Aneurizma je proširenje dela zida krvnog suda (arterije, vene). Aneurizma se može pojaviti u više različitih oblika. Vrećasta aneurizma (aneurysma sacciforme) je proširenje zida arterije slično bobici a može se pojaviti pojedinačno ili u grupama. Visok krvni pritisak, pušenje ili različite bolesti vezivnog tkiva povećavaju rizik od pojave aneurizme. Vretenastu aneurizmu (aneurysma fusiforme) karakteriše uvećanje čitave arterije. Najčešće nastaje kao komplikacija arterioskleroze (arteriosklerozu karakterišu naslage na zidovima krvnih sudova).
Nažalost aneurizma ne daje nikakve simptome, u većini slučajeva prvi simptomi njenog postojanja se javljaju posle njenog pucanja. Teško ju je dijagnostikovati mada ju je moguće detektovati radiološkim nalazom i pozitivnim serološkim probama, što omogućuje lečenje pre pojave kritičnog stanja usled njene rupture.
Ne lečena aneurizma nosi pretnju njene rupture koja dovodi do obilnog unutrašnjeg krvarenja, usled koga može doći do trajnog oštećenja ili čak i smrti u zavisnosti od toga gde je aneurizna bila locirana (npr. ukoliko je locirana na krvnom sudu mozga, njeno pucanje dovodi do hemoralgijskog moždanog udara).
Ukoliko dođe do pucanja aneurizme locirane na nekom delu zida aorte (veliki krvni sud koji nosi krv iz srca kroz grudni koš u abdomen) onda je to veoma hitan medicinski slučaj koga više od polovine pacijenata ne preživi, pa je veoma važno njeno rano dijagnostikovanje.S obzirom, da ili ne daje simptome ili su oni veoma slabi (bol u leđima, trajni tupi neuralgični bolovi koji počinju od neodređenog peckanja dok ne postanu uporni koji remete normalan san i uopšte funkcionisanje) veoma su važni redovni lekarski pregledi koji pogotovu treba da budu detaljni kod ljudi sa naslednom sklonošću.
Postoje različiti tipovi aneurizmi a najčešće su:
Aneurizma aorte koja predstavlja veoma opasno stanje, može biti locirana na delu aorte u grudima (torakalna aneurizma aorte) ili na delu aorte u abdomenu (abdominalna aneurizma aorte). Obično se dijagnostikuje kada je deo uvećanja zida 1.5 puta veći od njegove normalne veličine.
Intrakranijalna aneurizma su lokalna proširenja cerebralnih arterija većinom lokalizovana u subarahnoidalnom prostoru na bazi mozga. Smatra se da većina ovih aneurizmi nastaje na osnovu kongenitalne mane u razvoju arterija mozga. Mogu se javiti u svako doba života ali se češće javljaju kod starijih osoba. Retko daje simptome pre rupture tek kod malog broja ljudi praćena je hroničnim glavoboljama migrenskog tipa.
Aneurizma srca je lokalno proširenje oštećene srčane komore (najčešće leve). Najčešće nastaje kao posledica srčanog infarkta a ređe usled traume, endokarditisa, miokarditisa i koronarne skleroze.
Arteriovenozna aneurizma nastaje prodorom prave aneurizme u venu ili venusni sinus.
Moguća je prevencija pojave aneurizmi kroz kontrolu i snižavanje visokog krvnog pritiska i prevenciju arterioskleroze. Lečenje aneurizme zavisi od veličine i mesta gde je locirana, najbolje rezultate daje hirurška intervencija.
