Pixabay

Lekar Rodžer Blumental, direktor Centra Čikarone za prevenciju kardiovaskularnih bolesti pri bolnici “Džons Hopkins”, kaže da se 80 odsto srčanih udara i kardiovaskularnih bolesti mogu prevenirati i ističe važnost prepoznavanja ranih znakova.

Koje su navike koje uzrokuju oštećenja srca?

Pušenje

Pušenje je grozno za zdravlje srca, kažu doktori, a prema Američkom udruženju za srce, otprilike je 30 odsto smrti od srčanih bolesti povezano s pušenjem.

– Mnogi pacijenti pomisle na pluća kad je reč o opasnostima pušenja, ali kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u svetu, a pušenje samo povećava taj problem – rekao je kardiovaskularni hirurg Majkl Dib.

Izostanak vežbanja

Redovno vežbanje ključno je za zdravlje srca.

– Srce je mišić kome treba vežba. Merenje otkucaja srca tokom aerobnog treninga održava tu sistoličku funkciju. No, još je važnije to što redovna telesna aktivnost može dovesti do nižeg krvnog pritiska i stabilne telesne težine. A nakon što vam aerobna telesna aktivnost pređe u naviku, treninzima počnite dodavati i težinu koristeći tegove ili trake. Vežbanje čak i dva do pet puta nedeljno može pomoći u sprečavanju bolesti srca – objašnjava kardiolog Luk Lafin, prenosi Eat This.

Izbegavanje pregleda srca

Od vitalne je važnosti redovno odlaziti na preglede srca, posebno kako biste pratili faktore koji su izvan vaše kontrole.

– Na primer, ako prilagodite svoj životni stil i postanete aktivni i pratite ono što jedete, možete smanjiti loš holesterol za oko 25 do 30 odsto. Ali ostalo je genetski uslovljeno i ne možemo preokrenuti faktore rizika kao što su genetika, porodična istorija i starenje. U određenom trenutku, možda ćete morati uzimati lekove za prevenciju bolesti srca – rekao je Lafin.

Konzumiranje previše brze hrane

Nezdrava hrana sa visokim sadržajem šećera i ultraprerađenih ugljenih hidrata usko je povezana sa bolestima srca.

– Konzumacija ultraprerađene hrane čini više od polovine dnevnih kalorija u prosečnoj američkoj ishrani i sve se više konzumira širom sveta. Budući da je loša ishrana glavni promenljivi faktor rizika za srčane bolesti, ona predstavlja kritičnu metu u naporima prevencije. Naši nalazi pridodaju sve većem broju dokaza koji upućuju na kardiovaskularne prednosti ograničenja ultraprerađene hrane – rekla je Filipa Jul, asistentkinja na Fakultetu za javno zdravstvo Univerziteta Njujork.

Masne naslage na stomaku

Višak masnoće na stomaku povezan je sa bolestima srca, čak i za one sa zdravim indeksom telesne mase.

– Studije koje su ispitivale odnos između abdominalne masnoće i kardiovaskularnih ishoda potvrđuju da je visceralna masnoća jasna opasnost po zdravlje – kaže doktorka Tifani Pauel-Vajli, voditeljka Laboratorije za socijalne determinante gojaznosti i kardiovaskularnog rizika pri Nationalnom institutu za srce, pluća i krv u Betezdi u Merilendu.

Pexels.com

Da li i vi spadate u savremene ljude, koji bez preterivanja, nemaju vremena za spavanje, a mnogi pate od nedostatka sna?

Odmaći se od jastuka nije uvek moguće. Neki svoju pospanost pripisuju hladnom godišnjem dobu, drugi poslu zbog kojeg su morali da ostanu budni do kasno. Naravno, važno je pratiti režim i podržavati se u različito doba godine vitaminima i redovnim sportom.

Donosimo vam namirnice koje će vam pomoći da se u ranim jutarnjim satima probudite vedri i nasmejani.

Avokado

Broj jedan na listi korisnih i “okrepljujućih” proizvoda je avokado, koji dugo zasićuje telo energijom. Takođe stabilizuje nivo šećera u krvi, čime se produžava osećaj vedrine.

Banane

Drugo mesto zauzimaju banane, zasićene ugljenim hidratima i elementima u tragovima. Takođe daju energiju i odlične su za brzu užinu.

Tamna čokolada

Sledi tamna čokolada sa sadržajem kakaa iznad 75 odsto, za koju se ispostavlja da je mnogo zdravija od jutarnje šoljice kafe.

Zeleno povrće i cvekla

U borbi protiv pospanosti pomažu i namirnice kao što su zeleniš, bogat vitaminima i elementima u tragovima, i cvekla, koja ubrzava dotok krvi u mozak.

Voda

Pored toga, naučnici tvrde da umor može biti posledica nedostatka vode u telu, pa je poslednji proizvod na listi voda.

commons.wikimedia/Melchoir

Hrana sa visokim procentom proteina postaje sve popularnija, ali prema nutricionisti Gremu Tomlinsonu nije sve što se reklamira kao “visokoproteinsko” bogat izvor ovog makronutrijenta.

Protein je jedan od tri makronutrijenta, uz ugljene hidrate i masti, koji sačinjava svu našu hranu. Neophodan je za celokupno zdravlje, a naročito je važan za aktivne ljude ili one kojima je cilj gubitak masnoće ili izgradnja mišića.

On pomaže mišićima u oporavku i rastu, i zasitan je. Odraslima se savetuje da konzumiraju 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno.

Proteinima raste popularnost od ranih 2000-ih, nakon što su studije pokazale da bi mogli da pomognu pri mršavljenju, piše “Conversation”, prenosi Index.hr. To je prekretnica koja je dovela do porasta visokoproteinskih dijeta.

Povećano zanimanje za proteine navelo je neke prehrambene kompanije da na svoje proizvode dodaju oznaku “visokog sadržaja proteina”. Ali to ne znači da je hrana uvek takva, upozorava Tomlinson.

– Nema loše hrane, ali ona jednostavno nije uvek bogata proteinima u odnosu na to koliko energije sadrži – pojasnio je.

Za unos proteina usredsredite se na namirnice poput grčkog jogurta, nemasnog mesa i jaja jer ove četiri koje Tomlinson navodi nisu tako bogate proteinima kao što mislite.

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi sadrže vlakna koja su važna za mikrobiom. Takođe, imaju zdrave masti, ali i proteine.

– Iako orašasti plodovi sadrže pristojnu količinu proteina, oni su takođe bogati kalorijama. Na primer, 100 grama kikirikija sadrži 30 grama proteina, ali i 620 kalorija – ističe Tomlinson.

To možda nije problem za sve, ali mogao bi da bude za one koji pokušavaju da se drže kalorijskog deficita jer pokušavaju da smanje telesnu težinu.

Proteinski međuobroci

Danas u trgovinama postoji mnogo takozvanih proteinskih pločica ili grickalica, ali Tomlinson kaže da je stvarnost takva da za 132 kalorije dobijate oko četiri grama proteina.

– Bilo bi vam bolje da pojedete dva nemasna sira i dobijete četiri puta više proteina za iste kalorije – predlaže ovaj nutricionista.

Neke proteinske pločice sa orašastim plodovima sadrže oko 250 kalorija i nude samo 10 grama proteina. Poređenja radi, 100 grama pilećih prsa sadrži oko 110 kalorija i oko 25 grama proteina.

Proteinska peciva i hleb

Pekarski proizvodi označeni kao “visokoproteinski” često sadrže jedva nešto više proteina od običnih verzija, navodi Tomlinson.

– Osam grama proteina na 160 kalorija čini se kao dobar izbor. Ali obično pecivo sadrži 230 kalorija i devet grama proteina. Isplati li se? Ne baš – kaže on.

Maslac od kikirikija

Maslac od kikirikija pruža zdrave masti, energiju i nešto proteina, ali baš kao i celi orašasti plodovi, nije ni blizu tako bogat proteinima kao što se mnogi nadaju.

– Bio je hvaljen kao najbolja zdrava hrana 2000-ih, ali njegov sadržaj proteina identičan je onom koji ima kikiriki. Bogat je kalorijama, a definitivno nije bogat proteinima – poručuje Tomlinson.

Jedn kašičica maslaca od kikirikija sadrži oko četiri grama proteina i 95 kalorija.

pixabay.com

Određene bolesti češće pogađaju muškarce nego žene, a vrlo često simptomi tih bolesti ne uočavaju se na vreme, što znači da mnogi muškarci predugo odlažu traženje pomoći.

Stručnjaci u Velikoj Britaniji objavili su izveštaj o zdravstvenom stanju muškaraca analizirajući bolesti koje su najrasprostranjenije u svetskoj populaciji i došli su do zanimljivog otkrića.

Naime, prema njihovim dosadašnjim saznanjima, čak tri zdravstvene tegobe češće se javljaju kod muškaraca nego što je to slučaj kod žena, a u nastavku vam donosimo o kojim se bolestima točno radi.

1. Problemi sa zubima

Na prvom mestu čestih muških bolesti jesu problemi sa zubima. Oni imaju procenat prevalencije od 47 posto i pronalaze se kod više od 44 hiljade muškaraca od ukupno sto hiljada, kažu stručnjaci. Prethodna istraživanja potvrdila su vezu između pojedinih stanja oralnog zdravlja i smrtnosti.

“Značajan broj slučajeva gubitka zuba, čestih karijesa zubnog korena i stanja parodontnih bolesti bilo je povezano s povećanom stopom od smrtnosti, a javljala se najviše kod muške populacije”, napominje se u studiji objavljenoj u “National Library of Medicine”.

Stomatolozi savetuju da je sve to moguće sprečiti odgovarajućom higijenom i zdravom ishranom, a posebno ističu pranje zuba minimalno dva puta dnevno, čišćenje koncem pri svakom pranju i redovne kontrolne preglede.

2. Glavobolja

Druga najčešća zdravstvena tegoba koja pogađa muškarce na globalnom nivou je glavobolja. Čak 44 hiljade od sto hiljada muškaraca hronično pati od glavobolje. Iako u većini slučajeva nisu opasne po život, glavobolje mogu biti vrlo iscrpljujuće, neugodne i negativno da utiču na svakodnevni život osobe koja od njih pati.

“Poremećaji izazvanih glavoboljom među najčešćim su poremećajima nervnog sistema, a najnovija istraživanja pokazuju da su muškarci najugroženiji”, izvestila je tom prilikom Svetska zdravstvena organizacija.

3. Tuberkuloza

Treća najčešća bolest među muškarcima u svetu je tuberkuloza.

“Ta bakterijska infekcija širi se udisanjem sitnih kapljica kašlja ili kiJanja zaražene osobe. To je ozbiljno stanje, ali se može izlečiti pravilnom dijagnozom i terapijom koja je prvenstveno fokusirana na jačanje pluća”, objašnjava Nacionalna zdravstvena služba (NHS).