Često ne razmišljamo preterano kako određena hrana koju konzumiramo utiče na zdravlje naših zuba. Pojedine vrste hrane i pića izazivaju nakupljanje bakterija (plaka) koji može oštetiti gleđ i izazvati pojavu karijesa. Ako uz to ne perete redovno zube, ne čistite ih koncem i uopšteno ne vodite dovoljno računa o oralnoj higijeni, veće su šanse da vam zubi budu kvarniji.
Koje namirnice treba da izbegavate?
1. Gazirana pića
Ova pića sadrže velike količine šećera koji nije baš najbolji saveznik našeg zdravlja. Pored toga, ovi napici sadrže i limunsku i fosfornu kiselinu koje mogu veoma oštetiti zubnu gleđ.
2. Alkohol
Često ili preterano konzumiranje alkohola može izazvati zavisnost. Ispijanjem alkoholnih pića naša usta se suše, a pljuvačka se mnogo manje luči. Ovo je izuzetno loše po naše zube – pljuvačke čuva zube jer spira ostatke hrane. Bilo bi dobro da posle svakog gutljaja alkohola uzmete i malo vode.
3. Hleb i čips
U procesu žvakanja ove hrane, one se pretvaraju u smesu koja se lepi za površinuzuba, ali i u njihovom međuprostoeu. Potrebno je da nakon jela ove vrste hrane detaljnooperete zube i koncem uklonite ostatke, kako ne bi došlo do pojave karijesa.
4. Sladoledi, bombone, kokteli
Različite vrste slatkiša i slatkasta pića nisu baš sjajan izbor – kada ih unesemo u organizam, oslobađa se kiselina koja nije dobar saveznik u očuvanju zubne gleđi.
5. Tvrda hrana
Kod konzumacije tvrde hrane, nije samo reč o karijesu već u činjenici da ona vrlo lako mehanički može oštetiti zube- U tu hranu spadaju krekeri, karamela, dvopek, tvrdo voće (jabukeili kruške), ušećereni slatkiši, tvrde bombone.
Ovoj vrsti ovsa osje pomaže da uradi nešto zaista neverovatno.
Avena barbata je vrsta divljeg ovsa poznata pod zajedničkim nazivom vitki divlji zob. Ovaj divlji ovas je naučio da se prilagođava širokom spektru okruženja, a njegovi evolucioni mehanizmi dali su mu ogromnu prednost u odnosu na druge vrste ovsa.
Dom ove biljke su Centralna Azija i Sredozemni basen, ali se vremenom proširila širom planete, od Novog Zelanda i Južne Afrike do Urugvaja ili Finske. U Severnoj Americi najbolje uspeva u Kaliforniji, gde je prepoznata kao opasan invazivni korov koji je istisnuo autohtone trave. Razlog za taj pobednički marš preko Zemlje bila je njegova sposobnost da „hoda“ i da se „sakrije“, piše Nacionalna geografija.
Svaki klas je opremljen neobično dugačkim i tvrdim osjem. Ovaj dodatak je karakterističan za mnoge žitarice i niz drugih biljaka, ali ga samo nekoliko koristi u punoj meri. Najčešće je uključen u fotosintezu i štiti seme od spoljašnjih uticaja, ali kod ove biljke takođe obavlja funkciju „udova“.
Kada zreo klas padne na zemlju, počinje da traži pravo mesto. Pod vrelim suncem, osje se uvija, a kada dobiju vlagu, ispravljaju se, pomažući klasu da se kreće. Ona nastavlja svoj put sve dok ne pronađe idealno sklonište – pukotinu ispod kamenja ili duboku pukotinu u zemlji, gde se uspešno zakopava.
Zahvaljujući ovoj veštini, avena barbata ne samo da je uspešno osvajalla nove teritorije, već je i izbegavala poljoprivrednike skrivajući se pod zemljom.
Eksperimentalni virus koji ubija ćelije raka u okviru kliničkog ispitivanja prvi put je primenjen na čoveku, sa nadom da će se konačno otkriti nov način uspešne borbe protiv malignih tumora.
Potencijalni lek, nazvan CF33-hNIS (ili Vaksinija), je u stvari ono što se zove onkolitički virus, genetski modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka, a poštedi zdrave.
U slučaju CF33-hNIS, modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i umnožava se. Na kraju, zaražena ćelija puca, oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imuni sistem da napadne obližnje ćelije raka.
Prethodna istraživanja na životinjama pokazala su da lek može da iskoristi imuni sistem na ovaj način da lovi i uništi ćelije raka, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.
Centar za borbu protiv raka i istraživački centar „Grad nade“ (“Citi of Hope”) u Los Anđelesu i biotehnološka kompanija „Imugena“ sa sedištem u Australiji – sada najavljuju da je prvo kliničko ispitivanje na ljudima u toku.
„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu stimulisati imuni sistem da reaguje i ubija ćelije raka, kao i da stimuliše imuni sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije“, kaže onkolog i glavni istraživač, Daneng Li.
„Verujemo da CF33-hNIS ima potencijal da poboljša ishod bolesti kod naših pacijenata“, dodaje Li.
Otključavanje tog potencijala će prvo zavisiti od toga da li je CF33-hNIS bezbedan za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja fokusirati na bezbednost i podnošljivost leka.
Očekuje se da će kliničko istraživanje obuhvatiti ukupno 100 učesnika, od kojih će svaki biti odrasli pacijent sa metastatskim ili uznapredovalim tumorima koji su prethodno prošli najmanje dve terapije standardnog lečenja.
Kada budu uključeni u ispitivanje, ove osobe će dobiti niske doze eksperimentalnog tretmana putem direktne injekcije ili intravenozno.
Ukoliko prvi rezultati budu pozitivni i ustanovi se da je CF33-hNIS bezbedan za ljude i dobro se podnosi, dodatni testovi će istražiti kako se lek uparuje sa pembrolizumabom, postojećim tretmanom koji se već koristi u imunoterapiji raka.
Verzija virusa koja se sada klinički testira proizvodi humani natrijum-jodidni simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa, kao i da omogućava dodatni uticaj na ćelije raka dodavanjem radioaktivnog joda.
Međutim, pre nego što se utvrdi efikasnost, istraživači će prvo tražiti da vide koliko dobro pacijenti podnose lek, beležeći učestalost i ozbiljnost bilo kakvih neželjenih posledica, a takođe proveravaju i koliko dobro učesnici podnose povećavanje doza.
Sekundarne posledice – uključujući procenu o tome koliko efikasno CF33-hNIS smanjuje tumor – biće analizirane kasnije, ali s obzirom da se očekuje da će ispitivanje trajati dve godine na više kliničkih lokacija, verovatno će proći neko vreme pre nego što saznamo kompletne rezultate.
Ipak, neophodno je obuzdati očekivanja, jer obećavajući rezultati u pretkliničkim eksperimentima ne garantuju nužno slične uspešne rezultate u narednim istraživanjima na ljudima.
Ako se pokaže da je lek bezbedan i da se dobro podnosi, medicina bi možda bila na pragu otkrivanja novog moćnog sredstva za borbu protiv tumora, napominje Suzan Varner, onkolog koja je rukovodila timom koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.
„Naš onkolitički virus trenira imuni sistem tako što cilja određenu ćeliju raka. Što znači da ako slična ćelija raka ikada pokuša da ponovo izraste, imuni sistem će biti spreman i čekati da je isključi“, ističe Varnerova.
Još niko sa sigurnošću ne zna da li će CF33-hNIS učiniti ista čuda kod ljudi, ali ako uspe, biće to tek druga onkolitička virusna terapija odobrena u Sjedinjenim Državama, osim modifikovane verzije virusa herpes simpleks, koji se koristi u imunoterapiji melanoma.
Mame i bake, izgleda, nisu pogrešile. „Pij čaj od kamilice, svideće ti se“, fraza je koju smo, sa manje ili više reči, čuli od rodbine ili bliskih prijatelja koji su želeli da se brinu o nama kada nam je loše.
Prema spisateljici Rut Kliford koja je objavila knjigu „Zdravlje i medicina kroz istoriju“, još od civilizacije Asteka, lekari su preporučivali biljne čajeve za opuštanje, ali i za lečenje raznih bolesti.
Zbog jednostavne činjenice da su topao napitak pomažu u borbi protiv hladne klime i simptoma koji iz toga proizilaze, kao što je prehlada. Ali koje posebne prednosti ima kamilica? Stručnjaci alternativne i homeopatske medicine potvrđuju da ova biljka ima antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Čudo od biljke
Telo se upali kada postoje organi u kojima se tečnost akumulira u tkivima, to može biti zbog loše ishrane i sedentarnog načina života. Kada jedete hranu bogatu mastima, šećerom ili natrijumom, osećate da vam stomak otiče, zar ne?
Sada, ne samo da vaš stomak otiče, već različita tkiva organa u vašem telu mogu imati isti otok i iz istog uzroka. Čaj od kamilice ublažava ove simptome jer popravlja želudačnu membranu i pomaže u svim procesima varenja.
„Imperijal koledž“ iz Londona sproveo je istraživanje u kojem je došao do zaključka da kamilica smanjuje anksioznost i doprinosi opuštanju organizma utičući na povećanje aminokiselina koje opuštaju tkiva.
Članak u časopisu „Medical Archive“ sa Kube, pokazao je da kamilica ima lekovita svojstva. Takođe je antiseptik, antialergijski, analgetik, antiinflamatorni i bakteriostatski (koji sprečava razmnožavanje bakterija) pa se ova biljka koristi kod parodontalnih tegoba.
Ministarstvo zdravlja Bolivije objavilo je raspravu da istakne 10 prednosti ove infuzije. Među već pomenutim svojstvima, tu su i regulacija digestivnih poremećaja kao što su mučnina, povraćanje i gasovi; nesanica; gubitak apetita i grip.
Takođe se veruje da je prirodni izbeljivač, videli smo je kao glavnu komponentu nekih šampona i „čudotvornih“ proizvoda na tržištu. Neki ljudi je koriste za vlaženje kože i hlađenje u vrućim danima.
Sa hladnom vodom od infuzije možete praviti obloge za smanjivanje otoka bilo kog dela tela koji je pretrpeo udarac nakon lošeg sna, preneo je „Magazin novosti“.
Kako je treba pripremiti?
Da biste to uradili kako treba, potrebno je da kuvate šolju vode četiri minuta na srednjoj vatri. Zatim tečnost poslužite u činiji i u ključalu vodu dodajte cvetove kamilice.
Pokrijte infuziju i zaboravite na nju još četiri minuta. Nakon ovog vremena procedite šolju i popijete čaj.
Duška Vučinić, glas uz koji publika godinama unazad prati Evroviziju, po povratku iz Torina za „Danas“ priča o muzici koju voli, slobodnom vremenu i preporučuje čitaocima njene omiljene knjige i serije.
U beogradskim baštama
* Slobodnog vremena sada imam. U zavisnosti od raspoloženja i okolnosti, baš umem da uživam. Preterujem. Volim druženje sa prijateljima, konačno u beogradskim baštama. Tu su i dobra knjiga, serija, film, odlazak u prirodu…
Kafa i crveno vino
* Nemam neke ustaljene rituale, osim jutarnje kafe na omiljenom mestu u mom stanu i čaše crvenog vina sa drugarima uz priču na različite teme. Omiljeno mi je crveno vino, a inače jedem puno, jedem često i volim sve.
Reke i „moji“ kafići
* Volim reke, sreća te ih posedujemo. Od omiljenih mesta u Beogradu, tu su i neki moji restorani i kafići od kojih nikada neću odustati. Oni su svuda negde oko mene.
Foto: Privatna arhiva
Tamo gde nema gužve
* Najdraža mesta za letovanje su mi tamo gde nema gužve, gde imam svoj mir – može biti bilo gde. U poslednjih pet godina imam jedno mesto koje ljubomorno čuvam samo za sebe i svoje prijatelje. Zimi – jesam skijaš, a omiljeno mesto tamo gde su dobre staze i gde se ne čeka satima na žici.
Idealan slobodan dan
* Samo da je bez upornog, neprestanog zvona telefona.
Foto: Privatna arhiva
Preporuke serija i knjiga
* Od srca preporučujem serije „Succession“, „Big little lies“, „Mare of Easttown“, „Sharp objects“. Od knjiga, preporučujem „Semper idem“, „Blank“ i „Žig“.
Od Robija Vilijamsa do klasične muzike
* Moj muzički ukus varira od Robija Vilijamsa preko EKV-a, Dejvida Gete do klasike…
Kvalitetan san je od velike važnosti za celokupan organizam, a jedna od glavnih stvari koja ga remeti je buđenje tokom noći.
“Ukoliko ste otišli na spavanje gladni ili imate nizak nivo šećera u krvi to može da bude razlog buđenja”, ističe ekspert za spavanje Džejkob Teitelbaum.
Uobičajen razlog zbog kojeg se budimo usred noći je zapravo nalet adrenalina izazvan niskim šećerom u krvi. Kada je naš šećer u krvi nizak, to može da izazove povećanje hormona stresa kortizola.
Šta bismo mogli da uradimo?
Da bismo uravnotežili nivo šećera u krvi predlaže se užina puna proteina. poput šake badema ili kuvanih jaja. Takođe bi trebalo da imamo na meniju i hranu bogatu magnezijumom kao što su banane, orasi i semenke i tamna čokolada. Magnezijum je poznat po tome da podržava kvalitetan san.
Pexels
Foto: Youtube/BBC Earth/Screenshot 
Foto: Privatna arhiva
