj koji u životu može sve.

Evo koji stavovi nas najviše sprečavaju da živimo bolje:

1. Nisam dovoljno dobar

Ovo nastaje iz upornog poređenja s drugim ljudima. Zaboravljamo da je svako od nas individua za sebe, sa svojim uspesima, potrebama, mogućnostima. Često o drugima stvaramo i idealizovane slike koje su zapravo samo naša iluzija. Poređenje sa drugima donosi samo negativnost, a jedina osoba sa kojom treba da se poredite ste vi sami.

2. Neću biti srećan dok…

Ukoliko čekate da se nešto dogodi – novi posao, preseljenje, odrastanje dece, putovanje – da biste bili srećni, od vaše sreće nećete puno dobiti. Ukoliko sreću povezujete samo sa spoljašnjim iskustvima, budite sigurni da ćete i kada se desi ono što priželjkujete, pronaći nešto novo što treba da se dogodi da biste bili srećni. Sreća je iznutra, sada i ovde.

3. Prekasno je da se nešto promeni

Još jedna iluzija koja nas tera da se držimo nečega nad čim imamo moć.Ponekad je teško rizikovati, ali ne možete znati šta će se dogoditi ako ne probate, ako se ne potrudite. Odustajanje je slabost, a vreme nikada nije faktor koji može da nas ograničava. Postoji izreka – „Nikada nije kasno da sanjate novi san ili ispunite novi cilj“.

4. Još nisam spreman

Niko nije 100 posto siguran u svoje postupke, niko ne može da zna šta će biti sutra ili za godinu dana. Niko ne zna put do dobrog života, pokriven je maglovitim tajnama. Da biste živeli bolje, moraćete neko vreme da prođete kroz maglu – sa potpunim slepilom i velikim sumnjama da je ovaj put pravi. Možda i neće biti, ali ćete iz ovoga nešto naučiti.

5. Nemam vremena

Zašto mislite da ćete u budućnosti imati više vremena? Ukoliko je vaš izgovor da nemate vremena da ostvarite svoj san, cilj ili ono što vas ispunjava, to onda i nije vaša istinska životna misija, piše „Magazin novosti“.

Unsplash

Pojedine vrste hrane i pića mogu da utiču na zdravlje zuba. Nakupljanje bakterija (plaka) može da ošteti gleđ i prouzrokuje pojavu karijesa.

Stoga bi sledeće namirnice i pića trebalo izbegavati da bi se problem sprečio.

Gazirana pića

Ova pića sadrže velike količine šećera koji nije najbolji saveznik zdravlja. Pored toga, ovi napici sadrže i limunsku i fosfornu kiselinu koje mogu prilično da oštete zubnu gleđ.

Alkohol

Ispijanjem alkoholnih pića naša usta se suše, a pljuvačka se mnogo manje luči. Ovo je izuzetno loše po zube — pljuvačka čuva zube jer spira ostatke hrane. Bilo bi dobro da posle svakog gutljaja alkohola uzmete i malo vode.

Hleb i čips

U procesu žvakanja ove hrane, one se pretvaraju u smesu koja se lepi za površinu zuba, ali i u njihovom međuprostoru. Potrebno je da nakon jela ovih namirnica detaljno oprati zube i koncem ukloniti ostatke, kako ne bi došlo do pojave karijesa.

Sladoledi, bombone, kokteli

Različite vrste slatkiša i slatkasta pića nisu baš sjajan izbor — kada ih unesemo u organizam, oslobađa se kiselina koja nije dobar saveznik u očuvanju zubne gleđi.

Tvrda hrana

Kod konzumacije tvrde hrane, nije samo reč o karijesu već u činjenici da ona vrlo lako mehanički može oštetiti zube. U tu hranu spadaju: krekeri, karamela, dvopek, tvrdo voće (jabuke ili kruške), ušećereni slatkiši, tvrde bombone, preneo je portal „Magazin novosti“.