Upoređivanje sopstvenog deteta sa drugom decom, kao i upoređivanje međusobnog uspeha, se mnogim roditeljima nameće kao logičan sled događaja. U društvu nikada nismo izolovani i okruženi smo drugim ljudima, a naša deca vršnjacima, sa kojima se u najranijem uzrastu prirodno porede. Ipak, neretko se tu javlja pritisak, koji se ne može ukloniti, a može veoma negativno uticati na dete.
Taj negativan uticaj ima posledice i na samopouzdanje deteta, kao i na same ambicije i rezultate koje ostvaruje, najpre u školi, a zatim i kroz sport.
Sport je aktivnost gde je poređenje rezultata jedna od suštinskih stvari, kako u timu odraslih igrača, tako i u juniorskom i seniorskom timu. Kako bi se izmerili rezultati na nivou pojedinca i tima, neophodno ih je uporediti sa rezultatima suparničkog tima i na tome leži osnova timskog sporta. Međutim, ovo se često prenosi i na individualne sportove kao što je gimnastika.
Kako poređenje utiče na samopouzdanje
Pojedini roditelji imaju tendenciju da od prvih koraka u sportu porede sopstveno dete sa drugom decom, želeći da ona takođe postignu izvanredan uspeh u određenom sportu. Po uzoru na dečije idole, roditelji upisuju dete na fudbal, tenis ili neki od popularnih sportova, kako bi od svog deteta napravili budućeg sportskog šampiona. Deca to neretko ne žele ili trpe pritisak da moraju da ostvare određeni očekivani rezultat i to neopsporno utiče na samopouzdanje.
Jedan od takvih sportova je i gimnastika za decu, koju deca obožavaju, zbog svoje slojevitosti i dinamike. Ipak, ako roditelji forsiraju rezultate, sve može krenuti u potpuno drugom pravcu.
Zato postoji jako veliki problem ukoliko je poređenje nezdravo ili preterano.
Kada je poređenje zdravo?
Poređenje sopstvenog deteta sa drugom decom je podsticajno, do određene mere. Dete bi trebalo da ima uvid u rezulatate koje druga deca ostvaruju, kako u timu, ako je u pitanju grupni sport, tako i na nivou individualnog sporta, kako bi znali nak om mestu se trenutno nalaze. To može biti sjajan podsticaj za dete, ako je dete prirodno takmičarskog duha, ali ako nije to može biti demotivišuće i demorališuće i može negativno uticati na samopouzdanje.
Kada je poređenje nezdravo?
Poređenje je nazdravo ako je u prisutno u nezdravoj meri. Kada je u pitanju poređenje, trebalo bi da uzmemo u obzir i karakter i sposobnosti deteta. Nije svako dete predodređeno da ostvari veliki uspeh u sportu i to je u redu. Sport sam po sebi i kada se igra rekreativno, donosi brojne benefite. Zbog toga bi trebalo uzeti u obzir i dečije želje i biti strpljiv kada kao roditelji očekujemo rezultat. Previše vremena u sportu i forsiranje treninga, dok se dete sa druge strane odriče druženja i ne postiže da uradi školske zadatke, može biti dodatna motivacija za dete koje i samo previše želi uspeh a potpuno pogrešno za dete koje samo želi da trenira ali ne i da se takmiči.
Svako dete je posebno i napreduje sopstvenim tempom. Nekoj deci više leži individualni trening, dok neka deca vole da se takmiče i žele da treniraju samo timske sportove.
Poređenje se može loše odraziti i na odnose među vršnjacima. Potencijalne loše stvari koje su prirodne su rivalstvo i što može dovesti do loše atmosfere u timu i ljubomore. Umesto toga, podsticanje timskog duha, podrške i saradnje može pomoći detetu da razvije pozitivne odnose sa svojim vršnjacima.
Različit tempo i put do uspeha
Svaka osoba ima svoj životni put, pa tako i svako dete koje se bavi sportom, na različite načine i različitim tempom dolazi do uspeha i rezultata. Ponekad je dete talentovano, ali zbog okolnosti jednostavno ne postiže uspeh. Neka deca lako ostvaruju rezultate, sa malo truda, dok neka deca moraju da treniraju dugi niz godina da bi u nekom kasnijem period ostvarila značajne rezultate. Mnogo je faktora koji utiču na to. To može bitik splet okolnosti, dobar ili nedovoljno stručan trener, koji takođe može usmeravati dete na pravi ili na pogrešan način, školske obaveze, sredina u kojoj dete odrasta, karakter deteta i još mnogo toga.
Roditeljska podrška i razumevanje
Roditelji imaju najvažniju ulogu kada je podrška i izgradnja samopouzdanja kod deteta u pitanju. Umesto upoređivanja deteta sa drugom decom, ne samo u sportu, nego i u školi, fokusirajte se na pružanje podrške i razumevanja. Uvek pohvalite trud, a kada su rezultati lošiji nego što ste očekivali, budite podrška i probajte da usmerite dete na drugačiji način, kako bi postigao drugačiji rezultat.
Isto tako i previše opušten stav nije dobar. Pa napravite balans između pritiska i podrške, kako se dete ne bi uljuljkalo, ali i kako ne bi bilo preopterećeno rezultatima koje ostvaruje.
To je ponekad teško, ali uz saradnju sa trenerima, je moguće postići zdrav odnos koji će vaše dete sačuvati od mentalnog pregorevanja u najranijem uzrastu i stvoriti od njega kvalitetnu odraslu osobu, koja će ili neće ostvariti uspeh u sportu.
