Šta je ohratoksin i koliko je opasan

Foto: Profimedia

Toksičnost ohratoksina dokazana je samo eksperimentima na životinjama i otuda je ohratoksin proglašen kancerogenom materijom, jer je supstanca koja može da doprinese razvoju tumora i to naročito jetre i bubrega.

To objašnjava toksikolog Vojnomedicinske akademije Miodrag Jovanović i navodi da se hronična toksičnost ove materije za ljude pretpostavlja, piše Tanjug, a prenosi B92 9. aprila 2014. godine.

Inače, štrudla sa smokvama i krekeri srpskih proizvođača povučeni su sa tržišta EU početkom aprila 2014. godine jer sadrže nedozvoljen nivo ohratoksina A – toksične materije.

Ohratoksin je toksin iz gljivica i pripada istom rodu gljivica kao i aflatoksini i da se smatra kancerogenom i blago mutagenom materijom, koja menja DNK u ćelijama.

„Kao i kod aflatoksina ne postoji akutna opasnost po zdravlje. Vrlo često se ovaj toksin nalazi u kafi, vinu, grožđu, suvom grožđu, žitaricama, a u velikim koncentracijama može biti i u životinjskim produktima, jer se koncentriše u tkivima i organima. Akutna toksičnost ne postoji, kao što nije bilo ni kod aflatoksina“, objašnjava Jovanović.

On dodaje da se hronična toksičnost za ljude pretpostavlja, ali da nikada nije dokazana. Dokazana je samo eksperimentima na životinjama i otuda je ohratoksin proglašen kancerogenom materijom, supstanca koja može da doprinese razvoju tumora i to naročito jetre i bubrega.

„Toksičnost je dokazana na životinjama, međutim pretpostavka je da mora da postoji genetska predispozicija za razvoj malignih obolenja bubrega i jetre, a da je ovaj toksin spoljšnji faktor koji na njih utiče“, pojašnjava Jovanović.

Na području balkanskog poluostrva ovaj toksin, kako kaže, dovode u vezu i sa balkanskom nefropatijom, hroničnim obolenjem bubrega karakterističnim za podunavske zemlje i za našu zemlju, ali da nijednom studijom to nije dokazano.

Po propisima EU, dozvoljeno je tri mikrograma orhatoksina po kilogramu proizvoda za odrasle, i 0,5 mikrograma za decu. U štrudli sa smokvama, prema navodima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, bilo je više od 15 mikrograma, a u krekerima – deset mikrograma toksične plesni.


Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.