Ronjenje je omiljena aktivnost mnogih kada su na moru ili u bazenu, a većina nas je kriva za ne nošenje naočala za gledanje pod vodom. U nastavku članka saznajte šteti li gledanje pod vodom vašim očima i vidu.
Je li sigurno gledati pod vodom?
Odgovor na ovo pitanje ovisi o kakvoj se vodi radi, odnosno gledate li pod morem ili u bazenu. No u svakom slučaju, podvodne naočale se uvijek preporučaju jer one štite vaše oči od direktnog izlaganja.
Gledanje pod morem
Iako je morska voda u puno slučajeva ljekovita, za vaše oči može biti upravo suprotno. Većina ljudi može cijeli život gledati pod morem i proći bez ikakvih posljedica. No u morskoj vodi se nalaze mnoge bakterije, posebice ako je u blizini kanalizacijski odvod.
Gledanje pod slatkom vodom
Slatka voda vašim očima može predstavljati iste probleme kao i slana voda, a neki stručnjaci smatraju da je slatka voda čak i štetnija od slane.
Razlog zašto je prirodna slatka voda štetnija za oči od mora je niz bakterija koje se mogu razviti tom okruženju. Jedna od tih bolesti je amebni keratitis koji može dovesti do sljepoće.
Gledanje pod vodom u bazenu
Bazeni možda jesu najčišća opcija za kupanje, no najčišći su samo zbog klora koji ta voda sadrži.
Ako ste ikada gledali ispod vode u bazenu, sigurno se sjećate kako su vas oči lagano pekle nakon što ste izašli van. Tu reakciju, koja kod nekih traje do nekoliko sati, uzrokovao je klor. Preporučamo da nakon izlaska iz bazena odmah isperete oči pitkom vodom.
Ako peckanje ne prestane nakon nekoliko sati, postoji mogućnost da ste u bazenu pokupili nekakvu bakteriju – klor ubija puno toga, no ne sve. U tom slučaju se najbolje obratiti svom liječniku.
Utječe li gledanje pod vodom na dioptriju?
Gledanje pod vodom može uzrokovati razne infekcije, no gledanje pod vodom ne može pogoršati vaš vid, odnosno povećati vašu dioptriju. No infekcije koje se mogu dobiti u vodi mogu biti puno problematičnije od povećane dioptrije, stoga se naočale za pod vodu uvijek preporučaju.
Nemojte misliti da vas leće štititi od direktnog dodira s vodom jer će napraviti upravo suprotno. Ako se kupate s lećama, rizik od raznih infekcija znatno se povećava.
Zašto pod vodom vidimo mutno?
Naše se oko sastoji od dvije leće – rožnice s vanjske strane i još jedne leće na stražnjem dijelu oka. Izvan vode, svjetlost se lomi tek kad prođe kroz rožnicu, no kad se voda nađe svjetlosti na putu, lomi se ranije i tako pada na rožnicu. To uzrokuje da pod vodom vidimo mutno.
Pod vodom kristalno čisto možemo vidjeti jedino s naočalama koje su za to namjenjene.
Ako ste osoba kojoj je potrebna potpuna tišina da bi se dobro naspavali, ovo nije tekst za vas. Međutim, ako otkrijete da čak i najmanja buka — kamion za smeće napolju, lajanje psa, supružnik koji hrče — priziva važu pažnju, možda biste želeli da saznate koje su to prednosti “bele buke”.
Nema ničeg boljeg od buđenja nakon dobro prospavane noći, osećanja osveženja i spremnosti da se uhvatite u koštac sa novim danom. Međutim, možda ste primetili da je dobar san sve teže postići kako starite.
Trajanje sna, koliko spavate svake noći, takođe je povezano sa dugovečnosti. Najkorisniji noćni san je verovatno sedam do osam sati. Zanimljivo je da više nije nužno i bolje.
Pronalaženje prave ravnoteže između previše i premalo sna može osigurati bolje funkcionisanje tokom dana i opšte zdravlje. Dok prekomerno spavanje može zahtevati pomoć specijaliste za spavanje, ljudi sa lošim snom mogu imati koristi od poboljšane higijene spavanja i jednostavnog alata koji se zove mašina za “belu buku”.
Prednosti “bele buke”
Ako imate problema da zaspite ili se lako probudite tokom noći, mnogi stručnjaci za spavanje preporučuju da isprobate uređaj za regeneraciju zvuka ili mašinu za belu buku.
Mnogi psihijatri tvrde da “bela buka” dok spavate pruža nešto poput zvučne čaure, koja može biti veoma umirujuća, a takođe vrlo pozitivno utiče na smanjenje stresa. Kada je potpuno tiho, ljudi sa nesanicom se više fokusiraju na male zvukove, koji mogu da ometaju njihovu sposobnost da utonu u dubok i kvalitetan san.
Mašine za “belu buku”
“Bela buka” podrazumeva kada se kombinuju zvučni talasi širokog spektra frekvencija, formirajući zvuk sličan stalnom zujanju koji ventilator stvara kada duva vazduh. Mašine sa “belom bukom” mogu da generišu sopstvenu “belu buku” ili da ga reprodukuju iznova i iznova.
“Bela buka” se odnosi na zvukove koji maskiraju druge zvukove koji se mogu prirodno pojaviti u okruženju. Ako živite u gradu, na primer, “bela buka” bi mogla pomoći da se blokiraju buke povezane sa saobraćajem.
Određeni zvuci mogu se koristiti za podsticanje spavanja bez obzira na buku iz okoline, što je vrlo značajno ako u svojoj porodici imate novorođenče koje ima problema sa spavanjem.
Za roditelja sa novorođenom bebom u domaćinstvu, san može izgledati samo kao nedostižan cilj. Čak i ako pređete fazu buđenje na svakih nekoliko sati zbog hranjenja, vaša beba će možda i dalje imati problema da zaspi.
Da bi beba bolje spavala noću, pedijatri često preporučuju opuštajuće aktivnosti, kao što su tople kupke. Kada se čini da ništa ne funkcioniše, roditelji se mogu obratiti alternativnim merama kao što je “bela buka”.
Najočiglednija prednost “bele buke” za bebe je činjenica da im može pomoći da zaspe. Ako primetite da vaša beba ima tendenciju da zaspi u bučno vreme van redovnog vremena za spavanje ili spavanje, ona bi mogla pozitivno da reaguje na “belu buku”.
Postoje čak i mašine posebno dizajnirane za upotrebu kod beba, kao što su fen za bebe. Neki su opremljeni instrumentalnim uspavankama ili čak zvukom otkucaja srca koji se koristi da oponaša majčin, a zvuk fena za bebe, ukoliko spavate u istoj prostoriji sa svojim mališanom – može da prija i vama podjednako koliko i bebi.
Ponekad stres dolazi polako i tiho, nakon mnoštva napornih i teških situacija, pa ga zapravo pojedinac vrlo teško primeti. Javljaju se neki simptomi koji se zanemaruju i pripisuju raznim stvarima, a zapravo je glavni krivac dugotrajno uzrujavanje u svakodnevici.
Simptomi koji se javljaju često budu zanemareni, a ne bi trebalo. Ako ih primetite, bilo bi dobro da malo usporite životni tempo ili se obratite stručnoj osobi.
Znojenje
Odjednom ste primetili da se pojačano znojite čak i kada ne radite nešto naporno? To bi moglo da bude zbog teskobe.
Škrgutanje zubima (bruksizam)
Najčešće ovo ljudi rade dok spavaju, stiskaju zube ili škrguću, a najlakše se to prepozna po bolu u čeljusti koja se javlja odmah nakon buđenja.
Osim toga, ako ovo radite duži period, primetićete da vam se menja i izgled zuba, gube se sečne ivice, odnosto postaju ravne, pa zubi izgledaju potrošeno. Stomatolozi smatraju da je najčešći razlog bruksizma, koji je nesvesna navika, upravo stres.
Opadanje kose
Počeli ste da primećujete da vam kosa pojačano opada, ponekad to bude i u pramenovima nakon češljanja i pranja kose. Vreme je da usporite i poradite na smanjenju stresa.
Ova pojava se javlja tek nekih šest do 12 nedelja nakon stresnih događaja, pa je nemojte zanemarivati.
Suva usta
Stalno osećate žeđ i usta su vam suva? Iako je dobro i preporučljivo piti vodu lagano tokom čitavog dana, ako telo odjednom traži velike količine moguće je da je pod stresom.
Dugotrajan stres blokira pljuvačne žlezde, a kao posledica javljaju se “suva usta”.
Najčešći problem sa očima uočljiv je kada neko ima potrebu za naočarima jer ne vidi dobro na daljinu ili blizinu. U vezi sa dioptrijom postoje brojne zablude, a njih je, jednu po jednu, razrešavala gošća emisije RTS “Ordinacija”, doc. dr Tanja Kalezić, oftalmolog sa Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
– Kada neko ima dioptriju, bilo da je ona plus ili minus, to zapravo nije bolest, ali jeste simptom koji nam pomaže da na vreme možemo da ga i korigujemo kako bismo omogućili apsolutno perfektan, odnosno onaj ‘stopostotni vid’, kako kažu ljudi u narodu – objasnila je doktorka.
– E sad, kod jedne dioptrije koja je minus, to je lakša možda klasifikacija refrakcije zato što pacijent više vidi na blizu a manje na daljinu, i tako negde i primeti jer čkilji na daljinu. A kod onog koji je plus, odnosno hipermetrop, on ne vidi dobro ni na jednom, ni na drugom rastojanju – ni na blizu, ni na daljinu, iako se zove u narodu dalekovidost, odnosno kada bismo preveli šta znači plus dioptrija, to je dalekovidost, pa bi bilo u prevodu da – vidi na daleko, ali je ta problematika dosta kompleksnija kod tih plus dioptrija. I naravno, obavezno na vreme obaviti jedan specijalistički oftalmološki pregled koji bi onda napravio na vreme i korekciju te vidne anomalije – preporučuje dr Tanja Kalezić.
Najčešće se mogu čuti četiri zablude o kojima je gošća RTS Ordinacije temeljno govorila u emisiji i svaku obrazložila. Prva od njih je da kod ljudi koji mnogo čitaju i dugo gledaju u ekran dioptrija raste brže.
– Ovo jeste zabluda zato što se to više dešava kod dečjeg uzrasta, adolescentskog doba i studentskog doba gde se još uvek razvija potencijal vida, i gde dolazi do tih poremećaja prilikom rada na blizu – objasnila je dr Kalezić i dodala da to može da utiče kod dece, a posebno u školskom uzrastu ili studentskoj dobi može doći do porasta dioptrije, zbog čega se redovno prati i kontroliše.
– Ovde smo rekli da je to zabluda zato što su to stariji pacijenti, dakle odrasla populacija, a kad rade za ekranom i više čitaju neće im to povećati dioptriju. Naravno, ne pominjem kataraktu danas sveprisutnu, i danas vrlo čestu patologiju, tako da je i to mogućnost koja može da pogorša vidnu oštrinu, i zato sve to treba posebno pogledati – kaže Kalezićeva.
Ipak, podvukla je da navika dugog gledanja u ekran nije dobra zbog led svetla, zato što je to UV zračenje koje šteti vidu.
– Na taj način možemo da napravimo jednu problematiku te reflektivne komponente, da nam se smanjuje vidna oštrina zbog problema sa kataraktom, sa makulom, sa žutom mrljom, tako da led svetlo utiče kao nezdravo, ali sad imamo zaštitne faktore na androidima, telefonima, na televizorima baš i ne, ali generalno bi trebalo da novi, savremeni TV ekrani imaju ugrađene sisteme koji neće imati zračenje koje oštećuje vid. Isto tako, ljudima koji mnogo rade za kompjuterom preporučuju se naočare koje nemaju dioptriju ali imaju tu zaštitu, antirefleks stakla koja će štititi od tog štetnog led zračenja – posavetovala je doc. dr Kalezić.
Kako smo svi svesni šta umara oči, pitanje za doktorku je bilo i postoji li način da se oko odmori i koliko dugo sme da se gleda u ekran.
Pravilo 20-20-20
– Ima preporuka, to je jedno pravilo koje kaže 20-20-20, odnosno da nakon 20 minuta rada pravite pauzu od opet 20 minuta i 20 bi trebalo da gledate negde u daljinu, odmarate. U suštini to baš nije izvodljivo u svakodnevnom životu, ali barem nakon dva sata napraviti jednu pauzu kojom ćete nešto drugo raditi i nećete imati fokusirani vid – preporuke su stručnjaka za što duže očuvanje vida.
Još jedna česta zabluda jeste da za utvrđivanje dioptrije nije potrebno proširivati zenice. Činjenica je da ljudi izbegavaju širenje zenica i odlučuju se radije za kompjutersko utvrđivanje dioptrije, ali doktorka obrazlaže zašto to nije dobar izbor:
– To je u startu greška, jer posebno kod mlađih ljudi i mlađih pacijenata, negde do 45. godine, imamo jako intenzivan taj cilijarni mišić koji se nalazi unutar oka i koji nam u stvari to sočivo ispupčava i vraća u normalnu poziciju unutar oka. Samim tim, važno je da se taj deo unutar oka isključi od refrakcije, kako bismo objektivno odredili dioptriju, odnosno oko treba da se opusti, anestezira ili parališe.
Dr Kalezić je objasnila da je to jednostavno sipanje kapi, odnosno midrijatici koje šire zenicu.
– To je jedan od neophodnih delova pregleda i apsolutno nešto što je zlatni standard – a posebno napominje da se to odnosi i na odrasle, bez obzira na njihovu užurbanost i stalnu jurnjavu.
– Apsolutno je neophodno da se obavi potpuni pregled sa midrijazom za određivanje objektivne vidne oštrine – posavetovala je.
Bez obzira na širenje zenica, nakon toga se radi kompjuterski test, odnosno merenje.
– Uvek uradimo kompjutersko merenje, to je refrakcija na aparatu koji je refraktormetar gde dobijamo ono kao račun gde nam tačno to sve piše. Pa, imamo na usku zenicu – znači, pacijent uđe, izmeri se ta dioptrija, onda mu se prošire zenice pa se ponovo izmeri nakon određenog vremena i to ne može odmah, znači treba da ima jedno tri ukapavanja u razmaku od 10 minuta, da se postigne potpuna paraliza cilijarnog mišića koji se nalazi unutar oka, koji nam je bitan zbog delovanja na sočivo i onda kada se anestezira, kada potpuno bude isključen iz funkcije, nakon dvadesetak minuta radimo ponovo kompjutersko merenje, odnosno refraktometar, i onda je to objektivna oštrina vida, koja vam opet ne garantuje da ćete vi tu dioptriju prepisati. Zato je vrlo važno da posvetite pažnju korekciji koju ćete dati pacijentu, a da njemu bude dobro, i zato se uvek ide na onu koja je potrebna da on vidi idealno poslednji red (na testu) ukoliko je moguće – kaže docentkinja Kalezić.
Još jedna od zabluda je da ako su izmerene niske vrednosti dioptrije nije potrebno nositi naočare.
– Koliko god da je dioptrija mala, može biti i 0,25, u nekoj određenoj radnji, nečemu što obavljate tokom dana, biće vam jako potrebne – da li je to rad za kompjuterom, gledanje televizije ili vožnja kola, za takve stvari ćete te naočare za daljinu svakako staviti bez obzira na to koliko je mala dioptrija, jer zašto biste sebi otežavali – kaže doktorka.
Dilema
Još jedna interesantna zabluda je da je bolje nositi naočare nego sočiva, a doktorka je objasnila zašto to nije tačno, naprotiv.
– Apsolutno je zabluda jer naočare imaju svoje limite, tako da nažalost sočiva mogu da nam budu neophodna stavka za ljude koji imaju velike astigmatizme, znači to su veliki cilindri, zakrivljene rožnjače, gde imamo velike dioptrije čak, veliki minus ili veliki plus – rekla je i precizirala je da velika dioptrija podrazumeva sve ono što je preko 5 ili 6, bez obzira na to da li je plus ili minus, i da je to dosta velika dioptrija kada je preporučljivije nositi sočiva.
Dodatno je objasnila razloge:
– Zato što će imati bolji vid, bolju širinu vidnog polja, trodimenzionalnost prostora. Druga stvar, i stakla koja bi se ugrađivala u takvim slučajevima, što je veća dioptrija ta stakla su jako debela. Bez obzira na finansijske mogućnosti, postoje određene performanse u toj optičarskoj industriji gde oni to urade savršeno koliko god je moguće da istanje stakla, ali opet su ta stakla nešto što narušava estetiku, a kod određenih cilindara, tih zakrivljenih rožnjača, ne možemo ni da preporučimo naočare kao neku vrstu dobrog pomagala, nego moramo da preporučimo sočiva. Kada je dioptrija preko 2 i po, bez obzira na to da li je u plusu ili minusu, lekari se opredeljuju da preporuče sočiva jer će ona bolje ispraviti problem i dati bolji potencijal – objasnila je doktorka.
Koliko dugo traju sočiva?
Pošto finansijski momenat često diktira izbor između sočiva i naočara, a opšte je poznato da se, za razliku od naočara, sočiva menjaju mnogo češće, dr Kalezić je govorila i o tome koliko dugo može da se nosi jedan par sočiva.
– Sočiva se tačno, precizno menjaju, nema tu nikakvih dilema. Tačno mesec dana, ukoliko su mesečna sočiva. Postoji mogućnost dnevnih, što je olakšavajuća okolnost – nemate održavanje, sredstva za održavanje, što mnogi i ne vole – kaže dr Kalezić i navodi da je i prednost dnevnih sočiva u tome što onome ko je u žurbi olakšava korišćenje tako što nakon korišćenja baci i iz kutijice uzme novo sočivo za sutradan, a sa njima se nikad ne spava.
Priznaje da to jeste skuplja varijanta, ali da je razlika vrlo mala, međutim je komfor veći:
– Jeste sigurnije, jer vi ovo sa tečnostima morate da vodite računa da li ste oprali ruke u datom trenutku, da ste ih skinuli, da ste stavili tečnost, da ste dobro isprali, da to sve nije kontaminirano, da vidite da to nije nešto prljavo, ona plastika u kojoj držite ta sočiva itd.
Druga vrsta sočiva su ona mesečna koja se tačno računaju od dana kada ste ih otvorili, upozorava dr Kalezić: –
– Bez obzira što ih pet dana niste nosili – tri dana jeste, dva niste, i onda ljudi to nešto sabiraju, ili su otvorili pa nisu koristili, pa su se setili 28. dana da ga stave i onda misle da ide tek od tad mesec dana. Ne, vi ste ga otvorili iz kutijice, stavili u plastičnu kutiju, a to da li ste ih vi stavljali ili niste (nema veze), vreme protiče i naravno posle tog mesečnog roka morate da ih zamenite.
Doktorka podseća koje navike treba da usvoji osoba koja nosi sočiva, naravno dok ih ima na očima:
– Znači, pacijent koji nosi sočiva ne sme ni da se umiva, tušira, kupa, gnjura, da ide u more, jezero, reke… jer voda nije sterilna.
Voditeljka je postavila zanimljivo pitanje koje interesuje domaćice koje nose sočiva, a kuvaju, da li bi ova situacija mogla da šteti, pa je dr Kalezić i to objasnila da kuvanje nije baš problem i dodala:
– Ali neće baš ni stajati, ja se nadam, da pare ide u lice. Neće to nešto za kratko vreme napraviti problem, ali bi bilo problematično da sad ide u saunu sa sočivom, znači u zatvoreni prostor gde ta para stvarno indikuje veliko orošenje rožnjače, odnosno tih sočiva koje nosi i može da se neka bakterija tu nadomesti što je jako opasno”, upozorila je na zanimljive situacije u kojima treba biti na oprezu ako nosite sočiva.
– Te infekcije su vrlo opasne, i mogu napraviti razarajuće efekte na rožnjaču – upozorava.
Za razliku od naočara koje imaju zaštitne filtere, sočiva još nemaju takve filtere, što bi bilo idealno, ali je za sada još na nivou maštanja.
Korigovanje na vreme
Neregulisana dioptrija kod dece kasnije može napraviti nove probleme. Da bi se na vreme reagovalo i korigovao vid dete je potrebno odvesti oftalmologu na vreme, a ne tek kada se deca kontrolišu za polazak u školu.
– Potrebno je mnogo ranije, već u četvrtoj godini života da dete odvedete kod oftalmologa u dom zdravlja, kod nadležnog oftalmologa ili gde god već imate mogućnosti da se pregleda njegova dioptrija, jer postoje dioptrije koje treba korigovati već u ranom uzrastu – rekla je dr Kalezić i obrazložila da problem razvijene slabovidosti kreće već tako rano vrlo intenzivno, a zapravo je dete, ako se to otkrije na vreme, već moglo da nosi naočare do polaska u školu i da koliko-toliko već ispravlja vidnu oštrinu.
– Što se više koriguje na vreme, i što se više pacijenti na taj način trijažiraju mnogo je manji razvoj slabovidosti u kasnijem životnom dobu – kaže gošća Ordinacije, uz apel da roditelji odvedu decu na kontrolu, bez obzira što možda misle da nema razloga jer se dete ne žali ili ne gleda TV iz blizine.
Trebalo bi dete odvesti kod očnog lekara, da mu se prošire zenice i da se vidi da li postoji problem ili je za praćenje, a kontrola bi obavezno trebalo da se ponovi pred polazak u školu. Ukoliko se odrede naočare, posete oftalmologu trebalo bi intenzivirati na 6 meseci ili godinu dana.
– Od ovoga hoće oko da beži, mora da se obavi pregled strabologa, doktora koji radi problem razrokosti i bežanja očiju, a to hoće da ide i od dioptrije – dodala je.
Istina da je nekim osobama vrlo teško da se naviknu na naočare sa cilindrima.
Dr Kalezić je detaljno objasnila šta je astigmatizam i zašto se nosi cilindar:
– Za početak, sve funkcionalne rožnjače, to providno, znači prvi sloj oka koji je fibrozni omotač kroz koji ulaze svetlosni zraci je, u stvari, sferocilindričan. Dakle, imamo mi normalno cilindre. Zakrivljenost rožnjače je takva da ona ima i komponentu sfere i komponentu tih zaobljenih, prelamajućih svetlosnih zraka, odnosno oblina koje prelamaju svetlosne zrake, tako da moramo korigujemo cilindrom. Dakle, u pitanju je zakrivljenost rožnjače i samim tim svetlosni zraci koji padaju po drugačijem izgledu, a ne onom oblom su ti cilindrični, faktički korekcija cilindrične dioptrije, odnosno cilindri koje dajemo pacijentu – pojašnjava doktorka.
– Kada je dete, odnosno mlađa populacija u pitanju oni se vrlo brzo naviknu, prosto takav je potencijal, prija im, nisu baš mnogo ni adaptirani na sliku koja nije kako treba, nego im te naočare ispravljaju vid i mnogo im znače. Ali kad je neko starijeg uzrasta a vi mu onda date cilindre, posebno mislim na dob preko 60 godina, pa sad imate problem cilindara – vi biste mu ih dali ali pacijent nikad nije nosio i njemu je sad to problem… dubina prostora, drugačija slika, njegov mozak nije navikao na takvu sliku i morate da ga upozorite da će prvih 10-15 dana morati da obrati pažnju – sa tim naočarima kada hoda da se ne saplete, posebno kada ide niz stepenice, jer dobija trodimenzionalni prostor na koji se njegov mozak nije navikao, i zato moramo pacijenta da upozorimo na privikavanje tokom tih prvih desetak dana.
Iako bi trebalo redovno proveravati da li se dioptrija menja, redovna kontrola ne znači isto za sve uzraste, pa je zato dr Kalezić to razjasnila.
– Za decu, u zavisnosti od uzrasta i ukoliko postoji slabovidost, ukoliko ima neki strabizam, nešto što je vezano za razrokost, bilo kakva druga patološka situacija koja postoji – onda su te kontrole izuzetno česte, negde i na tri meseca, negde na šest, u zavisnosti od stanja, uzrasta. Već kod odrasle populacije je godišnja kontrola, i tako se uvek kaže jer ne očekujemo neki rast dioptrije u međuvremenu, a opet ne bi trebalo ni da se ne kontroliše 25 godina. Optimalno je pregled na godinu dana, ne samo dioptrije nego apsolutno celokupan oftalmološki pregled – podsetila je dr Kalezić.
Detaljan pregled pre laserske intervencije
Istina je da se ne može laserski ukloniti svaka dioptrija, pa je logično pitanje bilo koja dioptrija zapravo može da se ukloni?
– Kod laserske korekcije dioptrije imamo baš tačno formulisane parametre i preporuke – kada je minus u pitanju može do minus 10, kada je plus – do plus pet, kada je astigmatizam, takođe plus i minus pet cilindara.
Dr Kalezić je upozorila da je pre pristupanja laserskoj korekciji važan detaljan pregled očiju.
– Da bi uopšte čovek pristupio laserskoj intervenciji mora prvo da ima jedan detaljan pregled koji objedinjuje skener rožnjače, debljinu rožnjače, jako intenzivno pogledati da li se menjala dioptrija u poslednjih godinu dana. Vrlo je važno da bude potpuno mirna i neizmenjena. Bilo kakve promene nam sugerišu da dolazi do nekog porasta i na taj način to nije indikovano za takvu hiruršku intervenciju. Kada je u pitanju laserska hirurgija, bolje polaze minus pacijenti, zapravo oni pacijenti sa minus dioptrijom imaju veoma dobre efekte takve intervencije, kao i astigmatizmi. Međutim, kod ove plus dioptrije postoji mogućnost regresije, da se nakon nekog vremenskog perioda vrati, tako da i to treba reći pacijentu jer takva je jednostavno građa rožnjače, takva je tehnika tih laserskih zraka, za sada je tako. Da li će nešto napredovati i kako, nadamo se… – objasnila je.
Ipak, rekla je da čak i kod dioptrija koje su do plus 5 pokazalo, ne u velikom procentu, ali dovoljnom, da pacijent treba da se upozori na mogućnost regresije.
Dr Kalezić je na velikom ekranu pokazivala koji deo se tačno dodiruje laserom i kako izgleda laserska intervencija. Zapravo se interveniše na površinskom delu rožnjače, dok se unutrašnja struktura oka ne dira.
Bilo je reči o dve vrste intervencije: Ona kod koje je lakši oporavak je lasik operacija, nakon koje ste za dve nedelje bez ikakve terapije. Lasik operacija se radi sa dva lasera tako što se ukloni jedan deo rožnjače, interveniše se i onda se to vrati. Tu nema oporavka i bolova i za dve nedelje ukapavanja kapi sve prođe.
PRK (fotorefraktivna keratektomija) je nešto jeftinija operacija, prilikom koje se ne uklanja rožnjača već se interveniše drugačije. Tu je oporavak malo duži, u smislu dužeg ukapavanja kapi i može da boli malo, s tim što u prva dva-tri dana može da boli i više, što je individualno, a dr Kalezić ističe da je dva dana najintenzivnije.
Efekti i jedne i druge hirurgije su takvi da dioptrija može da nestane.
Zablude o vidu
* Kod ljudi koji mnogo čitaju i dugo gledaju u ekran dioptrija raste brže
* Za utvrđivanje dioptrije nije potrebno proširivati zenice
* Ako su izmerene niske vrednosti dioptrije nije potrebno nositi naočare
* Bolje je nositi naočare nego sočiva
Istine o vidu
* Neregulisana dioptrija kod dece kasnije može napraviti nove probleme
* Nekim osobama je vrlo teško da se naviknu na naočare sa cilindrima
* Trebalo bi redovno proveravati da li se dioptrija menja
Covid-19, ali i grip, prehlada, bronhitis – dosta je aktuelnih bolesti koje napadaju respiratorne organe, ali kada se treba zabrinuti zbog upale pluća? Kako je prepoznati i kako tretirati? Odgovore na ta pitanja za Nova.rs daje dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu i DokTok lekarka.
– Bolesti disajnih puteva, gornjih i donjih, su u ovom periodu godine najčešći razlog posete izabranom doktoru, odnosno, razlog odsustvovanja sa posla ili sa nastave. Virusi i bakterije su najčešći infektivni agensi koji ih proizrokuju. Respiratorne infekcije se javljaju u svim uzrastima, mogu biti od potpuno asimptomatskih, do onih sa teškim kliničkim slikama. Razloga za brigu imaju osobe starije od 65 godina, sa pridruženim hroničnim bolestima (komorbiditetima), u imunodeficijentnim stanjima, kod ležećih ili ograničeno pokretnih pacijenata – kaže dr Ljiljana Timotijević i kao najznačajniju preventivnu meru podvlači vakcinaciju.
Ako kašalj traje duže od 3 nedelje – obavezna poseta specijalisti
Simptomi koji ukazuju na to da je došlo do upale pluća su kašalj, ali i visoka temperatura, malaksalost, otežano, plitko disanje, bol u grudima…
– Tipične pneumonije su prouzrokovane bakterijama, dok virusne izazivaju atipične pneumonije. Kašalj koji je praćen iskašljavanjem se javlja kod bakterijskih, dok su virusne praćene suvim, nadražajnim kašljem zbog čega se šesto i ne misli na upalu pluća i gubi dragoceno vreme za postavljanje dijagnoze. Visoka temperatura, malaksalost, otežano, plitko disanje, uznemirenost, bol u grudima se javlja kod većine obolelih – objašnjava doktorka, međutim, dodaje da se dijagnoza postavlja tek nakon detaljnog pregleda.
– Dijagnozu upale pluća, jednostrane ili obostrane, sa ili bez upale plućne maramice, postavlja specijalista pneumoftiziolog ili pulmolog. Nakon dobro uzete anamneze i detaljnog fizikalnog pregleda pacijenta, rade se dodatne dijagnostičke pretrage kao sto su analize krvi, funkcionalna dijagostika pluća, rendgenski snimak pluća, a ukoliko postoji potreba i MSCT snimak grudnog koša – ističe ona.
Svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje je razlog za posetu specijalisti za plućne bolesti.
– Kašalj praćen iskašljavanjem kod obolelih od HOBP-a (hronične opsturktivne bolesti pluća) je najčešći simptom ove bolesti i uvek je pokazatelj pogoršanja, odnosno egzacerbacije bolesti. Pacijenti sa upalom pluća, tokom lečenja, odnosno po izlečenju prestaju da kašlju. Pneumonija je izlečiva bolest, samo je važno prepoznati simptome i na vreme se javiti doktoru. Ukoliko se ne leči na vreme, adekvatnom terapijom uz poštovanje svih preporuka koje je dao doktor, može se dodatno komplikovati pojavom apscesa, akutnog respiratotornog sindroma ili čak letalnim ishodom. Statistički podaci ukazuju da se čak 10% pneumonija završava smrtnim ishodom – navodi dr Timotijević.
Na kraju, upozorava pacijente da ne uzimaju lekove na svoju ruku, već da se na vreme obrate lekaru.
– Brojni su razlozi zbog kojih oboleli ne sme na svoju ruku da koristi antibiotike. Od razvoja bakterijske rezistencije do gubitka dragocenog vremena za lečenje same bolesti. Antibioticima lečimo bakterijsku upalu pluća, a antivirusnim lekovima virusnu upalu. Simptomatska terapija, uz mirovanje, nadoknadu tečnosti je preporuka svakom pacijentu. Takođe, respiratorna rehabilitacija kao deo lečenja obolelih – zaključuje dr Timotijević.
Ovaj kolač je najpopunarniji na internetu, ali isto tako ovo je najbolji sastav nema greške
Potrebno je: 3 jaja150 gr šećera200 ml jogurtakorica limuna150 gr brašna50 ml ulja300 gr voća (a sam koristila pola suva brosnice pola višnje) Za posipanje:prah šećer i vanilin šećer Priprema: Umutiti belanca, dodati brašno prosejano sa praškom za pecivom, koricu limuna, ulje, jogurt i sve polako dobro izjednačiti. Pleh 30×20 obložiti pek papirom i izliti pola testa. Poredjati voće pa prekriti ostatkom testa. Odozgo ponovo poredjati voće. Peći na 200 stepeni C oko 50 minuta Tako mirisan osvežavajući…mirisan rastresit. Obavezno probajte u ovom sastavu nema greške…
Dnevni list „Mali Žurnal“ 11. februara 1912. piše o žalbama stanovništva na prljave beogradske ulice.
Kako navodi Mali Žurnal, čitaoci su se žalili da su ulice u kojima žive toliko prljave da ih je sramota da primaju prijatelje iz drugih krajeva grada ili pak prijatelje koji žive u unutrašnjosti u goste.
List piše da u masi pristiglih žalbi ima desetak onih koji se žale da na ulicama nailaze na crknute mačke koje su svoj grob tu našle još od prvih mrazeva i dodaje da beogradska opština mora bolje da vodi računa o čistoći na ulicama.
– Ako su crknute mačke ostavljene na ulivcama kao poklon stanovnicima tih ulica, beogradska opština može da ih zadrži za svoju upravu. Zahtevamo da se ulice Beograda drže čistim i bez crknutih mačaka, navodi Mali Žurnal.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
(RECEPT) Modrice su posve bezopasne, no ako ih se želite riješiti što prije, pomoći će vam obični krumpir
Autor: Zlatko Govedić
Modrice se lako dobivaju zbog krhkih kapilara u koži. Svaki puta kada se te male krvne žile prekinu, izlije se malo krvi, ostavljajući sitne crvene točke u koži (petehije) i plavkastopurpurne modrice (purpura).
Čini se da su dobivanju modrica zbog malih ozljeda žene sklonije nego muškarci, posebno na bedrima, stražnjicama ili nadlakticama.
Za većinu ljudi stanje nije ozbiljno, ali lako stvaranje modrica može biti znak da nešto nije u redu s elementima zgrušavanja krvi, najvjerojatnije s krvnim pločicama. Ako takvi problemi postoje, potvrditi ih mogu krvne pretrage.
Stariji su ljudi posebno osjetljivi na lako stvaranje modrica nakon udaraca i padova, jer imaju krhke krvne žile i tanji sloj masti ispod kože. Krv se cijedi iz oštećenih žila stvarajući duboke purpurne mrlje (hematomi) koje mogu potrajati duže vrijeme i mijenjati boju.
Modrice nisu opasne pa nije potrebno liječenje. No ako ih se želite riješiti što prije, to vrlo učinkovito možete postići krumpirom.
Skuhajte krumpir s korom pa ga ogulite i spravite pire. U to dodajte malo meda i obične vode, pa tako dobivenu smjesu stavite na modricu.
ZAŠTO SE ČEŠEMO? Postoje četiri vrste nastanka svrbeža: Taj neugodni simptom čest je razlog posjeta dermatologu
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Obični stolisnik u narodu je popularan kao sredstvo za ublažavanje ženskih tegoba: Priprema je jednostavna!
Autor: Zlatko Govedić
Obični stolisnik (Achillea millefolium) je ljekovita biljka koja u narodu ima mnoga imena: hajdučka trava, hajdučica, sporiš, ranjenik, kunica i sl. Pripada porodici glavočika (Asteraceae). Vrlo je rasprostranjena biljka, česta po livadama. Rod nosi ime po starogrčkom junaku Ahileju, koji je, prema Ilijadi, stolisnikom liječio svoje rane.
Biljka je visoka između 20 i 40 cm. Stabljika je okrugla i ispunjena, gola ili ponekad dlakava. Listovi su perasto razdijeljeni u brojne sitne listiće. Na vrhovima stabljika formiraju se cvatovi s brojnim malim cvjetovima, koji su najčešće bijeli, ali mogu biti i ružičasti ili žuti. U sebi nema opasnih sastojaka, ne izaziva ovisnost i može se svakodnevno upotrebljavati. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi i rascvjetane cvjetne glavice
Čaj od stolisnika za zdravlje jajnika
Pomiješajte po 40 g lista i cvijeta stolisnika i kamilice te po 10 g kadulje i lišća koprive. Prelijte tu mješavinu s 1 l ključale vode. Ostavite čaj da odstoji najmanje 10 minuta pa ga procijedite kroz čistu lanenu krpu ili gazu. Kada se ohladi na temperaturu tijela, tim čajem ispirite rodnicu.
Poseban čaj za liječenje ženskih tegoba
Pomiješajte 3 velike žlice mješavine cvijeta i lista stolisnika, trave ive, kamilice, kadulje, mravinca (origana) i bijele mrtve koprive. Mješavinu prelijte s 1 l ključale vode. Nakon što odstoji cijelu noć u poklopljenoj posudi, tekućinu procijedite i pijte umjesto vode tijekom dana.
Napomena: Narodni pripravci nisu lijekovi, nego služe za eventualno ublažavanje tegoba. Za sve probleme koje imate sa zdravljem svakako se obratite svojem liječniku.
ZAŠTO SE ČEŠEMO? Postoje četiri vrste nastanka svrbeža: Taj neugodni simptom čest je razlog posjeta dermatologu
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Prevencija je ključ borbe protiv virusnih infekcija, posebno u vreme svetske pandemije koronavirusa. Jak imunitet je ključan za zdravlje svakog čoveka, a imunitet se najbolje može ojačati i osloniti na prirodne preparate sa antivirusnim, antibakterijskim i antigljivičnim dejstvom.
Neracionalna upotreba antibiotika suprotno dovodi do stvaranja imuniteta na ovu vrstu medicinskih preparata. Osim toga, antibiotici i sintetički lekovi te vrste ne deluju na viruse i besmisleno je uzimati ih u slučaju virusnih prehlada i gripa. Danas postoji samo nekoliko zvaničnih sintetičkih lekova protiv virusa, ali svi izazivaju nuspojave koje narušavaju zdravlje, a u prirodi postoji mnoštvo biljaka koje istovremeno deluju antivirusno.
Ehinacea
Ehinacea je biljka koja se od davnina koristila u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija i često se naziva prirodnim antibiotikom. Deluje tako što povećava odbrambenu sposobnost organizma, stimulišući proizvodnju antitela, makrofoga i leukocita koji predstavlja zaštitni štit od infektivnih agenasa. Pokazuje antiupalno, antigljivično i antiseptično delovanje. Ima najsnažniji imunomodulatorni efekat na sve ćelije i tkiva našeg tela.
Ehinacea stimuliše odbrambeni sistem tela, povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca i povećava njihovu aktivnost. Konzumiranje ehinacee ima snažan preventivni uticaj na organizam i povećava otpornost na patogene bakterije i viruse. Fenolske materije i tanini, koji se nalaze u biljci, imaju antimikrobno, antiseptičko i analgetsko delovanje.
Glikoproteini, saponini, biometali i vitamini imaju antivirusno i imunostimulišuće delovanje. Ubrzava zarastanje rana tako što stimuliše proizvodnju tkiva. Sadrži flavonoide, moćne antioksidanse koji sprečavaju oštećenje ćelija.
Dodatno utiče na jačanje organizma. Deluje tako što pomaže organizmu da se prilagodi na uslove životne sredine, daje snagu i otklanja osećaj umora i malaksalosti. Deluje povoljno na gastrointestinalni trakt, gde olakšava varenje, pomaže kod zatvora, gastritisa i crevnih infekcija.
Džoni Štulić je u pesmi imao proleće u decembru a Kragujevčani se sve češće odlučuju da letuju u januarau i februaru. Naravno na za to prikladnim destinacijama poput Zanzibara, Tanzanije i Kameruna. Jedan od njih je i Marina Petrović Jilih, docentkinja na kragujevačkom FILUM – u, koja se početkom ove nedelje vratila sa jedne takve avanture i impresije su joj još taze.
Ona je provela 10 nezaboravnih dana na zanzibarskoj obali Indijskog okeana i netaknutoj pridodi Tanzanije, opredelivši se po sopstvenim rečima za aktivan odmor i letovanje na kome je ostvarila svoju životnu želju da iz prve ruke upozna Afriku i način života tamošnjih stanovnika.
– Nisam odabrala ove destinacije da bih provela klasičan odmor sa leškaranjem na plaži, ma koliko prelepe zanzibarske jesu, sunčanjem i brčkanjem u Indijskom okeanu- kaže ona.
A, prvi utisci, posle leta od 14 sati od Beograda do Zanzibara uz presedanje u Dohi nisu bili baš najsjajniji, ali jesu autentična Afrika.
– Sleteli smo na stari aerodrom u glavnom gradu Zanzibara koji se isto tako zove, a koji liči na našu provincijsku autobusku stanicu. Unutra „hiljadu stepeni”, nigde klime i milion ljudi koji se samo muvaju u svim pravcima, od domaćih do stranaca iz čitavog sveta. Šetaju vas od jednog do drugog šaltera, na prvom se kupje viza, ali plaća na drugom – počinje ona svoju priču sa letovanja.
Sakupljačice algi na Zanzibaru Foto: Privatna arhiva
Inače, opisuje ona, Zanzibar je poluautonomna oblast Tanzanije i na ovom ostrvu moneta je tanzanijski šiling. Za 10 dolara dobijate 23.100 šilinga. Viza košta 50 dolara.
Međutim, čim su stigli u svoj smeštaj na obali okeana raspoloženje se odmah popravilo.
– Bili smo smešteni, ne u klasičnom hotelu, već u predivnom kompleksu bungalova na samoj plaži. Oko nas priroda, palme, bananane i majmuni u neposrednom komšiluku. Sve isprepletano, plaža, zelenilo, bazeni, restorani i barovi kao jedna celina – kaže ona.
Sama hotelska plaža je prelepa, ali su im domaćini skrenuli pažnju da na Zanzibaru ima još lepših. Na izletima su ih obišli sve.
– Sjajne su. Kod njih je pesak beo, kao puder, najfiniji prah a, opet iznajmite bicikl i vozite po njemu kao po stazi. Ogromne su, a na slikama izgledaju kao da su puste. Na njima je mnogo ljudi ali prosto, zbog njihove veličine „ne možete da ih uhvatite u kadar”, objašnjava naša sagovornica.
Zanzibarska varijanta „Rok kafea” na plaži Foto: Privatna arhiva
Od plažnih sportova na Zanzibaru su najpopularniji kajt surfing i ronjenje prilagođeno svačijim sposobnostima od školica za decu do vrhunskih podvodnih izazova za najiskusnij eprofesionalce.
Noću se na plažama organizuju velike zabave i žurke prilagođene mahom mlađoj populciji. Vode Indijskog okeana su poznate po ogromnim plimama i osekama, tako da su jednog dana otišli na izlet „na ostrvo koje postoji samo danju”.
– Kada se voda povuče ujutru ono prosto izroni iz okena. Otišli smo tamo brodićima, poneli hranu i piće, roštiljali ribu na pesku, kupali se i povukli predveče „zajedno sa ostrvom” koje je do sutra lagano nestajalo u moru – još uvek je pod utiskom Marina.
Po njoj, tamošnja hrana je fenomenalna. Sastoji se, pre svega, od ribe i svih mogućih plodova okeana: jastoga, hobotnica, sipa, tune.
– Jedu i puno povrća i super je, ali ne mogu da mu izgovorim ime – iskrena je naša sagovornica, koja dodaje da njihovo tropsko voće ni po ukusi i veličini poput ananasa, manga i lubenica ne može da se uporedi sa onim koje ovde kupujemo. O kokosovim orasima da ne govorimo.
Ostrvska gastronomija sa plodovima iz Indijskog okeana Foto: Privatna arhiva
I sve je pristupačno čak i za naše uslove.
– Jeftino je čak i u trurističkim objektima, ručak ili večera sa sve pićem su od 10 do 20 dolara. Na pijacama je baš džabe, te cene čak ni ne mogu da se iskažu u našim parama, priča ona, dodajući da je to logično pošto je zanzibarska prosečna plata (van turizma) 100 dolara. Siromašni su to se vidi čim se izađe iz turističkog raja i luksuza. Ma, koliko da sam putovala, takav način života do sada nisam nigde videla. Na samo par stotina metara od plaža nalaze se sela. Ljudi žive u malim kolibama, mahom od šiblja, drveta i blata, prekrivenim trskom, a oni imućniji imaju krovove od zarđalog lima. Nemaju prozore i kada sam pitala vodiča: „Zbog čega?”, on mi je lakonski odgovorio: „Oni tako žive” – preprčava nam Marina sa napomenom da je temperatura u tim nastambama tokom cele godine od 28 do 30 stepeni.
Svi kuvaju ispred kuća. Založe vatru, spremaju i istovremeno se okupljaju, druže, rade, zabavljaju uvek i napolju. Obožavaju fudbal i uveče se celo selo okupi ipred jednog televizora i zajedno prate utakmice i navijaju.
Zvanični jezici na Zanzibaru su svahili i engeleski koji odlično govore svi oni koji imaju kontakt sa turistima, drugi pak ne, ne treba im.
– Opušteni su i nasmejani. Njihov životni moto zaista jeste hakuna matata – nema brige ili bez problema i polo polo što znači – polako. Nezadovoljstvo se nigde ne primećuje, barem ne mi stranci – tvrdi ona.
Pored plaža obišli su farmu začina i nacionlne parkove sa džinovskim kornjačama i zanzibarskim majmunima. Sva iskustva su bila fascinantna ali izdvaja poseta osnovnoj školi.
– I to zdanje odiše siromaštvom, ali su deca nasmejana i kada smo ušli, obradovala su se i otpevali pesmu dobrodošlice. Dečaci su u belim košuljama i teget panatlonama, a devojčice u suknjama iste boje i sa belim marama. Iako je stanovništvo na Zanzibaru većinom islamske veroispovesti deca pohađaju škole u zajedničkim odeljenjima – prenosi naša sagovornica, napominjujući da ih je, pošto su odneli učenicima poklone – slatkiše i školski pribor primio direktor škole i na prijemu ih do tančinama upozano sa zanzibarskim obrazovnim sistemom.
Kao prosvetna radnica nije odolela da poseti školu na Zanzibaru Foto: Privatna arhiva
Pomislila je da će joj biti dosadno u poseti farmi začina, ali se grdo prevarila. Ispalo je neponovljiv doživlja.
– Ne zna se šta je bilo zanimljivije, da li kada smo gledali biljke cimeta ili bibera, toliko poznatih u ishrani ali nikada nismo videli kako rastu i izgledaju u prirodi, pokušavali da po mirisanju lista pogodimo o kojoj se biljci radi ili kada su nam dečaci neverovatnom brzinom brali kokosove orahe sa ogromnih palmi – nabaraja ona.
Tek na kraju, dok su ćaskali shvatila je da je farma začina koncipirana kao sirotište za decu bez roditelja, a takođe je i sigurna kuća, prihvatilište za majke sa decom. Svi tu zajedno žive, rade i dočekuju turiste.
Na farmi začina koja je i sirotište i sigurna kuća Foto: Privatna arhiva
Za safari je morala da potegne čak do Tanzanije. Brzim trajektom od Zanzibara do Dar es Salama, glavnog grada Tanzanije, pa potom 300 kilometra vožnje do nacionalnog praka Mikumi koji se nalazi na putu ka Keniji.
– Naporno ali interesantno putovanje. Na njemu sam videla neverovatne stvari za koje sam mislila da nisu moguće i da postoje – iskreno je oduševljena Marina.
U Mikumi su bili smešteni u luksuzne kolibe-apartmane, ali nisu gubili vreme već su odmah otišli u selo plemena Masaji. Tu su na licu mesta videli kako se pali vatra na tradicionalni način ali i unutrašnjost njihovih nastambi.
– Njihov krevet je poređana gomila drva prekirevena kozijim kožama – priča ona.
Priroda, ona prava je odmah tu. Često se desi da Masajima lavovi ili hijene upadnu noću u selo i pokolju im dragocene koze i goveda. Sad Masaji bi kopljima i mačetama to naplatili divljim životinjama ali je njihovo ubijanje i lov zabranjen, pa povreme „troškove” krvavog pira divljači, po dogovoru snosi država.
Goveda su posebno dragocena jer su za Masjie „moneta za ženidbu”. Prosečna mlada u ovom delu Tanzanije „staje” 15 komada, ali ima i mnogo skupljih lepotica vrednih većeg stada.
– Kod njih je poligamija, a broj žena nije ograničen. Kako sami Masaji kažu „broj žena zavisi od veličine stada i potreba” ali dok cenu mlade određuje njena porodica u braku prva supruga mora da se složi i odobri izbor svake naredne – pojašnjnjava tamošnje ženidbene običaje Marina.
U poseti selu plemena Masaji u Tanzaniji Foto: Privatna arhiva
Safari je bio baš ekskluziva. Pošto su potencijalni saputnici, koji su se prijavili za njega u agnciji, zbog korone otpali i nisu ni poleteli iz Beograda Marina Petriović Jilih imala je džip, vodiča i turu samo za sebe.
– Sjajan vodič, koji mi je tokom vožnje natenane objašnjavao navike i način života svake životinje. A videla sam iz najveće moguće blizine: krda antilopa i imapla, bufala, slonova, zebri, i žirafa. Babuna ima milion i svuda su oko puta i na njemu. Tu su lavovi, leopardi, bradavičaste svinje, nilski konji, krokodili… – pokušava ona da se priseti i pobroji sve vrste koje je videla na safariju. Ne uspeva.
Sve su životinje tu, bukvalno na dohvat ruke, ali baš zbog toga ovakvo putešestvije nije bezopasno.
– Životinje ne reaguju na džip, jer su na vozila odavno navikla. Međutim, svaki izlazak iz njega one shvataju kao napad na njih i odmah kreću da ubiju čoveka. To mi je vodič prvo objasnio. Naišli smo na lavove koj su spavali. Onda su došli slonovi koji su ih uznemirli. Odjednom je nastala gužva, lavovi riču iz trave i žbunja, a slonovi na to ne obraćaju pažnju. Jeda od njih je prišao našem džipu. Vodič mi je rekao samo da budem mirna, ne pravim nikave pokrete i ništa ne pričam. On je došao skroz do džipa, bukvalno nas osmotrio kroz prozor sa daljine od nekoliko santimetra okrenuo se i otišao svojim putem – u dahu prepričava bliski susret sa ogromnim slonom.
Na safariju slon je samo pogledao, onjušio i otišao Foto: Privatna arhiva
Ipak, najupečatljivi susret sa prirodom Afrike nije imala na safariju već na putu dok na povratku u Dar es Salam.
-Pored puta je stajala ogromana i predivna antilopa. Gledala sam je kroz prozor i u tom trenutku je iz žbunja iskočio lav i ubio je jednim udarcem. Mnogo puta sam premotavala tu sliku u glavi i ljudsko oko prosto ne može da registruje brzinu kojom je on iskočio, ubio je, kandžama joj odrao kožu i počeo da je jede na licu mesta. Vozač je samo slegnuo ramenima sa konstatacijom – to je život – priča naša sagovornica.
Usledio je povratak u Zanzibar, ali grad. Tamošnji stari centar Stoun taun je istorijsko-arhitektonska celina pod zaštitom UNESKO-a. Prepun je pijaca, bazara, suvenirnica u uskim uličicama, ogromnih džamija i katedrala, pijaca za voće i začine.
Pijaca začina u Kamenom gradu istorijskoj celini Zanzibara Foto: Privatna arhiva
Jedna od najvećih turističkih znamenitosti je Pijaca robova iz 19 veka. Ima i lepših stvari poput muzeja Fredija Merkjurija rođenog u ovom gradu, koji u Zanzibaru živeo do svoje devete godine ili autentičnog fast fuda koji u ovom slučaju podrazumeva krabe ili hobotnice zgotovljene na žaru na licu mesta. Od mesa Zanzibarci jedu samo piletinu dok Tanzanijci na trpezi imaju i govedinu.
– U Stoun taunu sam naišla na restoran koji drži Alžirac i koji je odmah reagovao „kako ne znam gde je Srbija” i to na dosta dobrom našem jeziku. Pohvalio se da u lokalu pušta „muziku odavde” i ko da odoli tom pozivu – duhovita je Marina.
Čovek je smesta pustio potpuri hitova Šabana Šaulica i tečno izgovorio „Šaban je kralj!”.
– Ispostavilo se da ima devojku iz Bosne koju često obilazi i dobro je naučio jezik i običaje, a bogami, usvojio i muzički ukus ovdašnji, ceni ona.
Muzej Frediju Merkjuriju u njegovom rodnom gradu Foto: Privatna arhiva
Usledio je povratak i let za Beograd (preko Dohe, dakako) ali sa potpuno novog aerodroma otvorenog baš pre neki dan. Ovaj novi za razliku od onog prvog, starog i sada zatvorenog – baš svetski, kao i cela ova priča i letovanje.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Kokice su jedna od najpopularnijih grickalica. Međutim, česta je dilema da li su kokice zaista jedna od najzdravijih grickalica?
Kokice zaista jesu odličan izbor za grickanje ako ne želite da unesete puno kalorija i masnoća. Dobra vest je da sadrže puno vlakana zbog kojih ćete duže osećati sitost i zahvaljujući kojima će proces probavljanja hrane biti bolji, “lagane” su za želudac i nemaju puno kalorija.
Ipak, sve dobre strane mogu se uništiti u trenu ako ih pripremate na pogrešan način.
Ne bi trebalo da ih spremate u mikrotalasnoj jer ta pakovanja sadrže veliku količinu soli i masnoće, pa ćete ih u trenu pretvoriti u masnu i kaloričnu grickalicu koja sigurno nije dobra za održavanje kilograma niti za čestu konzumaciju.
Osim toga, vrećica u kojoj se nalaze sadrži perfluorooktansku kiselinu koja je jako štetna za zdravlje, stoji u saopštenju objavljenom na službenim stranicama Američke agencije za hranu i lekove, FDA. Ta stvar služi za zadržavanje masnoće unutar vrećice, a testiranja na životinjama takođe su pokazala da povećava rizik od nastanka raka jetre, testisa i gušterače.
Još jedna informacija koja bi vas mogla zgroziti jeste činjenica da sadrže dovoljno masnoća za ceo dan! Koristi se palmino ulje koje je, odavno je poznato, najštetnije – povećava holesterol i ugrožava zdravlje srca.
Neke kesice sadrže od 4 do 6 grama masti, što je između 20 i 30 posto dnevne vrednosti hranjivih sastojaka u samo jednoj porciji, kao i sva masnoća koju bi trebalo uneti tokom dana. Uz to, sadrže ogromnu količinu soli.
Takođe, izbegavajte kokice u bioskopu, jer samo jedna merica ima otprilike 1.160 kalorija, a količina masti dovoljna je za čak tri dana!
Kako ih onda jesti? Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo ispeći kukuruz kokičar u loncu s malom količinom ulja i na kraju ih malo posoliti ili u aparatu za kokice koji ih peče na vazduh.
Taman je procent zaraženih u odnosu na broj pregledanih u Srbiji pao ispod 50 odsto, kada je počelo da se govori o novoj podvrsti omikron soja, takozvanom stelt omikronu. Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, ističe da ovu podvrstu omikrona nije teško dijagnostikovati, već da je teško razlikovati je od delta soja.
Milanko Šekler je rekao je da podvrsta omikrona neopravdano dobila naziv “stelt” (engl. stealth – potajno), jer je njeno dijagnostikovanje vrlo jednostavno.
– Problem je što se ova vrsta teško razlikuje od delte pi-si-ar tehnikom, kojom je do sada mogla da se odvoji starija verzija omikrona. Ova današnja ne može da se odvoji, ne može lako da se razlikuje da li je omikron ili delta – objasnio je Šekler.
Ističe da se, uprkos velikom broju pacijenata u bolnicama, pokazalo da omikron soj nije ni mutant ni Frankenštajn, koji će nas sve pobiti.
– Ja sam napomenuo da će biti veliki broj novozaraženih, samim tim, iako je slabiji virus, jasno je da će se povećavati brojevi u bolnicama i da će rasti broj umrlih. Vi ste, recimo, kod delte potrebu za hospitalizacijom od ukupnog broja zaraženih imali šest, sedam, osam posto. Sada kod omikrona je potreba za hospitalizacijom kod svega jednog procenta novozaraženih, ali jedan procenat od 20.000 je 200, a šest-sedam procenata od 5.000 zar je 350 – objasnio je Šekler.
Omikron daleko blaži za vakcinisane
Dodaje i da brzi testovi mogu da daju lažno negativan rezultat, ali da li je, kada su pozitivni, to sto posto tačno.
Napomenuo je da su simptomi omikrona daleko blaži nego ranije – ali za vakcinisane.
– I za nevakcinisane je u najvećem broju slučajeva blaži, ali za starije, imunokompromitovane… Lako se iskomplikuje i dođe do upale pluća i potrebe za kiseonikom – kaže Šekler.
Govoreći o pakslovidu, novom, najsavremenijem leku koji je stigao u Srbiju, Šekler je rekao da je ono što je kompanija o njemu objavila impresivno.
Ističe i da dosadašnji lekovi, molnupiravir i favipiravir mnogo pomažu ukoliko se daju u prvih pet dana bolesti.
– Tada se virus najviše umnožava u ćelijama i samim tim ih uništava. Sprečavanjem njegovog umnožavanja, sprečavate da on razara vaše ćelije… Kada virus ošteti te ćelije, recimo na krvnim sudovima, onda postoji mogućnost stvaranja i pokretanja tromba, embolije pluća i to su rizici da neko naglo umre pri čemu je to nemoguće predvideti. A loši izgledi su posledica oštećenja koje je virus naveo na tim receptorima za koje se virus vezuje – objasnio je Šekler.
Za jačanje imuniteta bitni svi vitamini
Ponovio je stav da o četvrtoj dozi ne treba razmišljati, osim za najstarije građane i one sa oslabljenim imunosistemom, ali i za zdravstvene radnike.
– Zdravstveni radnici su jako izloženi velikim koncentracijama virusa, svakodnevno su izloženi i nalaze se na mestu gde mogu vrlo lako da se zaraze. Svedoci smo koliko se zdravstvenih radnika zarazilo – rekao je Šekler uz napomenu da je reč o ljudima koji štite ostale, pa i one nevakcinisane.
Istakao je i da je za jačanje imuniteta neozbiljno izdvajata samo vitamin De, jer su i ostali vitamini – vitamin Ce, vitamin A, vitamin E – podjednako važni da osoba bude potpuno zdrava.
– Samo potpuno zdrava osoba ima imunosistem na najjačem nivou – kaže Šekler.
Napravio je paralelu sa mesom.
– To bi bilo kao da ja sada kažem kako su proteini iz mesa bitni i da su oni potrebni da bi se stvorila antitela. A antitela koja dobijamo vakcinacijom su proteinskog sastava… Ja sad mogu da zastupam tezu da moramo da jedemo pola kila mesa, jer bez tih proteina ne bismo mogli da stvorimo antitela. To možda jeste opšte gledano tačno, ali naučno gledano nije tačno – naglasio je Šekler.
Dobra krema za strije je brz i pouzdan način da obrišete ove linije sa kože. Šta je to što jednu kremu čini dobrom ? Pred vama lista najboljih.
Istina je da niko od nas ne želi strije. Beli ožiljci koji svedoče o naglim promenama težine i pucanju kože su jednostavno svi želimo da sakrijemo, ma koliko bili svesni činjenice da ne treba da se osećamo loše u svom telu.
Prihvatiti nešto što ne možete da promenite je razumno. Međutim, zašto se ne rešiti problema kad već možete?
Prvo što svaka krema za strije treba da uradi jeste da vrati koži njenu pređašnju elastičnost. Kada je koža elastična, ona bolje trpi rastezanje (u trudnoći, zbog težine itd.) i ne pokazuje ožiljke koje ne volimo da vidimo.
Zbog toga mnogi stručnjaci preporučuju upotrebu kreme protiv strija i preventivno. To znači da je treba mazati pre nego da do rastezanja kože dođe, kako bi se na njoj pokazalo manje posledica.
Kako je svaka dobra krema protiv strija relativno masna (jer su sastojci koji se staraju o elastičnosti kože uglavnom ulja i masne kiseline), nije loše mazati je dok je koža vlažna.Na primer, posle kupanja ili tuširanja, dok još niste obrisali svu vodu sa kože.
Voda olakšava masnim molekulima da lakše prodru u kožu koja ih inače teže upija.
Osim što je elastična, koža je tako i mekša i hidriranija. Isto tako, krema za strije pomaže koži i da postane otpornija na spoljašnje uticaje, pa tako trpi manje oštećenja.
Hidratacija je generalno ključ da bi koža ostala elastična. Zbog toga one često za glavne sastojke biraju kokosovo ulje i puter ili vitamin E. Pored njih, krema protiv strija može sadržati i sastojke koji podstiču proizvodnju kolagena, čime se takođe smanjuju strije. Kolagen pomaže koži da se regeneriše, pa je tako ključan element u uklanjanju ožiljaka od strija..
Takođe, možda ste primetili da svako uputstvo preporučuje da kremu protiv strija umasirate u kožu. Time se pospešuje cirkulacija krvi u problematičnim područjima, a ona zatim omogućava koži da lakše upije korisne sastojke i kvalitetnije ih iskoristi. Osim toga, koža koja ima dobru cirkulaciju, jača je, svežija i otpornija na promene.
Katarina nam je ispričala kako je ona uspela da se dobrom kremom reši strija i celulita jednim potezom . Za vrlo kratko vreme, tretman koji je koristila, dao je rezultate kojima se oduševila. Zato je rado podelila sa nama svoje iskustvo. Njena koža je sada zategnuta, glatka i bez vidljivih strija, a kako joj je to pošlo za rukom saznaćete samo ako pročitate tu njenu priču na ovom linku:https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-celulita/
A da bi i vi iskoristile blagodeti ovog proizvoda, pročitajte detaljno uputstvo kako da ga koristite na pravilan način.
Kako se koristi krema za strije?
Stručnjaci tvrde da je najefikasnija metoda da kremu protiv strija nanosite dva puta dnevno, i to jednom ujutru i jednom uveče. Izjutra i uveče pred spavanje, tvrde dalje eksperti, svi sastojci lakše deluju na ćelije kože.
Sistem nanošenja ne razlikuje se mnogo od korišćenja bilo koje druge kreme ili losiona. Uzmite malo kreme prstima, potom istrljajte dlanove njome tako da rasporedite kremu ravnomerno. Onda laganim, kružnim pokretima umasirajte kremu protiv strija u kožu.
Lagani potezi su ključni za delovanje kreme ‒ ne brzajte sa masažom.
Za najbolje rezultate nanesite je u debelom sloju i masirajte dok je koža potpuno ne upije. U zavisnosti od kreme i njene masnoće, ovo može trajati oko 10-20 minuta. Gelovi se aposorbuju brže.
Takođe, ne zaboravite da nanesete kremu i na donji deo leđa koji vam nije tako dostupan ali koji je jednako, ako ne i više, podložan nastanku strija.
Šta će za vas biti najbolja krema protiv strija zavisi od više faktora. Za početak, bitno je znati da li pokušavate da uklonite ili posvetlite strije, ili možda da ih sprečite pre nego što uopšte nastanu.
Ipak, treba znati da pojedini sastojci deluju na strije u svakom od ovih slučajeva, pa vam garantuju da je krema za strije koja ih sadrži dobra i efikasna
Na primer, vitamin E. Ovaj sastojak od ključnog je značaja za regeneraciju kože, kao i za njenu glatkost i punoću.Generalno, vitamine i amino-kiseline računajte pod obavezno za svaku kremu koja ima realne šanse da napadne strije.
Ukoliko pak na etiketi spazite badem ili bademovo ulje kao sastojak, uboli ste premiju. Slično važi i za grožđe i njihovu kiselinu. U poslednje vreme, takođe se sve više govori o kokosovom ulju kao borcu protiv strija i ističe se njegov značaj za hidrataciju kože.
Što se tiče ulja, konkretno, poznato je blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na strije, ali je podjednako dobro i ricinusovo ulje, kantarionovo ulje, kao i ulje jojobe. U suštini, svako ulje koje vam može pružiti dobru hidrataciju može i sprečiti i zalečiti strije.
Pored ovih ulja, korisni sastojci koje treba da sadrži najbolja krema protiv strija su i:
U redu, razumete šta treba da potražite u svakoj kremi za strije koja će vam biti od pomoći. No, šta je sa sastojcima koje treba da izbegavate?
Ne preporučujemo vam da naročito često koristite kreme protiv strija koje sadrže ureu, salicilnu kiselinu ili retinoide. Preterana i prečesta upotreba ovih sastojaka može izazvati iritacije ili čak oštetiti kožu koja je iovako previše osetljive u delu koji je pod strijama.
Evo i spiska krema za strije koje se često pominju kao dobre.
Celuleks gel za strije i celulit
Celuleks je preparat na biljnoj bazi namenjen koži sklonoj celulitu i strijama. On sadrži aktivne prirodne supstance, većinu gore pomenutih, koje prodiru dubinski u kožu i eliminišu uporan celulit i strije. Prednost ovog proizvoda je što je u obliku gela, pa ga koža lepo upija i maksimalno koristi njegove aktivne sastojke.
Ova krema izrađena je od prirodnih sastojaka, od kokosovog ulja i bademovog ulja, a pogodan je i za korišćenje u trudnoći. Ipak, za ovo uvek prvo potražite savet lekara.
Vichy krema protiv strija
Sastoji se od biljnih ulja i sicilijuma, deluje na kožu tako što je zateže. Koža postaje hidrirana, a strije se vremenom smanjuju i znatno blede. Imaju je bolje snabdevene apoteke, što u radnjama, što online.
Sebamed za strije
Ovo je krema krema koja obnavlja vezivno tkivo i posle redovnog nanošenja, utiče na kožu da bude mekanija, lepša i zategnutija. Sebamed sadrži ulje avokada i ši buter, kombinaciju peptida i ekstrakta tigrove trave. Možete je nabaviti online na njihovom sajtu na ovom linku:
Mustela krema za strije neguje kožu zahvaljujući shea maslacu i peptidima avokada. Eksrtrakt japanske sofore i ologoelemnti omekšavaju, revitalizuju kožu i pomažu da ostane hidrirana i jaka.
Pored ovih krema koje ciljano deluju na problem, postoje i one koje se često pominju kao korisne
Kreme kojima borba protiv strija nije osnovna namena
Jekoderm mast za strije – jekoderm prvenstveno služi za revitalizaciju kože i za njeno obnavljanje. Ova mast čini da koža postane kvalitetnija i da se dubinski hidrira. Ipak, potrebno je dosta vremena kako bi ovaj proces uticao na strije.
Pavlovićeva mast za strije u trudnoći – mišljenja su podeljenja, nekome je popularna Pavlovićeva mast uticala na to da imaju manje strije, a nekome ne. Pavlovićeva mast nema direktan uticaj na strije, jer sadrži lanonin, već samo zaglađuje kožu i sprečava njeno isušivanje.
Pantenol za strije – Pantenol koristimo za sve i svašta, a kada su strije u pitanju, može ih smanjiti, ali ne i u potpunosti ukloniti. Ova krema utiče na hidrataciju kože i sprečava da koža izgubi vlagu.
Sudocrem za strije – još jedna univerzalna bebi krema koja se koriste za razne probleme. Ne deluje direktno na strije, ali sprečava kožu da bude suva i dehidrirana, što može uticati na sprečavanje pojave novih strija.
Neven krema za strije Ova krema sem nevena, sadrži i đumbir, hajdučku travu, lavandu, tamjan, pčelinji vosak, kantarion. Ovaj melem se maže svakodnevno, i poželjno je da uz svaku kremu, odradite i anticelulit masažu kod kuće
Vazelin za strije. Ako ste u životu poznavali i jednu trudnicu, onda ste čuli da je vazelin verovatno najpopularnija preventiva protiv strija kod dama koje očekuju prinovu. To i ne čudi, ako znamo da se vazelin nalazi u osnovi gotovo svih industrijskih krema za raznorazne kozmetičke svrhe, pa tako i krema protiv strija.Najčešće se preporučuje korišćenje vazelina u poodmakloj trudnoći, dakle počevši od otprilike sedmog meseca. Budite uporne i držite se svakodnevne rutine ako želite rezultate, jer vazelin deluje samo ako se svakodnevno nanosi na kožu. Ipak, istini za volju, iskustva kažu da vazelin nema neko naročito dejstvo kod već nastalih strija, te ne očekujte neke drastične rezultate. Međutim, ako tražite lako i jeftino rešenje za sprečavanje nastanka novih strija, eto jednog kandidata.
Ostali korisni preparati za strije
Sa širenjem kozmetičke industrije, došle su nam i razne mogućnosti i varijacije u svim mogućim preparatima, pa tako i u kremama protiv strija.
Možete se opredeliti za klasične kreme, gelove, ulja, masti ili losione koji mogu imati slično dejstvo ako im je sastav približno isti, no ponekad je i tekstura preparata bitna za njegov učinak.
Najbolje će biti da se opskrbite testerima i vidite šta vašoj koži najbolje odgovara i šta najlakše upija. Nikakve efekte od testera nećete videti, ali ukoliko nešto jednostavno stoji na površini kože, od tog preparata nema nikakve koristi, niti će je biti.
Prirodna krema za strije iz vaše kuhinje? Recept
Pitate se da li biste nekakvu kremicu protiv strija mogli i sami da smućkate kod kuće? Pa, nije zgoreg probati.
Ne radi se nužno samo o kremama koje možete napraviti. Možete jednostavno iskoristiti sastojke iz svoje kuhinje da napravite ulje za masažu ili masku koja deluje osvežavajuće na kožu koja je zahvaćena strijama.Na taj način, vi hidrirate kožu i pomažete joj da se sama oporavi.
Kad smo kod hidriranja, možete napraviti kremu od maslinovog ulja, aloja vera gela i ulja pšeničnih klica. Ova tri sastojka pomešajte u jednakim količinama i dodajte malo gline ako vam je koža prirodno baš masna.
Od maslinovog ulja i aloja vera gela možete napraviti i losion protiv strija. Četvrtinu šolje gela od aloje vere pomešajte sa pola šolje maslinovog ulja i dodajte 6 kapsula vitamina E i 4 kapsule vitamina A. Pošto sve ovo pomešate, losion čuvajte u staklenoj flaši i to u frižideru.
Dobra prirodna krema protiv strija može se napraviti i od kokosovog putera i pčelinjeg voska. Treba vam oko pola šolje kokosovog putera, kašika ulja vitamina E i dve kašike pčelinjeg voska. Ukoliko želite jači efekat, možete da dodate i ulje kajsije ili ulje pšeničnih klica.Kada sve ovo umešate, stavite na ringlu da proključa kako bi se vosak skroz otopio i sjedinio sa sastojcima. Smesu sipajte u flašu i čuvajte u frižideru.
Najbolja stvar je što sve ove prirodne kreme protiv strija možete koristiti svakodnevno bez posledica i štetnih efekata. Problem je samo što morate bitni mnogo uporniji, jer ovakve smućkane domaće varijante nemaju istu količinu aktivnih sastojaka, kao kreme koje su stručnjaci specijalno formulisali da rade svoj posao.
Sastojci iz kuhinje u borbi protiv strija:
Pre svega ‒ ulja. Masnoća koja će sprečiti da koža ispuca je neophodna i kod sprečavanja strija i kod ublažavanja postojećih. Možete jednostavno umasirati kožu na kojoj su strije nekim uljem, na primer maslinovim, lepo umasirati područje tako da se pospeši cirkulacija i ostaviti ulje na koži oko pola sata kako bi koža upila vitamine A, D i E koje sadrži ovo ulje.
Rastvor od maslinovog ulja, vode i sirća (i to jabukovog) možete koristiti kao tonik za strije i nanositi ga uveče, pred spavanje kako bi delovao na strije dok vi spavate.
Takođe, možete u strije umasirati i ricinusovo ulje. Ono će vam oduzeti daleko manje vremena jer koži treba svega 5-10 minuta da ga upije.
Još ćete bolji efekat postići ukoliko prekrijete kožu namazanu ovim uljem plastičnom kesom i masirate oblast flašicom punom tople vode. Toplota će otvoriti pore na koži, pa će tako svi sastojci iz ulja moći lakše da prodru u dublje slojeve i bolje deluju na strije.
Isto tako, možete napraviti mešavinu osnovnog ulja sa nekim esencijalnim. Na primer, uzmete bademovo ili kokosovo ulje, dodate mu nekoliko kapi esencijalnog ulja ruže, lavande, zdravca, mire ili nečeg drugog i dobro pomešate. Dobijenim uljem masirajte kožu sa strijama oko pola sata i ubrzo ćete videti znatno poboljšanje.
Osim ulja, možete koristiti i druge sastojke. Na primer, aloja vera može pomoći koži da se regeneriše. Napravite gel od sveže aloje vere i utrljajte ga direktno u kožu. Ostavite ga da deluje 15 minuta pa isperite mlakom vodom. Dodajte mu vitamine A ili E za još bolji efekat na strije.
Da nestanu strije može vam pomoći i med. Kao prirodni antiseptik, med može poprilično smanjiti postojeće strije, zato ga često i ima u kremama protiv strija. Stavite malo meda na krpu i stavite takvu mednu oblogu na strije. Držite je tako dok se ne osuši pa isperite.
Od meda možete napraviti i masku, odnosno blagi piling tako što ćete pomešati med, so i glicerin. Mešavinu nanesite na površinu strija i ostavite dok se ne osuši, pa potom isperite.
Kad smo već kod maski, na strije efikasno deluje i maska od belanaca. Maska od jaja je generalno dobra za kožu, a pokazalo se da belanca mogu ublažiti vidljive strije.
Umutite dva belanca dok ne dobijete penu srednje gustine. Nanesite ovu smesu na prethodno očišćenu kožu i to u debelom sloju, prstima ili još bolje četkicom za šminkanje. Kada se masa osuši, isperite hladnom vodom.
Za više korisnih sastojaka iz vaše kuhinje koji pomažu u borbi protiv strija, pogledajte sledeći spisak:
Ipak, ako želite zaista efikasnu prirodnu kremu protiv strija, prepustite stvar stručnjacima. Kupite prirodnu kremu jer one imaju mnogo veću koncentraciju aktivnih sastojaka od kuhinjskih mućkalica, pa su samim tim i efikasnije!
Krema za strije cena
Iako su cene krema protiv strija različite, što zbog proizvođača, što zbog sastava, odmah da vam kažemo da nisu naročito jeftine.
Strije su jedan od najtežih problema sa kožom jer se teško uklanjaju kad jednom nastanu, pa odgovrajuća krema mora biti zaista dobro osmišljena i pripremljena.
A za to ne bi trebalo da nam bude da malo više platimo.
Međutim, to sad ne znači da su cene gastronomske i da ćete morati da izdvojite nenormalno mnogo para. U proseku, dobra krema protiv strija može se naći za par hiljada dinara (recimo oko 2-3000), dok druge proizvode (maske, ulja, losione) možete naći i za manju cifru.
Iskustva sa kremama protiv strija
Maja nam je ispričala kakvo je njeno iskustvo bilo u otklanjanju strija:
“Posle porođaja, moje telo je bilo dosta drugačije nego pre. Kao i mnogim ženama, i meni su strije predstavljale problem. Isprobala sam sve i svašta kako bi ih uklonila, ali sam shvatila da je realno da se one znatno smanje, ali ne i da se skroz otklone.
Od svega što sam probala, najviše mi je pomogao Celuleks gel, koji je dao brze rezultate. Mazala sam ga svakodnevno i zaista sam zadovoljna. Uz strije je nestao i celulit, pa sam zato oduševljena! Strije su uporne, kao i celulit, ali možemo im stati na put. “
Sada znate! Tamo negde u nekoj radnji ili online šopu, dobra krema za strije čeka da postane vaša i reši vas neželjenih pruga na koži!
POVEZANI ČLANCI
Uklonite bele strije na jedan od ovih načina!
Zašto je Šaljićev melem za strije toliko popularan?
Probajte! Losion za strije sprečava pucanje kože!
Krauterhof anticellulite gel: upotreba, cena i iskustva
Izaberite najbolji losion za lice. Evo saveta kako.
Anticelulit masaža i sve njene vrste. Izaberite pravu!
Južni deo poluostrva Jukatan pokriven je gustom tropskom prašumom. Njeni „vlasnici“ su naslednici nekadašnjih kraljevina Maja, koje su izgradile niz velikih gradova, a zatim ih neobjašnjivo napustile.
Hiljadu godina posle prašuma ih je potpuno savladala i pretvorila u zemljane humke, obrasle visokim drvećem.
Tikal, najmoćniji grad među majanskim kraljevinama, izronio je iz prašume tek sredinom prošlog veka, ali u daleko manjem prostoru nego što ga je nekada zauzimao.
Okružen močvarnom okolinom sa uzvišicama od krečnjaka, koji je dao sivkastu boju njegovim građevinama, vrhunac razvitka dostigao je oko 800. godine.
Iz tog vremena datira najveći broj građevina, nagriženih zubom vremena, ali još uvek ima i onih koje nisu otkopane i koje su svojevrsno svedočanstvo o nadmoći prirode i zaborava.
Uske prašumske staze vode ka najvišoj piramidi Tikala („Hram dvoglave zmije“), sa koje se može videti kako on danas izgleda, jer visoko drveće skriva celovitu predstavu sa zemlje.
Pored staze su egzotični primerci seibe, mahagonija i hlebnog drveta, sa kojih vise pramenovi mahovine. Jedno drvo je posebno – zove se ćikle i od njegovog soka dobija se smolasta smesa od koje se i danas prave žvakaće gume.
Sa nekih stabala spuštaju se krupni crveni mravi, svaki od njih noseći po list, koji odnose u mravinjak. Listom hrane gljive, od kojih se potom hrane, crpeći sastojke koji ih drogiraju.
Uspon na platformu piramide, visoke šezdeset pet metara, otežavaju vlažan vazduh i komarci, ali je pogled s nje impresivan.
Prašuma se pruža kilometrima ukrug, sve do horizonta, a iznad krošnji izdižu se vrhovi piramida, kao nemi svedoci želje vladara da dosegnu nebo. Vladari su imali egzotična imena – „Perjana glava“, „Jaguarov skok“, „Olujno nebo“, „Kriva glava“, „Gospodar čokolade“, „Kiša letnjeg neba“…
Najobičniji a najpopularniji krompir paprikaš, za one koji nikad nisu spremali
Potrebno je: 1 veća glavica luka2 šargarepe4 krompira1 paradajz1 kašika ajvara1 zelena paprika (može iz zamrzivača)uljeperšunov list Priprema: Na ulju propržiti sitno seckan crni luk i papriku i šargarepu da se dinsta . Dodati 1 kašiku ajvara, malo ml. paprike i krompir na kocke. Naliti vode malo više pa kuvati 30 minuta da uvrti. Dodati soli po želji bibera i pršunov list. Po želji može se dodati na kraju i 3-4 čena belog luka.. Naš recept je gotov. Poprobajte ovo je predobro… https://www.youtube.com/watch?v=QPoYmHAvcvo Original Article
Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović izjavio je da aktuelne mere za sprečavanje širenja koronavirusa moraju da ostanu na snazi i dodao da nema potrebe za uvođenjem novih pravila.
Tiodorović je rekao da još ne postoje jasne studije i potpuni uvid u omikron, a ni u novu stelt verziju, te da je teško prognozirati da li će se pandemija završiti do juna ili do kraja godine.
– Kratko je vreme da se može zaključivati bilo šta posebno, ali ipak možda možemo reći da sa ovim sojevima ulazimo u neku završnicu – rekao je Tiodorović.
Navodi da će korona vremenom postati endemska pojava, što znači da neće biti opasna za neke ljude napominjujući da moraju biti na oprezu svi kojima je imunitet u padu.
Tiodorović je rekao da ne postoje neke bitne razlike između između stelta i originalnog omikrona i dodao da kod većine ljudi dominiraju lakše kliničke slike.
– Dominiraju lakše kliničke slike, mnogi to prebole na nogama, ili čak prođe sa nekom lakšom kliničkom slikom u kućnim uslovima – kaže Tiodorović.
Sa druge strane, ističe Tiodorović kod hroničnih bolesnika može doći do komplikacija, što se, kaže, vidi po broju umrlih na dnevnom nivou.
– Moramo voditi računa o ljudima koji imaju hronična oboljenja, o tome mladi treba da razmišljaju kako ih ne bi zarazili – rekao je Tiodorović.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
Dolaskom krompira u Evropu, u 16. veku, ljudi su počeli sve masovnije da koriste ovu biljku, a samim tim se njegova primena razvijala sve više i na različite načine, tako da je postala četvrta najrazvijenija kultura posle kukuruza, pšenice i pirinča, a uspeva u celom svetu, kaže za Danas vrsni subotički kuvar, Saša Milanković.
On je pre nedelju dana obećao da će čitaocima Danasa predstaviti i jedno slatko jelo koje vole Vojvođani i rado pripremaju.
Milanković navodi da je krompir na početku bio namenjen kao hrana za stoku, a u Francuskoj se verovalo da izaziva lepru i bio je zabranjen odlukom parlamenta 1748. godine.
“Francuski agronom, Antoine-Augustin Parmentier, je uspeo teškim naporima da ubedi ljude da pokušaju da koriste krompir kod lečenja dizenterije. Medicinski fakultet je odobrio kasnije, 1772. godine, da se krompir koristi kao jestiva namirnica. Permantier je za to, godinu dana kasnije, dobio i nagradu”, objašnjava Milanković.
Podseća da je krompir u Srbiju doneo Dositej Obradović, na početku Prvog Srpskog Ustanka.
Prema njegovim rečima, jedan od mnogobrojnih specijaliteta, poreklom je iz Južne Nemačke, pokrajine Švapska, Baden i Austrije, u krajevima gde se graniči sa tim pokrajinama u Nemačkoj, zove se Schumpfnudel.
Kuvar Saša Milanković iz Subotice, foto: Natalija Jakovljević
“Kod nas se takođe zovu šumpfnudle. To su deblje nudle, veličine prsta po čemu su dobile i ime. Prave se uglavnom od testa od krompira, brašna i jaja. Pandan su im talijanske njoke (gnocchi). Prave se na mnogo načina, a u zavisnosti od regiona gde se pripremaju. Prave se u slanoj izvedbi uz vinske teme, sa kiselim kupusom i slaninom ili npr. sotirane na puteru i sa žalfijom”, objašnjava Milanković.
Nasuprot slanim, navodi naš kuvar, u Vojvodini preovladavaju slatke varijante šumpfnudli koje su često kombinovane sa nekom jačom i bogatijom čorbom.
“To je potpuni obrok za dane kada se tradicionalno posti, to jest, sredom i petkom. Kod nas se na stolu mogu naći najčešće nudle sa makom, orasima ili prženom prezlom. Naišao sam i na kombinaciju putera, cimeta i malo meda. Može da se služi čak i uz kuvano voće – kompot”, kaže Milanković.
Dodaje da je tajna samo u mašti, i malom umeću spajanja namirnica, što u slučaju šumpfnuli stvarno nije teško.
“Ja sam ih ovaj put za čitaoce Danasa pripremio sa makom i prženom prezlom. Neću vas zamarati količinama jer je to relativna stvar sa ovim jelom. Jedino ću naznačiti polaznu tačku od 1 kilograma krompira za četiri osobe”, priča Milanković.
Dakle, da vidimo kako glasi Sašin recept:
Krompir dobro skuvati u kori, oguliti i propasirati kroz presu za tu svrhu ili kroz sito ili cediljku.
Foto: Saša Milanković
Kada se prohladio, malo posoliti (prstohvat), dodati dva jaja i brašna po potrebi, u meri dok se ne dobije masa od koje mogu da se formiraju nudle. U međuvremenu, pripremimo mleveni mak sa korom limuna i sa dodatim kristalnim šećerom (varijante sa demerera ili nekim drugim šećerom ili zaslađivačem stvaraju drugu dimenziju ukusa i toplo ih preporučujem) i prezlu koju smo malo „zatamneli“ na suvoj tavi ili sa vrlo malo ulja. U ohlađenu prezlu dodajemo šećer po želji (vrsta i količina). Obe varijante mogu da budu i bez šećera, ali sa medom.
Pristaviti vodu da prokuva i u njoj na tihoj vatri blago kuvati nudle koje smo u međuvremenu formirali na veličine 5-6 cm i promera 1,5 cm. Kada isplivaju po površini vode, vadimo ih francuskom kašikom i tople uvaljamo u pripremljeni mak ili prezlu. Servirati toplo.
“Moja preporuka je da uz ove nudle sa prezlom servirate i malo pekmeza od kajsija. Maštajte!”, poručuje Milanković.
(Subotički kuvar, Saša Milanković, predaje mladim kuvarima u Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“ u Subotici, a radi i u jednom poznatom restoranu u Hajdukovu)
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Foto: Radenko Topalović
Ilustracija/Depositphotos 
GENIJALAN TRIK
ACHILLEA MILLEFOLIUM
DAROVI PRIRODE
POGAĐA I SUHU KOŽU
Ilustracija/Shutterstock 
Ostrvo koje noću nestaje Foto: Privatna arhiva
Autor: 
Autor: 
Foto: Branko Vasiljević
Foto: Radenko Topalović
Foto: Saša Milanković
