PixabayKarfiol je izuzetno zdravo povrće, značajan izvor hranljivih materija. Sadrži jedinstvena biljna jedinjenja koja mogu smanjiti rizik od vipe bolesti, a pogodan je za mršavljenje i dijetalni način ishrane.
Veoma ga je lako uvesti u svakodnevni jelovnik.
Evo sedam naučno zasnovanih zdravstvenih prednosti karfiola.
1. Sadrži mnogo hranljivih materija
Nutritivni profil karfiola je prilično impresivan. Ima vrlo malo kalorija, ali je bogat vitaminima. U stvari, karfiol sadrži skoro sve vitamine i minerale koji su vam potrebni. Jedna porcija karfiola oko 130 grama obezbeđuje unos vlakana, vitamina C, K i B6, kalijum, magnezijum, fosfor…
2. Bogat je vlaknima
Karfiol sadrži veliku količinu vlakana koja su važna za zdravlje probave i mogu smanjiti rizik od nekoliko hroničnih bolesti. Vlakna hrane zdrave bakterije u crevima koje pomažu u smanjenju upale, mogu da spreče zatvor, divertikulitis i inflamatorne bolesti creva.
Studije pokazuju da je ishrana bogata vlaknima povezana sa manjim rizikom od nekoliko bolesti, uključujući bolesti srca, raka i dijabetesa. Takođe vlakna mogu da koriste u prevenciji gojaznosti, zbog svoje sposobnosti da podstiču sitost i smanjuju ukupan unos kalorija.
3. Dobar izvor antioksidanata
Karfiol je odličan izvor antioksidanata, koji štite ćelije od štetnih slobodnih radikala i upala. Slično kao i drugo povrće iz porodice krstaša, i karfiol je posebno bogat glukozinolatima i izotiocijanatima, dvema grupama antioksidanata za koje se pokazalo da usporavaju rast ćelija raka. U studijama se, kako prenosi “Healtline”, pokazalo da glukozinolati i izotiocijanati pomažu u zaštiti od od raka debelog creva, pluća, dojke i prostate.
Karfiol takođe sadrži karotenoidne i flavonoidne antioksidante, koji mogu smanjiti rizik od nekoliko bolesti, uključujući bolesti srca. I velike količine vitamina C koje sadrži ovo povrće takođe deluju kao antioksidant.
4. Može da pomogne u gubitku težine
Karfiol ima nekoliko svojstava koja mogu pomoći u gubitku težine. Prvo, ima malo kalorija, samo 25 kalorija po šoljici, tako da možete da ga jedete mnogo, a da se ne gojite. Takođe može poslužiti kao niskokalorična zamena za visokokaloričnu hranu, kao što su pirinač i brašno. Kao dobar izvor vlakana, karfiol usporava varenje i podstiče osećaj sitosti. Ovo može automatski smanjiti broj kalorija koje jedete tokom dana, što je važan faktor u kontroli težine. Visok sadržaj vode je još jedan aspekt karfiola koji pogoduje gubitku težine. U stvari, 92 odsto njegove težine čini voda.
5. Bogat holinom
Karfiol je bogat holinom, esencijalnom hranljivom materijom koja mnogima nedostaje. Jedna šolja karfiola sadrži 45 milograma holina, što je oko 11 procenata adekvatnog unosa za žene i osam za muškarce. Holin ima nekoliko važnih funkcija u telu – igra glavnu ulogu u održavanju integriteta ćelijskih membrana, sintezi DNK i podržavanju metabolizma. Takođe je uključen u razvoj mozga i proizvodnju neurotransmitera koji su neophodni za zdrav nervni sistem.
Holin pomaže u sprečavanju akumulacije holesterola u jetri. Oni koji ne konzumiraju dovoljno holina mogu imati veći rizik od oboljenja jetre i srca, pored neuroloških poremećaja poput demencije i Alchajmerove bolesti. Nema mnogo namirnica koje sadrže holin. Karfiol je, zajedno sa brokolijem, jedan od najboljih biljnih izvora te hranljive materije.
6. Bogat sulforafanom
Karfiol sadrži sulforafan, za koji su mnoge studije otkrile da je posebno koristan za suzbijanje razvoja raka inhibiranjem enzima koji su uključeni u rak i rast tumora. Prema nekim studijama, sulforafan takođe može imati potencijal da zaustavi rast raka uništavajući ćelije koje su već oštećene.
Istraživanja pokazuju da takođe može da pomogne u smanjenju visokog krvnog pritiska i održavanju arterija zdravim – oba glavna faktora u prevenciji srčanih bolesti. Konačno, studije na životinjama sugerišu da sulforafan može da igra ulogu u prevenciji dijabetesa i smanjenju rizika od komplikacija izazvanih dijabetesom, kao što je bolest bubrega.
7. Sa malo ugljenih hidrata, odlična alternativa za žitarice i mahunarke
Karfiol može da se koristiti kao zamena za žitarice i mahunarke u ishrani. Ne samo da je ovo fantastičan način da povećate unos povrća, već je i posebno koristan za one koji prate dijete sa malo ugljenih hidrata, jer karfiol ima znatno manje ugljenih hidrata od žitarica i mahunarki. Primera radi, šolja karfiola sadrži pet grama ugljenih hidrata, dok šolja pirinča sadrži čak devet puta više, odnosno 45 grama ugljenih hidrata.
