Doručak bi trebalo da bude najvažniji obrok u toku dana, jer nam daje snagu i energiju za sve obaveze koje nas čekaju.
U nastavku vam predstavljamo najčešće greške koje ljudi prave prilikom doručka, a koje mogu da ostave posledice i po zdravlje.
1. Preskakanje doručka
Preskakanjem doručka uskraćujete svom telu odmah na početku dana sve potrebne nutrijente.
2. Samo kafa
Ako čim ustanete, prvo popijete kafu, pa onda doručkujete, time štetite vašem želucu.
3. Doručak s nogu
Ovo je za nijansu bolja varijanta od prethodne dve, ali i dalje nedovoljno dobra, jer ovakav doručak ima hranljivu vrednost, ali malu.
Najčešće ga čine ugljeni hidrati, šećer i skrob.
Ugljeni hidrati se brzo razgrađuju na osnovne molekule šećera, a skrob se pretvara u glukozu, pa naglo podiže njen nivo u krvi. Povišen nivo šećera u krvi je veoma loš za telo, odnosno stvara opasnost od pojave dijabetesa.
Deo ugljenih hidrata koje pojedete takvim doručkom su izvor energije, koja je kratkotrajna jer se ono što ne potrošimo pretvara u energetsku rezervu i masnoću.
Ubrzo nakon ovakvog doručka ćete biti gladni, odnosno još gladniji nego što se bili i javiće se potreba za slatkim, jer kako se to obično kaže, “pada šećer”.
4. Bogat doručak
Poslednja greška koju pravimo jeste bogat doručak.
Obilan doručak, s mnogo hleba, žitarica, meda ili suhomesnatih proizvoda sadrži mnogo kalorija i masti, a nakon njega se osećamo kao da smo ponovo spremni da legnemo, a ne da izvršavamo svakodnevne obaveze. Preterivanje nikada nije dobro, pa tako ni u doručku.
Žitarice, koje često kupujemo jer nam se čini da su izuzetno zdrave i preporučljive, imaju između 30 i 40 odsto šećera, a sve iznad 15 odsto je previše, kako kažu nutricionisti.
Šta sadrži idealan doručak?
Idealan doručak je onaj koji je izbalansiran i sadrži mešavinu uravnoteženih nutrijenata, odnosno namirnica koje imaju nizak glikemijski indeks i koje ne podižu nivo glukoze, jer u krvi treba da postoji konstantna koncentracija šećera.
Dan je dobro započeti čašom vode kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost tokom sna i hidriralo telo, mlečnim proizvodima (kravlji ili posni sir, jogurt, kiselo mleko), kao i orašastim plodovima, semenkama, jajima, žitaricama, svežim voćem i povrćem.
Letargični ste, imate kratak dah ili povremeno osećate da vam srce brže kuca? Možda imate anemiju. Stavite ruke ispred sebe sa dlanovima okrenutim nagore i ispružite (raširite) prste.
Ovakve simptome uzrokuje nedostatak gvožđa koje je važno u formiranju crvenih krvnih zrnaca i za prenos kiseonika u našem telu.
Nedovoljna količina crvenih krvnih zrnaca će dovesti do anemije, koju prvo možete primetiti na bledoj koži. Dobar način da to proverite je da ispružite ruke ispred sebe sa dlanovima okrenutim nagore i ispružite (raširite) prste.
Ako su nabori na dlanu svetli u poređenju sa bojom kože, to može ukazivati na lošiju cirkulaciju uzrokovanu niskim nivoom gvožđa. Na to ukazuje belji koren nokta i bleda boja unutrašnje linije donjeg kapka. Anemija se može potvrditi samo analizom krvi, pa ako primetite ove simptome, obratite se lekaru.
Najčešći simptomi anemije su:
– Kratkoća daha – Nepravilni otkucaji srca – Depresija – Nizak krvni pritisak – Oslabljeno pamćenje – Glavobolja – Bleda koža – Šumovi u ušima
Postoje namirnice koje mogu da pomognu u lečenju anemije i regulaciji visine hemoglobina.
Najbolji način da pobedite anemiju jeste da jedete što više namirnica bogatih gvožđem:
Pileće pljeskavice sa karfiolom i sirevima su autorski recept, za koji sam inspiraciju našla u Instagram kulinarskoj igrici #zajedničkiobrok.
Spremale su se zdrave pljeske po receptu sa food bloga Mikina kuhinja, na kojem možete potražiti originalni recept. Htela sam da izbegnem brašno i da samim tim napravim još zdraviju, #keto friendly varijantu.
Foto: Isidora Smiljković /Ko kod bake
Toliko sam se oduševila da sam ih pravila dva puta u dva dana. Nećete pogrešiti sa ovim receptom, čak i ako niste neki ljubitelj karfiola.
Pileće pljeskavice
Sastojci:
200g pilećeg belog mesa
100g rendanog dimljenog kačkavalja
50g rendanog ementalera
2 jaja
100g brašna od karfiola (vidi recept za keto pizzu na mom profilu)
1 rendana šargarepa
1/2 praška za pecivo
1 kašičica vegete
začini po ukusu (ja sam dodala biber, beli luk u prahu i tucanu ljutu papriku)
Priprema:
Meso isecite na kockice, a zatim sameljite u čoperu. Sjedinite sve sastojke. Nauljite ruke, i formirajte pljeske željene veličine. Ređajte ih u pleh obložen papirom za pečenje. Pecite u rerni zagrejanoj na 180° oko 20 minuta, dok lepo ne porumene.
Ove pljeskavice jesu najlepše kada su tople, ali mogu se jesti i hladne, bez problema. Isecite ih na četvrtine, i uz neki sos će se uklopiti savršeno!
Moj omiljeni sos, koji bih bukvalno i uz čokoladu mogla da jedem, sprema se krajnje jednostavno! Potrebno je da samo pomešate sledeće sastojke, i ostavite da odstoji pola sata pre konzumiranja.
50ml majoneza
50g kisele pavlake
kašičica tucane paprike
1/2 kašičice belog luka u prahu
1/2 kašičice vegete (trudite se da pokupite što više sušenog povrća)
Sos možete koristiti uz šta god želite. Ja ga nekada koristim umesto pelata za picu, služim ga uz pite ili domaći hleb. Svi se oduševe, pa sam sigurna da ćete i vi!
Isidorini recepti osvajaju svojom jednostavnošću i toplim pričama koje prate svako njeno jelo. Njeni recepti će vas nasmejati, podsetiti na neka stara i bezbrižna vremena, a ponekad i rastužiti.
U svakom slučaju ćete se dobro zabaviti prateći njen blog. Kreativnosti joj ne manjka, pa ćete na blogu pronaći i autorske recepte, uglavnom od namirnica koje već imate kod kuće
Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"
Časopis „Mali žurnal“ pre 110 godina upozorava ženski svet na mane rukavica i džepova.
U rubrici „Ženski svet“ lista „Mali žurnal“ pre tačno 110 godina mogli ste naići na tekst koji skreće damama pažnju na urednost njihovih džepova i rukavica.
Po mišljenju uredništva, džepovi nemaju nikakve veze sa modom jer se ne vide, a uglavnom su veoma neuredni zato što u njih stavljamo gotovo sve što može tu da stane. Tu možemo pronaći mrve od kolača, bombone kao i razne bacile koje čine ovaj deo naše garderobe opasnim.
Screenshot/digitalna.nb.rs
Oni takođe mogu biti opasni i za decu, jer ona „najradije barataju po džepovima svojih matera“ prenosi Žurnal. Njih treba što češće prati i dezinfikovati da ne bi dovodili sebe i svoju decu u rizik od razboljevanja.
Pored džepova, izvor zaraze mogu biti i rukavice. Iako ljudi peru ruke pre navlačenja, treba da budu oprezni, jer nekad će doći u situaciju da se rukuju sa drugim ljudima i vrate neoprane ruke u rukavice. Ova situacija zahteva obazrivost, jer tako prljamo naše rukavice i olakšavamo klicama da dođu do našeg organizma.
Autor je zaključio da modne situacije sa rukavicama i džepovima treba da se shvate ozbiljno i da žene treba da daju sve od sebe da ih održavaju čistim i bezbednim.
List Mali žurnal je na današnji dan pre 110 godina pisao i o tome kako se u narodu govori da ministar vojni sprema nove reforme u vojsci.
U narodu se dosta pričalo o novim reformama koje sprema ministar vojni.
Reči o tome dospele su i do samih vojnika, a prema pisanju Malog žurnala, odmah je i među njima krenuo razgovor o novoj reformi.
Vojnici su u to doba, kako Mali žurnal piše, navikli na česte reforme te su umeli i da se našale dok su govorili o tome.
Ni ovaj razgovor nije bio izuzetak, te je novinar u svom tekstu prepričao kako je jedan od vojnika izrekao šalu na račun novih reformi.
„Reforme?! Šta zar ministar vojni opet sprema da promeni vojničku kapu“, upitao je vojnik kroz šalu.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
Ovom dijetom snižavate krvni tlak, gubite kilograme te se štitite od dijabetesa i bubrežnih kamenaca
Autor: Zlatko Govedić
Na visoki krvni tlak može se utjecati i korigiranjem prehrane pa ako imate taj zdravstveni problem, dijeta poznata kao “dijetetski pristup reguliranju hipertenzije” mogla bi biti pravi izbor za vas.
U načelu, u ovoj se dijeti konzumiraju namirnice koje imaju nisku razinu natrija, a visoku kalija, magnezija i kalcija. Ti minerali pomažu da se povišeni tlak snizi i održava u normalnim granicama. Žitarice, mahunarke, razne vrsta voća i povrća kao i umjerene količine ribe i mesa, prije svega piletine i junetine, poboljšat će vaše zdravlje, a pritom smanjiti višak kilograma.
Osim što je taj meni dobar za osobe s hipertenzijom, sprječava i nastanak bubrežnih kamenaca kao i druga bubrežna oboljenja. Osobe koje boluju od dijabetesa također mogu biti na ovoj dijeti, a dokazano je da ona smanjuje razinu kolesterola u krvi i rizik od dobivanja srčanih oboljenja i raznih vrsta tumora.
Ne preporučuju se: slatkiši, gazirani sokovi, punomasno mlijeko i sir. Dijeta traje tjedan dana.
PRVI DAN
doručak: šalica zobenih pahuljica, jedna banana, čaša soka naranče
ručak: 150 g piletine, 50 g celera, jedna žlica senfa, dvije kriške kruha s cijelim žitaricama, 200 g rajčice ili krastavaca, čaša voćnog soka
užina: šalica voćnog jogurta, šaka badema ili grožđica
večera: 200 g govedine, 250 g mahuna, žlica kiselog vrhnja, 100 g nemasnog sira
DRUGI DAN
doručak: šalica zobenih pahuljica, jedna banana, šalica mlijeka
ručak: 150 g piletine, dvije kriške kruha s cijelim žitaricama, dvije kriške rajčice, jedna žlica dijetalne majoneze, jedna kriška nemasnog sira, čaša soka jabuke
užina: 200 g suhih marelica, 200 g badema, šalica voćnog jogurta
večera: 200 g špageta, umak od rajčice, tri žlice ribanca, 50 g luka, 100 g kukuruza, 100 g mrkve
TREĆI DAN
doručak: jedna kriška kruha, jedna žličica margarina, jedna banana, čaša soka naranče
ručak: 200 g govedine, dvije kriške nemasnog sira, dvije kriške kruha s cijelim žitaricama, 50 g rajčice
užina: voće po izboru
večera: 150 g ribe, 200 g integralne riže, 150 g špinata, jedna žličica limunova soka.
Potom ponovite sva tri dana, a sedmi dan kombinirajte po izboru.
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Nova nevolja s koronavirusom: Otkrivena nova verzija omikron soja! Mogla bi se teže otkrivati
Autor: Zlatko Govedić
Znanstvenici su identificirali novu verziju omikron soja koronavirusa, koja nosi mnoge iste mutacije kao i original, ali joj nedostaje jedna ključna genetska osobina, izvijestio je The Guardian. Ta neobičnost olakšava standardnim PCR testovima razlikovanje novih slučajeva omikrona od delta ili drugih sojeva, pa bi novootkrivenu verziju omikrona moglo biti teže uočiti.
Istraživači su sada predložili podjelu omikron soja, poznatog kao B.1.1.529, u dvije varijante: BA.1, za verziju omikrona koja je prvobitno identificirana, i B.2, za novootkrivenu verziju. Podjela je predložena i provedena posljednjih nekoliko dana na Cov-Lineages, online sustavu koji koristi za dokumentiranje sojeva SARS-CoV-2 i njihova širenja.
“Postoje dvije verzije unutar Omikrona, BA.1 i BA.2, koje su prilično genetski diferencirane. One bi se mogle ponašati drukčije, iako to tek treba potvrditi”, kaže Francois Balloux, direktor Instituta za genetiku Sveučilišta College (London, Engleska, UK).
Jedna ključna razlika između dvije verzije može učiniti BA.2 malo težim za praćenje jer BA.1 ima “deleciju” u genu koji kodira svoj šiljasti protein koji virusu služi za inficiranje stanica. To brisanje, skraćeno nazvano 69-70del, eliminira šest baza iz cjelokupne sekvence RNK, što zauzvrat briše dva “građevna bloka” iz konačnog proteina šiljaka.
PCR testovi skeniraju više gena na koronavirusu, uključujući taj gen za protein šiljaka, ali varijante s 69-70del neće biti pozitivne na šiljak. Umjesto toga, oni uzrokuju da PCR test prikaže pogrešku. Nakon što označe takve slučajeve, znanstvenici zatim provlače uzorke kroz potpunu genomsku analizu kako bi potvrdili koja je varijanta uzrokovala određenu infekciju.
“Ispuštanje S-gena bilo je ključno za brzi pregled u mnogim različitim dijelovima Južne Afrike i tako prati širenje podsoja BA.1. Ali BA.2 ne nosi mutaciju 69-70del, što znači da se neće isticati od ostalih varijanti na standardnim PCR testovima i znanstvenici će se možda morati više namučiti da ju pronađu”, zaključuje Sarah Otto, profesorica evolucijske biologije na Sveučilištu British Columbia (Vancouver, Kanada).
Do sada je u svijetu prijavljeno sedam slučajeva BA.2, a slučajevi su se pojavili u Južnoj Africi, Australiji i Kanadi.
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Koje su najbolje biljke za povećanje kiseonika u spavaćoj sobi?
Aloe vera
Dok mnoge biljke apsorbuju kiseonik i proizvode ugljen-dioksid noću, neke od njih upijaju ugljen-dioksid tokom noći. Savršen primer takve biljke je aloe vera. Ova sočna i sporo rastuća biljka je odlična u oslobađanju dobrih količina kiseonika noću kako bi vam pomogla da bolje spavate. Efikasna je u uklanjanju dve glavne hemikalije iz atmosfere – benzena i formaldehida. Ne zahtevaju često zalivanje, pazite samo da se zemlja ne osuši potpuno.
Lavanda
Ako volite prirodne lekove, velike su šanse da već imate lavandu. Lavanda se koristila još u davnoj prošlosti zbog opuštajućih i umirujućih prednosti. Tako da je jedna od najboljih biljaka za poboljšanje sna.
Jasmin
Zbog lepog mirisa ovaj cvet prisutan je u mnogim domovima. Pored lepog izgleda ima i brojne koristi. Pošto postoji korelacija između nivoa kiseonika i stresa, pametnije je imati biljku kao što je jasmin koja pomaže u povećanju nivoa kiseonika u spavaćoj sobi. Njegova prijatna aroma, prema studijama, smanjuje depresiju i anksioznost. Visok nivo toksina u spavaćoj sobi može povećati nivo anksioznosti i stresa.
Jabuke su ubjedljivo najpopularnije voće među ljudima, a i nutricionisti se slažu da je dobro jesti ih često.
Međutim, iako su veoma zdrave i sadrže veliku količinu vitamina i minerala, nisu sve jednako moćne.
Jedna vrsta se posebno izdvaja. Reč je o zelenim jabukama.
Ova vrsta ima daleko više korisnih materija od ostalih, a povoljno utiče na funkcionisanje celog organizma.
Nutricionosti su naveli 6 razloga zašto je dobro pojesti makar jednu zelenu jabuku dnevno:
Poboljšavaju varenje
Zelene jabuke imaju visok sadržaj vlakana koji utiču na “unutrašnju” ravnotežu i jačanje metabolizma. Bogate su polisaharidima i ligninom koji su od vitalnog značaja za zdravlje debelog creva.
Daju nam energiju
Sadrže velike količine gvožđa koje povećava nivo kiseonika u krvi, ali tu su i bakar, cink, mangan i kalijum koji jačaju naš metabolizam. Ukoliko se osećate umorno ili primetite pad energije, ne ustručavajte se, pojedite jednu zelenu jabuku.
Mogu da regulišu nivo šećera u krvi, holesterol i pročiste jetru
Dovoljno je da jedete samo jednu jabuku dnevno i primetićete značajnu razliku, kažu nutricionisti.
Eliminišu podočnjake
Antioksidansi koji se nalaze u zelenim jabukama pomažu da se rešite podočnjaka i osvežite izgled vaših očiju.
Pomažu nam da ostanemo mladoliki
Antioksidansi koji se nalaze u zelenim jabukama podstiču regeneraciju ćelija i popravljaju teksturu kože i zatežu je što rezultira mladolikim i zdravim izgledom kože lica.
Podstiču sagorevanje masnih naslaga
Zelene jabuke imaju mali procenat šećera, ali zato obiluju vlaknima koja podstiču bolji rad metabolizma, a samim tim započinje i proces razgradnje masnih naslaga.
Tavankut je mesto, na severu Bačke, u neposrednoj blizini grada Subotice, a svega tri kilometra od granice sa Republikom Mađarskom.
Tavankut je naseljen još od davnih vremena, te se već 1439. godine u starim kartama i dokumentima beleži kao svojevrsno utvrđenje (lat. oppidum).
Danas je naselje Tavankut podeljeno na Donji i Gornji Tavankut.
Donji Tavankut se nalazi jugozapadno od grada Subotice, a nalazi se na peskovitu tlu i plodnoj crnici.
U Donjem Tavankutu prema popisu iz 2002. godine, živi 2.631 stanovnik. Većinski živalj u Tavankutu čine bunjevački Hrvati.
U vreme nekadašnje Jugoslavije Tavankut je bio prepoznatljiv po fabrici Medoprodukt, koja se bavila preradom voća i povrća odnosno proizvodnjom zimnice, kesten pirea te pakovanjem meda.
Medoprodukt je bila jedina fabrika u Jugoslaviji koja je prozvodila med sa različitim ukusima: prvo sa ukusom kafe tzv. melkof, a kasnije i sa drugim ukusima voća tzv. frumel.
Ljutovačka rakija takođe je bio jedan od brendova Tavankuta, ali i jugoslovenske ekonomije uopšte, koja je počela da se proizvodi 1973. godine.
Raspadom Jugoslavije dolazi i do raspada fabrike Medoprodukt. Danas se spomenutih brendova s ponosom sećaju samo starije generacije.
Novo vreme donelo je nove izazove, pa su se Tavankućani preorijentisali na druge privredne grane.
Danas su dominantne postale poljoprivreda i voćarstvo, među kojima se ističu zasadi jabuke.
Stanovništvo Tavankuta svoje tradicionalno nasleđe čuva i razvija i u savremenom smislu reči.
Živim održavaju nekoliko tradicionalnih običajnih praksi.
Obeležavanje završetka žetve tzv. Dužijanca postepeno se transformiše od običajne prakse do godišnje manifestacije, rado posećene i od strane turista.
Živu običajnu praksu prestavljaju i tzv. Kraljice, prolećni običaj pri kojem na verski praznik Duhova, devojčice obučene u svečanu nošnju obilazile selo, manifestujući pri tom jedan kompleksan oblik tradicionalnog nasleđa.
Običaji se prenose na mlade generacije u okvirima programskog rada Hrvatskog kulturno prosvetnog društva (HKPD) „Matija Gubec“ iz Tavankuta, koje postoji i kao takvo funcioniše u nekoliko sekcija od 1946. godine.
Likovna sekcija ovog društva 1986. godine pokrenula je Koloniju naive u tehnici slame, kojoj postaje cilj negovanje specifičnog, tradicionalnog likovnog izražavanja putem izrade slika i predmeta od slame, prakse koja je u sećanju ovog podneblja prisutna zadnjih stotinu godina.
Slama, kao prirodni materijal koji se u panonskoj oblasti nalazi u izobilju, za žene iz naroda bio je logičan izbor materijala koji one i danas vešto oblikuju.
Kao mesto prezentacije i promocije ovog stvaralaštva osnovana je 2011. godine Galerija Prve kolonije naive u tehnici slame u Tavankutu, a smeštena je u seoskoj kući u centru sela, koja je nekada pripadala jednoj od prvih slamarki Anici Balažević.
Zbirka Galerije čuva radove slamarki koje stvaraju od početka šezdesetih godina 20. veka do danas.
Ova dva tavankutska udruženje HKPD „Matija Gubec“ i Galerija Prve kolonije naive u tehnici slame bili su 2014. godine domaćini Svetskog kongresa slamarske umetnosti, na kojem su učestvovali predstavnici država sa prostora Evrope, Azije, SAD-a i Kanade.
U Tavankutu se može upoznati i lokalni govor, ikavski dijalekt, ali i bogatstvo narodnog stvaralaštva – nošnje, pesme, igre, običaji, seoski način života i privređivanja, ali i nepokretna kulturna baština, kako verska tako i ona civilna.
Još uvek se može videti i čuti priča o „zvonu koje je razbijalo led“ i svojim vibracijama razbijalo ledonosne oblake te sprečavalo vremenske nepogode (grad).
Iako danas retki, postoje još uvek salaši koji su očuvali visok stepen autentičnosti. Nalaze se na rubovima Tavankuta te predstavljaju posebnu atrakciju za boravak i aktivnost posetilaca.
Među tim malobrojnim preostalim salašima dva su deo ponude iz oblasti seoskog turizma u Tavankutu.
Orluškov salaš, sagrađen 1990. godine, jedan je od dva salaša na području grada Subotice koji je zaštićeni spomenik kulture.
Priča o seoskom turizmu u Tavankutu započela je 2011. godine kada je ovo selo odabrano za jedno od deset potencijalnih najturističkijih sela Vojvodine, a među pedeset kandidovanih.
Krajem iste godine nekadašnja članica tavankutskog HKPD Matija Gubec Jasna Balažević je, videvši što sve pojedini članovi Društva rade na polju očuvanja kulturne baštine i razvoja seoskog turizma, odlučila da svoj porodični salaš sa 5,5 hektara zemlje pokloni ovom udruženju za potrebe promocije lokalnog kulturnog nasleđa.
Ovaj salaš je takođe nakon obnove zadržao autentične karakteristike iz vremena kada je nastao (1909. godine), ali je prilagođen za potrebe prenoćišta sa 12 ležaja u potkovlju, dok je prizemlje opremljeno po uzoru na uređenje salašarskih objekata.
Danas na polju seoskog turizma u Tavankutu glavnu reč vodi HKPD Matija Gubec, kojem je osnovna misija rad sa mladima na polju očuvanja lokalne tradicije.
U svom radu udruženje je od 2011. godine preuzelo ulogu promovisanja Tavankuta kroz vidove seoskog turizma, a u okviru toga i rimokatolički crkvu Presvetog Srca Isusovog građenu u neoromaničkom stilu, kapelu svete Ane u Gornjem Tavankutu, Galeriju prve kolonije naive u tehnici slame, Etno salaš Balažević, Orluškov salaš, kao i brojne običajne manifestacije i festivale.
Sa svojim sloganom Dobro došli u Tavankut – misto di sunce grli Bačku ovo mesto ima ambiciju da bude prepoznato na budućoj turističkoj mapi severne Bačke.
Ugostili Josipovića, Nikolića, Vučića i Kolindu
U novije vreme stanovnici Srbije Tavankut poznaju kao mesto bilateralnih susreta predsednika Srbije i Hrvatske. Tako su Tavankut posetili Ivo Josipović, nekadašnji predsednik Hrvatske, te nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Kasnije Tavankut posećuju Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić. Tavankut je u tim prilikama postao medijski vidljiv, a tada se sa posebnom pažnjom isticalo, kao posledicom tih susreta, asfaltiranje par stotina metara seoskog puta u centru sela te obnova ruiniranog Doma kulture.
Recepti Kristine Gašpar, autorke bloga „Domaćica za vas“, već pet godina svake subote izlaze na portalu lista Danas.
Kristina je po zanimanju diplomirana ekonomistkinja, ali ljubav prema kuhinji, kreiranju recepata i fotografiji kod nje je dominantna, pa je tako kako kaže i nastao blog „Domaćica za vas“.
– U kuhinji sam odmalena. Uvek me je zanimalo kuvanje. Volim da eksperimentišem, da kombinujem razne namirnice. Uživam u pripremanju hrane, ističe naša sagovornica.
Na pitanje šta je bio prelomni momenat da napravi blog Kristina napominje da su se ranije recepti pisali u sveskama.
– Sada je to drugačije. Blog je onlajn sveska sa receptima. Tako sam počela da pišem blog, zbog jednostavnijeg deljenja recepata, navodi autorka bloga „Domaćica za vas“ i dodaje da priprema hranu iz svih krajeva sveta.
Prema njenim rečima, zanimljivo je upoznavati namirnice koje nisu uobičajene kod nas, ali ističe da od svega ipak najviše voli da pravi kolače.
Inspiraciju za nove recepte kaže da dobija od čitalaca i pratilaca njenog bloga, ali i Instagrama i Fejsbuk stranice.
– Reakcije čitalaca me motivišu da kreiram nove recepte. Zadovoljstvo je kada napraviš nešto novo i to se dopadne ljudima, pa recept kruži po internetu, objašnjava Gašpar.
Kristina kaže da svi oni koji bi hteli da se oprobaju u veštini kuvanja i spremanja hrane za početak bi trebalo prvo da pripremaju jednostavna jela i da se ne plaše neuspeha.
Ni kolači nisu komplikovani za pripremu bez obzira što možda tako deluje na prvi pogled.
Kristina često ističe da su sve fotografije koje su zaštitni znak njenih recepata fotografisane mobilnim telefonom, i da nije potrebna skupa oprema da bi se iskazala kreativnost.
– S obzirom da se na internetu „jede“ očima, recept sam po sebi nije dovoljan. Potrebno je zaokružiti celinu – napraviti kompoziciju, odnosno fotografiju, koja će čitaocima dočarati ukus i miris jela. Malo dobre volje i osećaja i eto dobre fotografije, objasnila je blogerka.
Pored toga što je neophodno dobro spremiti jelo, dekoracija je završni momenat i dodatno privlači pažnju čitalaca, navodi Kristina i dodaje da što se nje tiče jeste važna, ali nije uvek neophodna.
– Najbitniji je ukus jela. A da bi čitaoci imali želju da naprave određeno jelo, ono treba da bude lepo aranžirano, zaključila je naša sagovornica.
Vanilice sa puterom
Vanilice se tradicionalno pripremaju sa svinjskom mašću. Ali niko nikome ne brani da ih pripremi sa puterom ili nekom biljnom mašću. Veličina, debljina, vrsta džema, zavisi od vašeg ukusa.
Najčešće ih pripremam sa džemom od kajsija, dosta vanile i koricom limuna. Svima je recept za vanilice poznat, ali evo jednog predloga. Ovo je manja mera.
Vanilice sa puterom, sastojci:
* 150 g oštrog brašna
* 100 g mekog brašna
* 50 g šećera u prahu
* 1 kesica vanilin šećera
* rendana korica limuna po ukusu
* 125 g putera (sobne temperature)
* 1 žumance
* 1 kašika mleka/vode/limunovog soka…
* džem od kajsija po potrebi.
šećer u prahu po potrebi.
Priprema:
U posudi za mešenje sjedinite sve suve sastojke, dodajte puter i istrljajte (treba da dobijete mrvičastu smesu). Dodajte žumance i tečnost. Umesite testo.
Ovo testo ne treba dugo da se mesi da ne bi bilo žilavo.
Po potrebi dodajte još malo tečnosti. Testo razvijte na površini koju ste posuli oštrim brašnom. Debljina testa je svar ukusa. (Ja uvek razvijam tanko jer volim tanke vanilice.)
Testo secite modlom željenog oblika i veličine.
(Vanilice najčešće sečem okruglom modlom prečnika cca 2 cm.)
Pleh obložite papirom za pečenje, pa poređajte keksiće. Ostavite po malo mesta između keksića.
Pecite ih u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 8-10 minuta.
Dužina pečenja zavisi od debljine testa. Vanilice se obično peku dok ivice blago ne porumene jer treba da budu bele. Ali i to je stvar ukusa. Ja volim kada je testo malo rešije, vanilice su mi tada ukusnije.
Spajajte po dva keksića džemom. Ostavite ih da odstoje dok se džem upije, pa ih uvaljate u šećer u prahu koji ste začinili vanilin šećerom.
Štrudla sa džemom
Da li pravite štrudlu sa džemom ili birate neki drugi nadev? Koja je vaša omiljena zimska poslastica?
Sastojci:
* 350 g brašna tip 400
* 1/2 kašičice praška za pecivo
* 1/2 kašičice suvog kvasca
* 1 kesica vanilin šećera
* 1 kašika šećera
* 1 kašičica rendane kore limuna
* prstohvat soli
* 2 dl toplog mleka
* 50 ml ulja
* 1 teglica džema po izboru
Priprema:
U vanglicu za mešenje sipajte sve suve sastojke i izmešajte ih. Dodajte mleko i ulje, pa umesite testo.
Vanglicu dobro upakujte (kako se testo ne bi sušilo) i ostavite ga na toplom mesecu da se udvostruči. Radnu površinu pospite brašnom, stavite testo i malo ga premesite. Razvijte ga u pravougaonik koji odgovara dimenzijama vašeg pleha.
Debljina testa je po želji. Testo premažite džemom i uvijte štrudlu. Ja sam napravila dve manje štrudle i uplela ih, ali to nije obavezno. Pleh za pečenje obložite papirom i stavite štrudlu. Pokrijte je i ostavite da odstoji oko pola sata. Rernu zagrejte na 180 stepeni.
Pre pečenja štrudlu premažite umućenim jajetom. Pecite je oko 40 minuta. Sastojci su za jednu štrudlu.
Kitnkez, kitnikez, kotonjada ili sir od dunja
Kitnkez je tradicionalna vojvođanska poslastica koja može da traje cele zime… Sir od dunja (Quittenkäse) ima više naziva na našem području.
Često ga nazivaju i sulc od dunja, ali u pitanju je druga poslastica koja se priprema od ostataka (ljuske i koštica od dunja). Kao i kod ostalih recepata, i u ovom postoje varijacije na temu, ali osnova je ista – dunje, šećer i limun.
Boja zavisi od više faktora. Bez obzira na boju, kitnkez je uvek ukusan i aromatičan. Dunja je simbol ljubavi, sreće, plodnosti, neprolaznosti. Plod je opojnog mirisa i neodoljivog ukusa. Drevne civilizacije su veoma cenile dunju zbog njenog blagotvornog dejstva na ljudski organizam. Simbol je jeseni. Zbog neodoljivog mirisa dunja je često ukras na ormaru.
Kitnkez/sir od dunja, sastojci:
* 1 kg dunja, očišćenih od koštica
* 800 g šećera
* 2 limuna
* po ukusu: vanilin šećer, orašasti plodovi…
Priprema:
Dunje isecite na manje komade (ja ih ne ljuštim, ali ukoliko mislite da treba, možete ih oljuštiti). Stavite ih u veću šerpu, prelijte vodom da ogrezne i kuvajte dok ne omekšaju, a voda ispari. U ovoj fazi kuvanja možete dodati i limun ili ga ostaviti za drugu fazu.
(Za pripremu kitnkeza koristim i koricu i meso limuna i stavljam ga u prvoj fazi kuvanja, koricu možete da narendate, a meso da iseckate.) Kada se dunje skuvaju, ispasirajte ih. Najjednostavnije je koristiti štapni mikser ili seckalicu za hranu. Smesu vratite u šerpu, sipajte šećer i kuvajte na srednje jakoj temperaturi uz često mešanje.
Ukoliko se odlučite da koristite sok od limuna i rendanu koricu, možete ih dodati u ovoj fazi.
Kitnkez /sir od dunja treba kuvati oko 2 sata. Pred kraj kuvanja možete dodati vanilin šećer. Smesa treba da bude baš čvrsta, dosta čvršća od džemova i pekmeza. U kuvani kitnkez možete umešati iseckane orahe. Za oblikovanje možete koristiti modle po izboru – velike, male, silikonske metalne. Najčešće koristim modlice za praline.
Deo sa orasima obično izlijem u običan pleh i posle sečem na kocke. Kada se kitnkez ohladi i postane dovoljno čvrst, izvadite ga iz modli i ostavite da se suši na vazduhu. Po želji ga možete uvaljati u kristal šećer. Sir od dunja ne treba čuvati u frižideru već u hladnijoj prostoriji.
Što duže stoji i suši se, ukusniji je.
Napomene:
Količinu limuna sam prilagodila svom ukusu. Slobodno možete smanjiti količinu. Znate da kod mene sve može i ne mora. Ukoliko nemate iskustva u pripremi ove delicije, slobodno ga kuvajte malo duže, bolje da bude čvrst nego mek.
Dok jedni vjeruju da je to stvar prirode, drugi se plaše da nije u pitanju neki zdravstveni problem.
Stoga su naučnici sa Univerziteta u Teksasu sproveli istraživanje upravo na ovu temu.
Oni su tokom svog istraživanja tri dana štakorima davali kafu koja je potaknula pokretljivost mišića crijeva i to nezavisno od doze kofeina.
Štakorima se nakon tri dana konzumiranja kafe povećala pokretljivost mišića tankog crijeva. To znači da su štakori, baš kao i ljudi, nakon kafe morali da obave veliku nuždu. Čak se i broj bakterija u njihovom izmetu smanjio. Zanimljivo je da su ovi efekti nezavisni od kofeina, jer je slično na njihovu probavu delovala i beskofeinska kafa – rekao je vodeći autor studije Šuan Ženg Ši za britanski “Mirror”.
Pretpostavlja se da su za laksativno djelovanje kafe zaslužna njena kisela svojstva. Dokazano je da viša nivoa želučane kiseline, koja nastaje zahvaljujući klorogenoj kiselini iz kafe, aktivira rad probavnog sistema.
Dakle kada vas idući puta kafa natjera da posjetite WC znjte da je do kafe i da je sa vašim zdravljem sve uredu.
Mnogi se pitaju da li je kafa zdrava za naš organizam, pitanje je koje stručnjaci često postavljaju. Naravno da ono pruža brojne pogodnosti organizmu, no postoje neke stvari na koje morate obratiti pažnju.
Šoljica čiste crne kafe u praznom želucu podstičke stvaranje želučane kiseline što posebno negoduje ljudima sa gastritisom. Čak ni zdravi stomaci nisu pošteđeni jer pojačano lučenje kiseline će vam uzrokovati nelagode tokom jela i smetnje kod probave.
PACIJENTI SU OPET REKLI SVOJE: Ovo su najbolji liječnici u Hrvatskoj za ovu godinu! Provjerite je li vaš doktor na tom popisu
Autor: Dnevno
Udruga Najdoktor objavila je popis najboljih liječnika i stomatologa u Hrvatskoj prema glasovima pacijenata na stranici www.najdoktor.com.
Ovo je osma godina objave popisa najboljih doktorica i doktora po izboru pacijenata u Republici Hrvatskoj, a kako su iz Udruge naglasili cilj je da na temelju iskustava pacijenata stvaraju, što je moguće, realniju sliku o pojedinim doktoricama i doktorima u Republici Hrvatskoj.
“Komentar po komentar, i tako već deset i pol godina, zajedno smo razvili bazu iskustava a koja je etablirala ovaj portal kao centralno mjesto informiranja o iskustvima drugih s pojedinim doktoricama i doktorima”, poručili su.
Kriteriji po kojima je portal birao najbolje doktorice i doktore jesu ukupan broj komentara, odnos broja pozitivnih i negativnih komentara, kvaliteta samih komentara (neargumentirani komentari se nisu uzimali u obzir). Također, kao i proteklih godina, komentari koji su se odnosili na vrijeme čekanja i osoblje nisu se uzimali u obzir iz razloga što u mnogim slučajevima doktorice i doktori ne mogu birati osoblje niti utjecati na broj pacijentica i pacijenata.
DOKTORI MEDICINE:
ABDOMINALNI KIRURG:
Boris Furač, Dražen Tufeković – Karlovac
Radoslav Stipić – Split
Hrvoje Silovski , Marcel Židak, Ante Gojević, Goran Augustin, Ana Dimova, Stipislav Jadrijević, Mislav Rakić, Emil Kinda, Amir Ibukić, Hrvoje Tomasović – Zagreb
ALERGOLOG:
Mato Ćurić – Osijek
ANESTEZIOLOG:
Judith Adrianne Deutsch, Sanja Toljan – Zagreb
DERMATOVENEROLOG:
Ivana Hlevnjak – Split
Ivana Prkačin, Vedrana Bulat, Sanja Gregurić, Suzana Ljubojević-Hadžavdić , Ines Lakoš-Jukić, Željana Bolanča , Nives Pustišek, Snježana Komadina, Lena Kotrulja, Jolanda Kanižaj-Rajković, Maja Ceković, Snježana Kramarić, Dijana Celić – Zagreb
DJEČJI KIRUG:
Nado Bukvić – Rijeka
Dalibor Divković – Osijek
Klaudio Pjer Milunović, Zenon Pogorelić – Split
Miram Pasini, Zoran Barčot, Zoran Bahtijarević, Tomislav Luetić, Stanko Ćavar, Fran Štampalija, Dražen Belina, Andrija Car – Zagreb
ENDOKRINOLOG:
Blaženka Miškić – Slavonski Brod
Jelena Vučak-Lončar – Zadar
Darko Kaštelan, Igor Bjelinski, Maja Berković-Cigrovski, Gorana Mirošević, Tina Dušek, Davorka Herman-Mahečić – Zagreb
FIZIJATAR:
Darko Kraguljac – Rovinj
Vesna Bilandžić – Split
Ivan Kos, Vladimir Knež – Varaždinske Toplice
Matija Žutelija Fattorini, Blaženka Nekić, Svetislav Polovina , Stjepko Bućan, Spomenka Sremac-Bohaček, Maja Mirković – Zagreb
GASTROENTEROLOG:
Vladimir Borzan – Osijek
Zlatko Bulić – Rijeka
Kristian Podrug – Split
Katja Grubelić-Ravić, Bruno Škurla, Miloš Lalovac, Davor Hrabar, Ivo Carić, Davor Radić – Zagreb
GINEKOLOG:
Ivica Žuvela – Benkovac
Romana Švaljek-Toth, Alen Šelović, Nikola Galkowski – Bjelovar
Slavko Marić – Biograd na Moru
Marija Skelin-Čupić – Drniš
Mislav Bender – Dubrovnik
Indira Kosović – Dugopolje
Darko Gusić, Mirjana Vrkljan-Radošević – Gospić
Ljiljana Gal – Ivanec
Dejan Šakoronja – Jastrebarsko
Edmond Paljušaj – Matulji
Nero Marinović – Omiš
Hrvoje Vlašić , Klaudia Benić-Salamon, Boris Uhač – Opatija
Luka Bačić, Ante Škrobonja, Oleg Petrović, Miodrag Vezmar, Miljenko Manestar, Herman Haller, Aleks Finderle – Rijeka
Ksenija Jakopinčić, Nenad Škvorc – Samobor
Ivica Dadić – Sinj
Ivan Jandrić, Filomena Tolić-Kovačić, Vesna Ćosić, Krešimir Barišić – Slavonski Brod
Lidija Pejković – Solin
Zdravko Odak, Jasminka Rešić, Dubravka Branica, Zdeslav Benzon, Vedran Hrboka, Teo Budimir, Tatjana Postrak-Jukić, Sandra Benzon, Robert Vulić, Nives Luetić, Marko Mimica, Jakov Viđak, Baldo Obad, Ante Radić, Ante Pecotić, Ante Mršić – Split
Jozo Anić, Dino Markovina, Nelka Tomić – Šibenik
Ivo Bilopavlović, Aleksandar Jukić, Ivana Risek, Hrvoje Brijačak – Varaždin
Marija Đuričić-Dokmanović – Velika Gorica
Vedrana Hardi-Dugandžić – Vinkovci
Lenija Pavić-Lugović – Vrbovec
Abdulkader Gharib – Vukovar
Milka Hoti-Matešić, Ilva Marić, Edita Tadić – Zadar
Tvrtko Tupek, Ana Micevska Slavec, Nataša Mihelčić-Labura, Ratko Matijević , Danijel Bursać, Boris Ujević, Igor Maričić, Ana Jelčić, Gordana Planinić-Radoš, Vedrana Belužić-Šarac, Damir Eljuga, Franjo Grgić, Ivana Erceg Ivkošić, Ana Tikvica-Luetić, Tomislav Hafner, Dorotea Pavan-Jukić, Zrinka Komadina-Estatiev, Mislav Herman, Željko Duić, Zdravko Jeleković, Vladimir Novak, Pavo Perković, Zahi Khouri, Neven Tučkar, Vladimir Janđel, Višnja Tadić, Karlo Tomičić, Boris Franulović, Danijel Šeba, Josip Juras, Sandra Novak-Rosić, Vedran Kardum, Ulla Marton, Trpimir Goluža, Ivan Grbavac, Ante Vuković, Ivan Bolanča, Držislav Kalafatić, Tihana Mazalin, Sanja Tadić, Sanja Boras, Bruno Vuletić, Snježana Belak, Romana Dmitrović, Sanja Gršić-Burić, Milan Pavlović, Nataša Šemnički, Mario Ćurić, Maja Gudelj, Karmen Dubreta, Ozren Grgić, Oliver Vasilj, Mario Podgajski, Ivka Djaković, Ingrid Marton, Ilija Alvir, Goran Vujić, Erden Radončić, Dženis Jelčić, Dražen Lučinger, Dražan Butorac, Dragana Ljubojević-Grgec, Darko Husar, Danka Mirić-Tešanić, Duško Pall, Dario Majnarić, Danijela Lučić, Damir Kovačević, Berivoj Mišković, Ana Zovak-Pavić, Aleksandar Jukić – Zagreb
HEMATOLOG:
Pavle Rončević , Slobodanka Ostojić-Kolonić, Sandra Bašić-Kinda – Zagreb
INFEKTOLOG:
Vesna Tutek – Karlovac
Branko Miše – Zagreb
INTERNIST:
Mislav Radić, Robert Matutinović – Split
Martina Matovinović, Nataša Karamarković-Lazarušić, Vladimir Šalamon, Tajana Silovski, Marica Bračić-Kalan, Gordana Štajminger, Dean Mileta – Zagreb
KARDIOKIRURG:
Daniel Unić, Ivan Burcar, Hrvoje Gašparović, Igor Rudež – Zagreb
KARDIOLOG:
Ervin Avdović – Rijeka
Ante Anić – Split
Boris Starčević, Richard Matasić, Jasmina Čatić, Jure Mirat, Edvard Galić, Aleksander Ernst – Zagreb
MAKSILOFACIJALNI KIRURG:
Ante Mihovilović , Saša Ercegović – Split
Marko Tarle, Predrag Knežević, Tomica Bagatin – Zagreb
MIKROBIOLOG:
Javorka Leko-Grbić – Split
Tomislav Meštrović – Zagreb
NEFROLOG:
Dragan Klarić – Zadar
Krešimir Galešić – Zagreb
NEUROLOG:
Tea Mirošević Zubonja – Osijek
Ingrid Škarpa-Prpić – Rijeka
Darijo Sučević, Mario Mihalj – Split
Branko Malojčić, Vida Demarin, Barbara Barun, Željka Petelin-Gadže, Vesna Brinar, Morana Ivičić – Zagreb
NEUROKIRURG:
Nenad Koruga – Osijek
Bojan Milanov – Pula
Vlatko Ledenko – Split
Josip Paladino – Sveta Nedelja
Vječeslav Kčira-Fideršek – Varaždin
Ivica Francišković – Zadar
Jakob Nemir, Fadi Almahariq, Ivan Škoro, Ante Subašić, Tonko Marinović, Tomislav Sajko, Robert Saftić, Boris Božić, Krešimir Rotim, Jurica Maraković, Goran Mrak, Hrvoje Jednačak, Vatroslav Čerina, Andrej Desnica – Zagreb
NUKLEARNA MEDICINA:
Tatjana Samardžić, Marija Punda, Josip Staničić, Sanja Kusačić-Kuna – Zagreb
OBITELJSKA MEDICINA:
Marica Polegubić – Biograd na Moru
Agneza Tadej-Derenčinović, Orsat John, Mario Čurlin, Dragana Adžović-Andrić – Dubrovnik
Ana Karlak-Mahovlić – Đurđenovac
Vanja Hmelik – Jagodnjak
Sanja Brleković – Karlovac
Dragica Polančec-Fodor – Koprivnica
Vladimir Pereković – Malinska Dubašnica
Rene Puharić – Opatija
Tatjana Vuletić-Vuica, Aleksandra Vojvodić , Ana Birtić, Monika Jeđud, Zrinjka Dananić, Vesna Samardžić-Ilić, Albina Dumić – Osijek
Branka Jurić, Anđela Jukić, Luka Bilić, Marin Belak, Dean Šarić, Zlatko Juratovac, Nenad Vukojević, Nadežda Bilić, Miro Kalauz, Irena Škegro, Gorana Pavičić, Damir Bosnar, Jelena Petrinović-Dorešić – Zagreb
ONKOLOG:
Jelena Roganović – Rijeka
Ante Strikić – Split
Davor Kust, Ilona Sušac, Adem Hajredini, Ljerka Eljuga, – Zagreb
OPĆI KIRURG:
Darko Krstov – Dubrovnik
Samir Haj-Barakat – Našice
Darko Kraljik – Slavonski Brod
Leonardo Patrlj – Sveta Nedelja
Natalija Lučev, Jakov Mihanović – Zadar
Jurica Žedelj, Pavo Kostopeč, Danko Mikulić, Petar Matošević, Domagoj Lemac, Martin Grbavac, Branislav Kocman, Josip Lovrić, Zrinko Madžar, Vide Bilić – Zagreb
Ivan Bohaček, Josip Vlaić, Davor Bojić, Tomislav Ćuti, Mario Josipović, Domagoj Delimar, Tomislav Čengić, Ozren Kubat, Trpimir Vrdoljak, Tomislav Đapić, Mislav Jelić, Miljenko Franić, Milan Milošević, Ivan Benčić, Alan Mahnik, Tomislav Ribičić, Damir Hudetz – Zagreb
OTORINOLARINGOLOG:
Bojan Fanfani – Karlovac
Dubravko Manestar – Rijeka
Ante Sučić, Zlatko Kljajić , Zaviša Čolović, Robert Tafra, Ivan-Anđelko Lisec – Split
Tajana Gudlin-Sbull, Domagoj Butigan – Varaždin
Ivan Baraka – Zadar
Sandra Baranović, Ana Penezić, Alan Pegan, Ante-Srđan Anzić, Branko Strihić, Drago Prgomet , Andro Košec, Martin Jurlina, Gorazd Poje, Marko Velimir Grgić, Vinko Borčić, Tomislav Baudoin, Renato Janušić, Mirko Ivkić, Mihael Ries, Lana Kovač-Bilić, Krešimir Gršić, Ivan Rašić, Josip Markešić, Ivica Klapan, Siniša Stevanović, Goran Gudelj, Davor Vagić, Boris Šimunjak, Boris Filipović, Boris Bumber – Zagreb
Fanilda Brekalo, Luka Stričević, Tamara Bošnjak, Snježana Kapor-Jeričević, Dubravko Matić, Blanka Labura – Split
Ilonka Artuković – Samobor
Ružica Vasari-Talanga – Velika Gorica
Davorka Vitlov-Čirjak – Zaprešić
Helena Strizić Živić, Tanja Kladnički, Silvana Nemrava-Čičak, Ana Krpina-Pozaić, Lada Gulić, Milana Smiljanić-Gaberšnik, Ivanka Bilonić-Čović, Mirjana Tomčić, Erina Leona Cetinić, Đurđica Šešo-Šimić, Sandra Vukšić, Oleg Jadrešin, Milivoj Jovančević, Metka Regan, Marinka Marić, Iva Palčić, Dubravka Petrašević, Diana Puževski, Arnes Rešić, Andrea Kostinčer-Pojić, Andrea Cvitković-Roić – Zagreb
PLASTIČNI KIRURG:
Bojan Ignatovski – Daruvar
Robert Selmani – Dubrovnik
Davor Jurišić – Rijeka
Bojan Štambuk – Split
Srećko Budi, Zlatko Vlajčić, Tomislav Orešić, Ivan Milas, Andrej Roth, Dinko Tončić, Anto Dujmović, Zvonimir Puljiz, Franjo Rudman, Zoran Veir, Ivo Džepina, Rado Žic, Mladen Duduković, Dinko Bagatin – Zagreb
PSIHIJATAR:
Anamarija Milun – Popovača
Igor Girotto – Rijeka
Anđelko Beg – Split
Nikola Drobnjak – Vukovar
Davor Moravek, Ivan Otić, Zoran Madžarac, Zorana Kušević, Tihana Jendričko, Marijan Montani, Ljiljana Škrinjarić, Herman Vukušić, Goran Jurcan, Rudolf Gregurek, Anto Orešković, Davor Zdunić – Zagreb
PSIHOTERAPEUT:
Iva Stasiow – Zagreb
PULMOLOG:
Andrea Vukić-Dugac, Saša Srića, Mihovil Vrčić – Zagreb
RADIOLOG:
Nikola Ivan Leder – Velika Gorica
Draga Ljubić, Željko Herceg, Vinko Vidjak, Marija Marušić, Ivo Gregurić, Bojan Jernej – Zagreb
REUMATOLOG:
Vesna Budišin – Čakovec
Dušanka Kaliterna-Martinović – Split
Miroslav Mayer – Zagreb
TORAKALNI KIRURG:
Igor Nikolić, Dinko Stančić-Rokotov – Zagreb
TRAUMATOLOG:
Tin Ehrenfreund – Zagreb
UROLOG:
Kristian Krpina – Rijeka
Ivan Savić, Pero Bokarica, Goran Štimac, Tomislav Kuliš, Nikola Knežević, Neven Kapun, Igor Tomašković, Dalibor Čičin-Šain, Igor Grubišić, Ahmad El-Saleh, Miroslav Tomić – Zagreb
VASKULARNI KIRURG:
Damir Halužan, Vladimir-Zvonimir Pelegrin – Zagreb
DOKTORI STOMATOLOGIJE:
DJEČJI STOMATOG:
Marko Matutinović – Zagreb
ENDODONT I RESTAURATIVNI STOMATOLOG:
Anja Sesar – Zagreb
ORALNI KIRURG:
Darko Slovša – Opatija
Willy Kocjan – Rijeka
Jerko Rebić, Ivica Knežević – Samobor
Marijan Baranović – Slavonski Brod
Damir Roki – Varaždin
Josip Filipović – Vinkovci
Vanja Vuksan, Igor Smojver, Luka Masnić, Hrvoje Plasaj, Nenad Klasić, Krešimir Doblanović, Marko Bajs, Filip Štimac, Davor Brajdić, Leonard Bergovec, Krešimir Johman, Jurica Krhen, Brankica Borisov – Zagreb
ORTODONT:
Darko Pollak – Osijek
Ivana Rupić, Leila Latić Hodžić, Tomislav Lauc, Davor Jokić, Daria Štambuk-Ćosić, Mateja Jelić, Martina Ivanec Sapunar, Andrijana Kovačić – Zagreb
PARODONTOLOG:
Dario Bojčić – Split
PROTETIČAR:
Ante Bešlić, Nikola Petričević , Sanja Štefančić, Jozo Ćosić, Mirna Munitić, Ivo Gašparac – Zagreb
STOMATOLOG:
Eduard Paljušaj – Cetingrad
Miroslav Korda – Dubrovnik
Zorana Čizmić – Dugi Rat
Božena Lovrić Meter – Dugopolje
Ivana Borčić-Sesar – Đakovo
Nikolina Kuzmić-Šelimber – Đurđevac
Hela Puljić – Karlovac
Luka Lubina – Knin
Diana Vuić-Puljizević – Konavle
Ljiljana Peharda-Ivić – Vidovec
Dijana Tomičić, Jasmina Milić-Pavlov, Vladimir Haring, Mirela Veselinović, Josip Prpić, Josip Čes, Anastazija Aščić-Tokić – Osijek
Mateo Pierobon – Pakrac
Hrvoje Galić – Poreć
Tiana Barić, Nevena Ivančević, Tatjana Jović, Tomislav Vuletić, Goran Grenko, Neven Crepulja – Rijeka
Simona Šimat, Dea Jurić-Perković, Mia Roglić, Ante Kovačić – Split
Nikica Marinić – Slavonski Brod
Milija Baldić-Lukšić – Trogir
Nataša Gržetić Car – Virovitica
Anabel Babić – Viškovo
Ninoslav Jolić – Vukovar
Dijana Paleka, Sergej Kuštera – Zadar
Dario Novak, Petra Gajski, Marija Sabljić, Ivona Žužul, Iva Japundžić, Ante Stjepan Vidović, Ivan Sertić, Andreja Puntijar, Igor Jurišić, Maja Novaković, Nino Balenović, Rifet Herić, Elena Štimac-Vukojević, Marta Krolo, Blanka Jozinović, Sandra Petaros-Sikirić, Aleksandra Pavelić, Valerija Milković-Budimlija, Vladimir Basić, Sanja Konjević-Jelenčić, Mario Sesar, Maja Štimac-Jagodić, Luka Stojić, Kristina Horvat, Ivana Petrović-Poljak, Nikola Krišto, Josip Marcelić, Ivan Miletić, Ivan Katalinić, Igor Ivanković, Nives Romana Beketić-Lušić, Inga Vučković, Goran Katona, Davor Matković, Zlatan Vajzović, Blaženko Crnojević, Davor Ćurković, Maja Flajnik, Marin Radić, Tajana Kušeta-Antić, Darko Čajić, Blanka Radujković, Marija Stilinović-Bjelica, Janko Naka, Majda Plišić, Biserka Dumnica, Berislav Mostarac, David Basač, Renata Lončar-Drugović – Zagreb
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Ako nešto može da učini da izgledate umorno i doda godine vašem licu, to su kesice ispod očiju. Ali, ne dajte se! Pre nego što ih prihvatite kao deo sebe, bar pokušajte da ih uklonite!
Kesice ispod očiju mogu biti naduvene, u boji koži ili tamne, crvene i iziritarne ili jednostavno viseće. Ni jedne nisu ukras vašem licu. Razlozi zašto se pojavljuju su različiti, a time i način njihovog uklanjanja.
Kesice ispod očiju uzrok
Starenje kože i gubitak njene elastičnosti svakako su bitni uzroci pojave kesica ispod očiju, baš kao što uzrokuju i bore u tom predelu lica. Ovaj deo lica je posebno podložan ovakvim promenama, jer je tu koža lica najtanja. Dešava se da masne naslage koje imamo na licu, usled starenja i gubljenja elastičnosti kože „pobegnu“ u predeo oko očiju i naprave vrećice. Ovakvi podočnjaci su obično viseći, često praćeni borama oko očiju.
Osim toga što naduvene podočnjake možete imati zbog godina, razlog može biti i u zadržavanju tečnosti u ovom području. Za razliku od onih izazvanim opuštanjem kože, ove kesice neće visiti, već će više biti naduvene. A uzroci mogu biti:
hormonske promene
alergije
nasledni faktor
previše slana hrana
nedovoljno sna
Ukoliko primetite ovu pojavu na koži ispod očiju odjednom, javite se lekaru, posebno ako je praćena crvenilom, ako je baš jako izražena, bolna i ako primetite naduvenost i na drugim delovima tela. Tada je u pitanju oticanje, a ne kozmetički problem kao što su podočnjaci.
U većem broju slučajeva, kese ispod očiju su obično bezazlene i kao uporan problem kojeg želite da se rešite, javiće se postepeno.
Da biste uklonile tragove umora i godina sa vašeg lica, potrebno je da promenite životne navike, a i neki prirodni lekovi i domaće metode biće vam od koristi. Najbolja varijanta su dobri kozmetički preparati u vidu krema protiv podočnjaka, a naposletku, ako baš ništa ne pomaže, tu su i hirurške intervencije.
Naša glumica Lidija Vukičević nam je ispričala svoju priču i objasnila kako se možemo lako rešiti i podočnjaka i bora. Ona je uspela da ih ukloni za jako kratko vreme i svi znamo kako dobro izgleda i prkosi godinama. Pročitajte šta je njoj pomoglo i šta može pomoći i vama. Njena priča nalazi se na ovom linku: https://minutzamene.com/lidija-vukicevic-moja-tajna-protiv-bora/
A evo šta još možete uzeti u obzir.
Kako ukloniti podočnjake promenom životnih navika?
Iako zvuči bezazleno, ovo je ona najteža metoda, jer nikome nije lako da menja svoje navike. Ipak, ne mora biti uvek tako teško.
Obratite pažnju, možda niste ni znali da u nekim stvarima grešite, a baš one vam izazivaju otečene podočnjake.
Najvažnije pravilo – Pijte dovoljno vode
Ovo je savet koji ste sigurno milion puta čuli, bilo da ste se informisali o zdravlju, o mršavljenju ili o rastu kose. To je jedno od najvažnijih pravila za zdrav život i za lepotu.
Evo zašto.
Prvo, voda pomaže da iz vašeg organizma izbacite štetne materije. Na primer, ukoliko konzumirate previše soli, dolazi do zadržavanja vode u organizmu, između ostalog i baš tu, ispod vaših očiju. Redovnom konzumacijom vode, pomažete da se ona izbaci.
Voda nije bitna samo zbog toga, već i da bi vaša koža ispod očiju ostala hidrirana, mekana i elastična i time čvršća, pa lakše odoleva promenama, bilo da su one bore ili kesice ispod očiju.
Izbacite višak tečnosti iz organizama!U te svrhe, pored vode, korisni su vam čajevi koji deluju kao diuretici. Probajte čaj od peršuna ili čaj od maslačka.
Promenite pozu u kojoj spavate
Da li spavate na stomaku ili okrenuti na stranu? Pogrešno! Pored toga što tako imate bolje šanse da se ujutru probudite sa šarama od jastučnice na licu, veće su šanse i da vaše lice ujutru krase kesice ispod očiju.
Najjednostavniji način da rešite taj problem jeste da spavate na leđima, glave blago izdignute. Na taj način sprečavate da se tečnost nakuplja u vašim podočnjacima.
Nije lako uticati na položaj tela u snu, ali nije ni nemoguće. Stavite jastuke sa strane koji će vam biti prepreka da se okrenete. Dobro, ne morate samo jastuke. Budite romantičniji pa sa jedne strane stavite partnera.
Spavajte dovoljno i budite vedrog duha
Suvišno je pričati da nedovoljno sna utiče na izgled vaših očiju i podočnjaka. 7-8 sati dnevno je neophodno ne samo za lepotu, već i za regeneraciju i odmor tela i za zdravlje u celini. Stres i plakanje takođe, kao što znate, momentalno izazivaju kesice ispod očiju, zato pokušajte da se okružite pozitivnim ljudima, izbegavate stresne situacije i da mislite pozitvno.
Idite na alergo-test
Pijete dovoljno vode i dovoljno spavate, ali i dalje imate kesice ispod očiju? Jedan od vrlo čestih uzroka jesu alergije koje stvaraju svojevrsne upale (nos koji curi, suzne oči i iritacije ili tečnost koja se zadržava i pravi kese ispod očiju) . Onda kada saznate na šta ste alergični, izbeći ćete uzrok alergija. Naravno, to nije uvak tako jednostavno, kao recimo onda kada ste alergični na polen trava. U tom slučaju pomoći će vam medicinski tretman koji će vam prepisati vaš lekar, odnosno neki antihistamin.
Pravilno čistite lice
Da li negujete svoju kožu dovoljno ili je uzimate zdravo za gotovo? Jako je važno za njen zdrav izgled da pravilno čistite lice i da ne idete sa šminkom u krevet. Na nju se lepe dodatne nečistoće, a i sami sastojci šminke mogu da iziritiraju vaše oči tokom noći. Čuvajte kožu od izlaganja UV zracima i redovno je hidrirajte. Prirodne kreme koje zatežu kožu mogu biti od ogromne koristi da spreče opuštanje lica i nastanak kesa ispod očiju.
Smanjite alkohol
Pre svega, nije nimalo damski ni ženstveno da preterujete na ovom polju. A znaćete da ste počele da preterujete po naduvenim kapcima. Alkohol utiče na zadržavanje vode u organizumu. Osim toga, ako preterate, može se desiti da ne spavate dobro jer vas muči mamurluk. To su već dva poena u korist naudvenih podočnjaka i baš nijedan u korist vašeg lepog lica. Budite umereni. Čaša vina jeste uživanje, a litar vina pred spavanje je nalivanje.
Vežbajte
Vežbe poboljšavaju cirkulaciju. To podrazumeva pomeranje krvi kroz krvne sudove, ali i tečnosti koja se zadržava u telu. Može pomoći da vaši podočnjaci budu manje tamni, manje naduveni. U svakom slučaju, osećaćete se mnogo bolje. A da ne pričamo da je vežbanje dobro za mršavljenje. To su već dva poena u vašu korist, a nijedan za kese ispod ociju.
Povedite računa o ishrani
Obavezno smanjite količinu soli, a posebno pred večeru. Ukoliko večerate jaku, začinjenu slanu hranu, sva je prilika da se ujutru probudite naduvenih očiju. U ishranu unesite što više vitamina jer imaju svoju ulogu u zdravlju kože oko očiju.
Vitamin A je važan za vid
Vitamin B2 sprečava svarb i crvenilo kože i utiče na njeno zdravlje
Vitamin B6 balansira odnos natrijuma i kalijuma što utiče na svoj način na zadržavanje vode i otečenost podočnjaka
Vitamin C utiče na održavanje kolagena što je važno za elatičnost kože i sprečava rekciju nekih alergena
Vitamini D i E poboljšavaju kvalitet kože oko očiju
Maske za kesice ispod očiju mogu biti kupovne, ali i one iz vaše kuhinje. Što se ovih prvih tiče, jako su popularni kolagenski jastučići za podočnjake. Mali su i kompaktni i stavljaju se kao obloga samo na deo ispod očiju.
A imamo i ove domaće varijante koje omogućavaju da podočnjaci kesice ispod očiju splasnu i nestanu na prirodan način:
Kolutovi od krastavca na očima
Ovo je verovatno prvo što vam padne na pamet kada je prirodno uklanjanje podočnjaka u pitanju. I to je ok. Krastavce isecite na kolutove, ohladite i stavite na oči – savršenog su oblika i veličine.
Ipak, imajte na umu sledeće: Nisu krastavci ti koji umanjuju otečenost, već tečnost u njima, a posebno su dobri ako su hladni. POtpuno isto delovaće i pamučne komprese natopljene hladnom vodom.
Pre ovih domaćih tretmana, imajte na umu da povrće uvek treba dobro oprati jer može sadržati i hemiklaije i bakterije, a posebno je to važno ako ga koristite kao tretman za oči.
Pored nezaobilaznog krastavca, pominje se još i krompir. Možete dobro oprati, oljuštiti i sirovog narendati. Koristite ga preko neke gaze. Hladnoća i vlaga smanjiće otok, a njegov sok dobar je za posvetljivanje tamnih podočnjaka.
Većina gore navedenih načina je potpuno prirodna, izuzev lekova za alergiju odnosno antihistamina. Sve ostalo je stvar vaše volje i dela i nije stranog, hemijskog porekla.
Međutim, kada govorimo o tome kako ukloniti kesice ispod očiju prirodnim putem, verovatno vam pre na um padaju domaći tretmani i biljni lekovi. Evo nekih:
Probajte zaleđene kašike
Pored kompresa umočenih u hladnu vodu, često se preporučuju i zaleđene kašike ili neke druge hladne obloge koje imaju za cilj da skupe krvne sudove i smanje otok. Metalne kašike stavite preko noći u frižider i onda zaleđene stavite na kesice ispod očiju i držite 15 minuta. Ipak, ovakva metoda zna da bude nekima jako neprijatna.
Kesice čaja
Čaj sadrži tanin koji ima astrigentska svojstva, pa će olakšati problem i može biti dobar način kako ukloniti kesice ispod očiju. Potrebno je da uronite dve kesice u vrelu vodu kako biste oslobodili dejstvo čaja, a zatim ih izvadite da se ohlade. Stavite na oči, lezite i odmorite 15-ak minuta.
Belance
Belance je odlično za kožu i koristi se u maskama protiv bora, kao i u lečenju mitisera i akni. Za podočnjake, potrebno je da razbijete jedno belance i nanesete na predeo koji je naduven. Ono zateže kožu, a posebno je korisno ako u njega dodate nekoliko kapi hamamelisa. Ostavite 15 minuta pa isperite. Radite to svaki dan bar nedelju dana.
Prirodna ulja
Ulja utiču na zdravlje kože, obezbeđujući joj vitalnost, vlažnost i elastičnost. Možete probati da rastvorite nekoliko kapi ulja vitamina E u malo hladne vode. Umočite gazu i stavite na oči prekrivajući i kese ispod očiju. To bi trebalo da smanji otečenost.
Takođe, za uklanjanje podočnjaka , dobro je i bademovo ulje. Nakon što skinete šminku pre spavanja, nanesite ga na lice i ujutru isperite. Bademovo ulje dobro je za kožu i puno vitamina E, i iako možda neće smanjiti naduvenost, ukloniće tamne kolutove oko očiju.
Ukoliko vas muče tamni podočnjaci, pomoći će vam hladne obloge, a možete ih sakriti i šminkom.
Plastične operacije su naša stvarnost i sve je veći broj žena i devojaka koje se odlučuju da na ovaj način utiču na svoju lepotu. Pored sve popularnije ugradnje silikona u grudi, rade se i operacije podočnjaka i spuštenih kapaka – takozvana blefaroplastika.
To je skup hirurški proces kojim se uklanja višak masnih naslaga (ako su one uzrok kesa ispod očiju) ili se koža zateže.
Pod istim nazivom rade se i operacije zatezanja spuštenih kapaka. Radi se hirurški rez neposredno ispod trepavica, a zatim se odrade neophodne korekcije – zatezanja ili uklanjanje viškova.
Hijaluronski fileri su druga opcija koja može da poboljša izgled podočnjaka. Oni se ubrizgavaju iglom ispod očiju kako bi konture bile ravnije i otečenost bila manje uočljiva.
Kreme protiv bora i podočnjaka
Ukoliko su vaši podočnjaci uporni, možda pokušavaju da vam skrenu pažnju da vam treba dobra krema protiv bora i podočnjaka. U tom slučaju birajte prirodnu varijantu koja će svojim aktivnim sastojcima ublažiti vidljivost i otečenost kesa ispod očiju i zategnuti kožu lica.
Hijaluronska kiselina ne mora da se ubrizgava. Postoje kreme sa biotehnološkim komponentama koji aktiviraju proizvodnju kolagena i elastina u našem telu, kao što je Neodermyl. O njemu smo posebno pisali pa pročitajte ovaj tekst:
Prednost ovakvih tretmana je u tome što su dermatološki testirani, za razliku od krastavaca, krompira i ostalih domaćih obloga koje mogu nepažnjom doneti još veće upale.
Osim toga, kreme protiv bora i podočnjaka mnogo su jeftinjie od operacija i bolnih kozmetičkih tretmana i ubrizgavanja filera, a da ne pričamo da su bezbolne.
Kozmetički tretmani za kesice ispod očiju
Isprobale bi ste kozmetičke tretmane za ovaj problem? Niste sigurne koji su svi u ponudi? Kesice ispod očiju možemo ukloniti i ovim metodama.
Na raspolaganju su nam metode poput:
Co2 laser za kesice ispod očiju – Njegovom primenom dolazi do umanjenja kesica ispod očiju zahvaljujuću ugljen dioksidu. Ovo se naziva još i karboksiterapija podočnjaka. Cirkulacija se pojačava a koža na ovom delu lica dobija jačinu i postaje manje prozirna i osetljiva. Kako bi se rešili kesica morate upotrebiti laser bar (2-3 puta). Za prve rezultate mora proći bar par meseci.
Mezoterapije podočnjaka – Naduvenost i otok smanjujemo uz pomoć primene koktela supstanci koje se koriste za predeo oko očiju. Njihovom upotrebom ubrzava se eliminisanje toksina, pojačavanjem cirkulacije i limfnom drenažom. Zbog toga kesice postaju manje vidljive, a koža oko očiju zategnutija. Kako bi bila efikasna trebalo bi ponavljati tretman u nekoliko serija (minimum 3 tretmana po seriji). Postupak se primenjuje u razmaku od nedelju dana.
Limfne drenaže lica – Ovim tretmanom uspevamo da pojačamo mikrocirkulaciju ove regije zbog čega uspevamo da umanjimo otok kod kesica ispod očiju. Za dobar uticaj neophodno je da se procedura ponavlja. Tako se smanjuje mogućnost ponovnog nagomilavanja tečnosti i stvaranja novih kesica,
Masaže – Masaža ove regije deluje pomalo nesvakidašnje ali je sasvim moguć pristup. Cilj ovog kozmetičkog tretmana jeste podsticanje izbacivanja toksina i smanjenje naduvenosti. To možemo poboljšati i kombinovanjem sa preparatima koji pojačavaju zatezanje kože i smanjenje kesica. Saznajte više o zogan masaži.
Kako sakriti kesice ispod očiju ?
Kesice ispod očiju moguće je i sakriti. Ovaj proces nije ni malo lak, šta više ponekad deluje kao da je nemoguć. Sve što nam je neophodno jeste pravi odabir proizvoda. Kako bi smanjile vidljivost tih dosadnih nesavršenosti možemo koristiti:
Korektor za kesice ispod očiju – Oni su namenjeni baš za ovu svrhu, omogućavajući da se koža oko očiju zategne i time samnji upadljivost kesica ispod očiju. Korektori ove vrste mogu imati i svojstva zatezanja (u zavisnosti od sastojaka). Često se na njima mogu pronaći i mali masažeri koji stimulišu izbacivanje tečnosti iz ovog predela. Ako birate korektor koji ima pokrivnu moć odaberite nijansu do dve svetliji od kože lica, kako se ne bi primećivalo da ste ga stavili (kesice ispod očiju mogu potamneti ovaj predeo, zbog čega bi vaša prirodna nijansa delovala upadljivo).
Korektor u bojama – Često se dešava da imamo tamne kesice. One ne samo da su naduvene nego se još i primećuju iz avona. Za njihovo neutralisanje možemo primeniti korektore u bojama (narandžasta, losos, crvenkasta ili žuta). One mogu stvoriti optičku varku koja pomaže da se ove kesice ne primećuju toliko.
Za koji god korektor da se odlučite najbolje je nanositi ih utapkavajući ih. Na taj način nećete oštetiti kožu ili iziritirati predeo gde se nalaze kesice.
Da bi sve ovo imalo efekta, najbolje je da počnete o svojoj koži da vodite računa preventivno, dok još nemate probleme. Kasnije je sve mnogo teže. Nekad ćete moći da ispravite stvari. Nekad, u sitacijama kada su kesice ispod očiju deo genetskog koda koji ste nasledili, teže ćete uticati na njihov nestanak. Tada vam ne ostaje drugo nego da ih sakrijete korektorom ili da ih prihvatite kao deo sebe. Ipak, pre nego što to uradite, probajte da ih se rešite!
E ovo morate probati, odlična prelivena pita sa kiselom paprikom
Potrebno je:2 jaja15 gr svežeg kvasca1 kašičica šećera300 ml mleka100 ml ulja130 gr brašna1 kašika griza Nadev:250 gr sira1 kisela paprika veća3 kisela krastavčića1 jaje Priprema: Sir malo viljuškom usitnimo, dodamo jedno jaje i seckanu papriku i krastavčiće na sitne kockice. Sve izmešati. U malo mleka izmrviti kvasac sa šećerom i ostaviti da nadodje. Jaja izmutiti žicom pa u nji dodati ostatak mleka dodati kvasac , ulje brašno sa grizom i sve izjednačiti. Potrebno je 9 kora za svaku rolnicu 3 kore. Prvu koru premazati sa 3 kašike preliva, dodati preko nje drugu koru pa i nju preliti prelivom i lepi rasporeediti po celoj kori kao prethodnu, i treću prebaciti preko druge kore i nju preliti. Na dno staviti trećinu sira saviti ivice i uviti u rolat. Tako i ostale 2 rolnice. Preliti ostakom preliva i peći 50- 60 min na 180 -190 stepeni C
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Autor: Zlatko Govedić
Ako primijetite bilo kakve simptome najbolje je da se smjesta javite svome liječniku. U ovom članku samo ćemo ukazati na nekoliko “skrivenih” simptoma, tj. promjena na tijelu za koje možda niste svjesni da ukazuju na određenu vrstu poremećaja.
Bjeloočnice
Stanite pred zrcalo i zagledajte se u oči. Ako su vam bjeloočnice poprimile žućkastu boju, moguće je da ste proveli previše vremena na suncu bez zaštitnih naočala. Ako se žutilo ne povuče, posjetite liječnika jer možda imate problema s jetrom.
Crvene pak bjeloočnice mogu biti simptom brojnih problema, od alergija do infekcija. Potrebno je razlikovati kratkotrajno crvenilo koje se javlja npr. prilikom iritacije zbog ispale trepavice ili zbog višesatnog promatranja u zaslon računala; te dugotrajno crvenilo koje ne prestaje danima. Ono može biti simptom alergije ili infekcije.
Izdržljivost
Nedostatak fizičke aktivnosti šteti tijelu pa može biti uzrok raznim kroničnim bolestima. Svoju snagu i izdržljivost možete testirati na jednostavan način. Popnite se stubama na drugi kat. Ako ste se jako zadihali, oznojili i izgubili dah, znači da imate jako slabu kondiciju, a možda i problema s hormonima štitnjače.
Struk
Poznato je da debljina na specifičnim dijelovima tijela može biti opasna. Ako višak masnog tkiva imate na trbuhu, a ne npr. na stražnjici ili bedrima, u većem ste riziku za razvoj bolesti srca, dijabetesa i visokog krvnog tlaka.
Koža
Suha koža, naročito nakon tuširanja, neugodan je problem, ali i upozorenje da vašem tijelu nešto nedostaje. Testirajte kožu tako što ćete noktom ogrepsti podlakticu. Ako vam pod pod noktom završe ostaci kože ili jako vidljiv trag grebanja, znači da vašoj koži treba obilna izvanjska i unutarnja hidratizacija.
Pijte najmanje litru i pol vode dnevno kako biste očistili tijelo i kožu. Dugotrajna crvenila ili osipi mogu biti znak alergija ili infekcija i zbog toga bi trebalo da se obratite ljekaru.
Madeži
Obavezno pratite stanje svojih madeža, naročito onih većih i izraženijih. Za skeniranje cijelog tijela ne treba vam puno vremena. Stoga stanite pred zrcalo i pregledajte se. Promjene na madežima poput crvenila, svrbeža, krvarenja i naglog rasta, često su sasvim benigne promjene koje završavaju uklanjanjem madeža. Nažalost, ponekad mogu biti upozorenje za velike zdravstvene probleme.
Mokraća i stolica
Kada obavite nuždu, pogledajte mokraću i stolicu. Zdrava mokraća je bistra i svjetložuta. Tamna i mutna mokraća prije svega je znak da ne pijete dovoljno vode. Ako u mokraći primijetite krv, to je obično simptom urinarne infekcije ili upale bubrega.
Ako jedete hranu bogatu željezom (cikla, špinat, borovnice, kupine i sl.), vaša stolica može biti tamnije boje. Međutim, ako niste konzumirali takvu hranu, a primijetili ste da vam je stolica jako tamna ili čak crna, obvezno se obratite liječniku.
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Izlječenje raka nikada nije bilo bliže! Genetski inženjering povećao učinkovitost ultrazvučne terapije
Autor: Zlatko Govedić
Sonodinamička terapija odnosi se na ultrazvuk u kombinaciji s lijekovima za oslobađanje štetnih kisikovih reaktivnih vrsta (eng. “reactive oxigen species, ROS) na mjestu tumora. Međutim, liječenje nije jako učinkovito jer stanice raka mogu aktivirati antioksidativne obrambene sustave kako bi mu se suprotstavili. Međutim, sada su istraživači iz Američkog kemijskog društva probili tu obranu uređivanjem gena CRISPR/Cas9, dopuštajući sonodinamičkoj terapiji da učinkovito smanji tumore u mišjem modelu raka jetre.
Hepatocelularni karcinom, najčešći oblik raka jetre, ima lošu prognozu, a kirurško liječenje uklanjanjem dijela jetre ili transplantacijom zdrave jetre nije prikladno za bolesnike s uznapredovanom bolešću. Budući da ultrazvuk može prodrijeti duboko u tkiva, sonodinamička terapija mogla bi biti učinkovit, neinvazivan način liječenja hepatocelularnog karcinoma.
No trenutno, stanice raka mogu brzo prevladati terapiju aktiviranjem gena zvanog faktor 2 povezan s nuklearnim faktorom eritroidom 2 (NFE2L2), koji pokreće detoksikaciju stanica i obranu antioksidativnih enzima. Tehnologija za uređivanje gena CRISPR/Cas9 korištena je za smanjenje ekspresije gena u laboratoriju. Stoga su se stručnjaci pitali mogu li povećati učinkovitost sonodinamičke terapije korištenjem te tehnologije za smanjenje ekspresije NFE2L2.
Kao prvi korak, istraživači su kapsulirali sustav CRISPR/Cas9 i molekulu prekursora ROS u lipidne nanočestice. Zatim su tretirali stanice hepatocelularnog karcinoma u Petrijevoj zdjeli s nanočesticama. Lizosomi stanica preuzeli su lipidne nanočestice. Tretman ultrazvukom uzrokovao je stvaranje ROS-a, koji je razbio lizosome i omogućio sustavu CRISPR/Cas9 da uđe u jezgru i sruši ekspresiju gena NFE2L2. ROS je također oštetio druge stanične komponente. Kao rezultat toga, značajno je više stanica raka umrlo od sonodinamičke terapije nego bez uređivanja gena NFE2L2.
Zatim je tim ubrizgao tretman nanočestica u miševe s implantiranim tumorima humanog hepatocelularnog karcinoma. Nakon 15 dana kombiniranog tretmana nanočesticama i ultrazvukom, svi tumori kod miševa su nestali i nisu se vratili. Miševi liječeni samo sonodinamičkom terapijom imali su manje tumora od neliječenih miševa, ali je dodatak CRISPR/Cas9 sustava značajno poboljšao učinkovitost terapije.
“Budući da se uređivanje gena događa samo u tumorskim tkivima pod ultrazvučnim zračenjem, neće uzrokovati mutacije gena u zdravim tkivima”, zaključuju istraživači.
Jednostavna samodijagnostika: Ako primijetite neki od ovih simptoma, vrijeme je da potražite pomoć
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Ukoliko je teško da pojedete pelin na ovaj način jer je izuzetno gorak, možete ga pomešati sa džemom od šljiva ili staviti u hleb.
Pelin ubija opaku, ali i najobičniju infekciju u organizmu, obnavlja metabolizam, usled čega se telesna težina normalizuje.
U vreme lečenja pelinom, savet je da se suzdržite od masne i hrane bogate proteinima, šećera i slatkiša, alkohola, kafe i proizvoda koji sadrže kvasac. Isto je zabranjeno da se jedu mandarine i kiseli krastavci. Ovo lečenje pelinom započnite jedino ako niste alergični na njega.
Suv pelin se guta na suvo, a od njega se mogu pripremati i kupke koje služe detoksikaciji.
Pelin koje se uzima na ovaj način proći će kroz sve delove gastrointestinalnog trakta.
Ukoliko je teško da pojedete pelin na ovaj način (jer je izuzetno gorak), možete ga pomešati sa džemom od šljiva ili staviti u hleb.
Šema čišćenja tela po Ogulovu:
1. Dan: uzeti suvog i isitnjenog pelina na vrh noža i popiti sa čašom vode. Uzima se tri puta dnevno, pola sata pre jela. 2. Dan: uzeti 1 gram pelina tri puta dnevno, takođe uz čašu vode.
3. i 4. dan pelin se uzima isto kao i drugi dan.
5. Dan se uzima 1/3 kašike ujutru na prazan stomak.
Narednih nedelju dana uzimajte po trećinu kašičice pelina na prazan stomak, a zatim napravite nedelju dana pauzu.
Nakon uzimanja pelina, nedelju dana svako jutro na prazan stomak pijte po jednu šolju ključale, pa blago prohlađene vode.
Kompanija “Google” objavila je svoju godišnju listu najpretraživanijih pojmova, TV serija i sportskih figura u Srbiji tokom 2021. godine.
Uvidi u aktuelnosti vezane za koronu su i ove godine građanima bili prioritetni, što ukazuju zauzete top pozicije na listi najpretraživanijih pojmova u Srbiji.
Na prvom mestu nalaze se “nove mere”, na drugom “prijava za 30 evra”, dok peto mesto najpretraživanijih pojmova zauzima “krizni štab”, što ne čudi s obzirom da svakodnevnica svih građana u velikoj meri zavisi od novosti koje se tiču pandemije, a interesovanje za novčanu pomoć opravdano je pandemijskim udarom na finansije.
Tekuća godina za sobom je ostavila mnoge poznate ličnosti, čija su se imena našla na listi najčešćih pretraga. Na trećem mestu stoji ime pevača Marinka Rokvića, a na četvrtom kantautora Đorđa Balaševića.
Video igra PopCat nalazi se na šestom mestu, a za njom sledi interesovanje za novosti vezane za Novaka Đokovića i sport generalno – NBA i Euro 2020.
Najpretraživaniji pojmovi u Srbiji:
Nove mere
Prijava za 30 evra
Marinko Rokvić
Đorđe Balašević
Krizni štab
Popcat
Novak Đoković
NBA
Crna svadba
Euro 2020
Na listi najpretraživanijih sportista i sportistkinja Novak Đoković je i ovde prvak, zatim sledi zanimanje za Milicu Mandić, Kristijana Eriksena, Rafaela Nadala, Tijanu Bošković, Ivanu Španović, Rodžera Federera, Jovanu Preković, Stefanosa Tsitsipasa i naposletku Aleksandra Mitrovića.
Najpretraživaniji sportisti i sportistkinje
Novak Đoković
Milica Mandić
Kristijan Eriksen
Rafael Nadal
Tijana Bošković
Ivana Španović
Rodžer Federer
Jovana Preković
Stefanos Tsitsipas
Aleksandar Mitrović
Kada je reč o TV programu koji je privukao najveću zainteresovanost publike, vrh liste pripada seriji “Crna svadba” čija je premijera bila pre nešto više od tri meseca a emituje se od 23. oktobra ove godine.
Za tako kratak period serija o vlaškoj magiji uspela je da obori sve rekorde i zauzme prvo mesto u najtraženijim TV serijama za 2021. godinu i deveto mesto među najtraženijim pojmovima u Srbiji.
Drugo mesto pripalo je rijaliti programu “Zadruga 5”, a treće mesto južnokorejskoj seriji “Squid Game” prezentovanoj septembra tekuće godine. Pozicije ispod nje zauzimaju domaća ostvarenja “Kalkanski krugovi”, “Tajna vinove loze”, “Pokucaj na moja vrata”, američka serija “Ginny and Georgia“, „Pevačica“, „Jedini izlaz“ i „Vreme zla“.
Najpretraživanije TV serije i rijaliti programi
Crna svadba
Zadruga 5
Squid Game
Kalkanski krugovi
Tajna vinove loze
Pokucaj na moja vrata
Ginny and Georgia
Pevačica
Jedini izlaz
Vreme zla
Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
I dalje ne znate isplati li se ulagati u skuplju, ružičastu so? Evo odgovora na pitanje koju so da izaberete i zašto.
Himalajska so, koja izgleda baš efektno jer je bledoružičaste boje, ima reputaciju da je “zdravija”. Međutim, poseban začin nije nužno bolji za nas, a ponekad mu čak i nedostaje nešto što je potrebno našem organizumu.
Naime, ružičasta himalajska so ima nešto veću količinu minerala u tragovima, i zato je i postala popularna. Dolazi iz rudnika soli Kevra koji se nalazi u blizini Himalaja u Pakistanu. Prirodni proces berbe soli omogućuje da “poseduje mnoge druge minerale i elemente u tragovima koji se ne nalaze u običnoj kuhinjskoj soli”, navode mnogobrojni izvori.
Himalajska vs morska so
Iako je tačno da se u ružičastoj soli nalaze oko 84 različita minerala i elementa u tragovima, što joj daje jedinstvenu boju i malo drugačiji ukus, samo 2% soli sastoji se od ovih minerala, prenosi “Medical News Today”.
To znači da je ružičasta himalajska so nutritivno slična običnoj. Dakle, zamenom verovatno nećete videti dodatne zdravstvene benefite.
Druga popularna tvrdnja je da je ružičasta himalajska so manje prerađena i “prirodnija” od morske soli. Opet, to je donekle tačno, ali uticaj na vaše zdravlje je minimalan. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da morska so često ima sredstva protiv zgrušnjavanja i gubi neke hranjive sastojke tokom procesa mlevenja, ali na taj način ima i manje nečistoća.
Ipak, zamena soli ima neke prednosti. Budući da himalajska so obično dolazi u većim granulama, potrebna je manja količina, što smanjuje ukupni unos natrijuma.
– To može napraviti malu razliku u smanjenju ukupne potrošnje soli, što je velika stvar – izjavio je dijetetičar Rene Ficek i dodao:
– Što više soli pojedete, više tečnosti zadržavate i srcu je teže da radi na obradi te tečnosti, što može povećati krvni pritisak.
Ali, koju so odabrati?
Međutim, trik je i u tome da ako sasvim izbegavate uobičajenu so, to može doneti probleme. Morska so je glavni prehrambeni izvor joda – a to je veoma važan mineral koji nedostaje himalajskoj soli. Jod nam je potreban da bi hormoni štitne žlezde i metabolizam pravilno funkcionisali. Dakle, ako trajno zamenimo morsku so za himalajsku, tada bi u ishranu trebalo dodati druge izvore joda – ribu, mlečne proizvode ili suplemente.
Ali, pre bilo kakvih naglih i velikih promena u načinu ishrane, uvek je važno razgovarati o tome sa svojim lekarom. Potrebno je posebno paziti na konzumiranje natrijuma zbog uticaja na zdravlje srca i bubrega. Preporučuje se, na primer, konzumiranje manje od 2.300 miligrama natrijuma dnevno.
Pa, iako je ružičasta himalajska so lepa i ukusna, skupa je i ne sadrži jod. Suština je da pripazite na ukupno konzumiranje natrijuma i ne osećate se pod pritiskom da pređete na ružičastu himalajsku so radi zdravlja, a ako baš želite, možete je kombinovati sa standardnom morskom solju.
Masne kiseline koje ova tamna zrna sadrže mogu da smanje nivo holesterola u krvi, što je izuzetno važno za sprečavanje pojave ateroskleroze.
Ljudi koji su na terapiji zbog hipertenzije, znaju i kako da pomognu sebi kada pritisak naglo skoči, a nije vreme za lekove. Kardiolozi kažu da uz pomoć prave hrane možete ne samo da spustite pritisak, već ukoliko se redovno uzimaju i regulišu ga na dnevnom nivou.
A jedna super namirnica koja pomaže da se trenutno snizi pritisak jesu danas sve popularnije čia semenke. Prema rečima nutricioniste Olge Čuntonove, ova superhrana je generalno veoma korisna za srčani mišić i krvne sudove.
“Čia semenke blagotvorno utiču na krvni pritisak. Masne kiseline koje ova tamna zrna sadrže mogu da smanje nivo holesterola u krvi, što je izuzetno važno za sprečavanje pojave ateroskleroze. Čia semenke pomažu da se očiste zidova krvnih sudova od aterosklerotičnih plakova, što za posledicu ima smanjenje rizika od pojave kardiovaskularnih bolesti. U njihovom sastavu nalazi se velika količina magnezijuma i kalijuma, a koji utiču na krvni pritisak”, rekla je nutricionistkinja.
Najbolje uz salate
Ove semenke su postale izuzetno popularne poslednjih godina, nutricionisti i dijetetičari ih promovišu kao izuzetno zdrave, a gotovo da nema dijetalnog režima koji ih ne sadrži. U prodavnicama zdrave hrane 100 g košta oko 140 dinara, što je količina koja će vam trajati makar nedelju dana. Preporuka je da ih dodate salatama, tri puta dnevno po jednu kašiku kako bi imale efekat i zaista snizile pritisak.
Stručnjaci napominju, ako osobe koje pate od hipertenzije redovno jedu obroke obogaćene ovim semenkama, nivo pritiska će se brzo vratiti u normalu. Logično, ova namirnica se ne preporučuje osobama koje imaju problema sa hronično sniženim krvnim pritiskom.
pixabay.com 
Foto: Isidora Smiljković /Ko kod bake
Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"
Ilustracija/iStock 
VIŠENAMJENSKA PREHRANA
PANDEMIJA NE JENJAVA
ISKUSTVA PACIJENATA
REAGIRAJTE NA VRIJEME
Ilustracija 
Foto: Privatna arhiva
Foto: Kristina Gašpar/Domaćica za vas
Foto: Profimedia 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Ilustracija/Flickr 
Ilustracija/Flick 
Foto: Pixabay/FirmBee
